Biti urban

Možda Niš nije pravo merilo, ali kod nas su svi „urbani“ glasali za LDP. Tako su pokušali da se uzdignu na polju kulture

Iako nikada nisam bio član oduvek sam glasao za DSS, prvenstveno zbog Vojislava Koštunice. Kada se on povukao, ja sam isto nastavio da glasam za DSS, čak i kada se nisam slagao sa nekim potezima i stavovima stranke. Kao zakleti desničar i rodoljub koji potiče iz četničke porodice (moj deda je rat proveo u Boljevačkoj brigadi kod potporučnika Radeta Petrovića Kenta, kome je lično tadašnji presednik Vojislav Koštunica posle decenija izgnanstva odobrio povratak u otadžbinu), bio sam ubeđen da sam napravio trajni izbor.

Rođen sam u Nišu, gde i danas živim, pa zato nemam pravo da glasam na predstojećim lokalnim izborima u Beogradu. Ali da imam to pravo, dobro bih ovoga puta razmislio kome da dam glas. Zato što se ne osećam „urbano“ na način kako je to ponosno naveo predsednik Novog DSS Miloš Jovanović opisujući stranku na čijem je čelu u intervjuu magazinu „Nedeljnik„.

Pošteno, kao profesor, ne znam tačno šta ta odrednica predstavlja. Ako je reč o geografskom pojmu, onda mi južnjaci koji ne koristimo sve padeže nemamo šta tu da tražimo. Jednostavno, nismo „Beograđani po zanimanju“.

Ako je reč o urbanističkom pojmu, opet ni tu za nas nema mesta. Skoro svi koje poznajem i koji su se preselili iz Niša za Beograd žive po predgrađima i naseljima poput Mirijeva i Železnika. Ako je reč o kulturi (odnosno sociologiji), stvari stoje još nepovoljnije.

Ovde kod nas u Nišu samo oni koji nikada nisu bili učesnici u gradskom životu – već njegovi bledi simpatizeri – sebe danas naprasno smatraju „urbanim“. Vidim da je tako i u svim sredinama širom Srbije. U današnje vreme biti „urban“ jednako je biti malograđanin.

Da se izrazim jezikom naših generacija: danas su „urbani“ oni koji nikada nisu slušali Partibrejkerse i Kerber, već Bajagu i Parni valjak. Oni koji se iz petnih žila napinju da vas ubede kako su urbani, kako bi izlečili komplekse pošto ih se nikako ne sećate iz škole ili iz grada. Možda Niš nije pravo merilo, ali kod nas su svi „urbani“ glasali za LDP. Tako su pokušali da se uzdignu na polju kulture. I naravno, tako zaličili na junake Sterije Popovića.

Ali ako je reč o politici, bojim se da tek tu stvari stoje loše. Zašto je Miloš Jovanović pojmu „urbanog patriote“ suprotstavio pojam „salonskog desničara“, stavljajući ovaj drugi u negativan kontekst?! Za desničara je potpuno jasno da je desno orijentisan (bilo da je salonski ili narodnjački desničar), dok „urbani patriota“ može biti i levičar (odnosno socijal-demokrata).

Da li je došlo do promene političkog pola u DSS? Da li je stranka od Koštuničinog građanskog i ravnogorskog nacionalizma skrenula prema levom Ćosićevom patriotizmu?! I da li je, čega se najviše plašim, stavljajuću „salonskog desničara“ u negativan kontekst mislio lično na Vojislava Koštunicu?

Kultura, Politika
Pratite nas na YouTube-u