Milerova zamka

Ovo je političko pitanje, pitanje moći, pitanje toga da li će Trampovu revoluciju obezglaviti duboka država

Upitan da li bi pristao da ga intervjuiše tim Roberta Milera, Tramp je na konferenciji za štampu u Beloj kući rekao: „Voleo bih to da uradim…što je pre moguće…pod zakletvom, naravno.“

Nakon ovoga, kancelarija posebnog tužioca mora da je izgledala kao svlačionica Iglza kada su ih Vikingi porazili sa 38-7 na Super Boulu. Ako bi pravni tim pustio Trampa da satima odgovara na pitanja Milerovih agenata, oni bi trebalo da budu proterani za nesavesno postupanje. Jer ono čime se Miler ovde bavi nije veštičarenje, kako bi Tramp rekao. To je lov na Trampa.

Nakon 18 meseci istraživanja o „šurovanju“ Trampa i Putinove Rusije prilikom hakovanja Demokatske nacionalne konvencije i mejlova Džona Podeste, FBI je udario u zid. Ne uspevajući da povežu Trampa sa tom zaverom, rezervna opcija je optužba za ometanje pravde. Budući da dobar tužilac može ubediti porotu da podigne optužnicu i protiv sendviča sa šunkom, ova taktika je razumljiva.

IZMIŠLjANjE OPTUŽNICE
Milerov problem je u tome što ne to ne može da nakalemi optužnicu za laganje pred sudom. A ključna tačka njegove optužnice o ometanju istražnog procesa, odnosno Trampovom otpuštanju šefa FBI Džejmsa Komija, počinje da deluje kao nešto što je Tramp trebalo da uradi ranije.

Treba uzeti u obzir ono što je do sada poznato, tj. da su Komi i FBI obezbedili Hilari od krivičnog gonjenja za korišćenje privatnog mejla radi prenošenja državnih tajni. Prvi put kada je Komi izjavio da neće biti gonjenja već je bilo saslušano 17 svedoka, a među njima i Klintonova.

U prvobitnoj verziji Klintonova je bila optužena za „grubu bezobzirnost“, što je dovoljno za podizanje optužnice. Međutim, u sledećoj verziji njegov tim je tu optužbu ublažio na „ekstremnu nemarnost“. Glavna tužiteljka Loreta Linč tvrdi da je oslobađanje Hilari Klinton od optužbi bilo odavno u planu. Komi tvrdi suprotno.

Takođe, ono što je izmenjeno iz Komijeve izjave je da je Hilari, kada je bila u inostranstvu, komunicirala sa tadašnjim predsednikom Obamom, koji je morao videti kako njene poruke prolaze kroz poseban server. Međutim, Obama je narodu rekao da je saznao da je Hilari koristila poseban server isto kada je za to saznao i ostatak javnosti.

Suđenje Hilari bi podrazumevalo da bi Obama morao da se pojavi u svojstvu svedoka gde bi ga pitali: „Šta ste znali, i kada ste to saznali?“

Više informacija je obelodanjeno o saradnji FBI sa britanskim špijunom Kristoferom Stilom, koji je iz kompanije „Fjužn DžPS“ radio prljave poslove za Hilari Klinton. Stilove priče su zapravo opisivanja Trampovih veza sa Rusijom, kao i navodnih bahanalija sa prostitutkama u moskovskom hotelu.

I dok su svi mediji u gradu kojima su nuđene Stilove priče odbijali da ih objave usled nepotkrepljenosti takvih drastičnih i senzacionalnih optužbi, Komijev FBI se namerio da to istraži.

Ne samo da su Stilovi dosijei pokrenuli široku istragu FBI o Trampovoj kampanji, već su i poslužili kao osnova za zahteve FBI da se na Trampa izdaju FISA nalozi (nalozi specijalnog suda koji izdaje odobrenja za nadgledanje lica pod sumnjom da su u kontaktu sa stranom tajnom službom prim. prev.), baš kao što je to Džej Edgar Huver radio svojevremeno sa Martinom Luterom Kingom, Kenedijevima i Lindonom Džonsonom.

VREME NE RADI ZA MILERA
Neverovatno. FBI koristi neosnovane prljavštine iz politikantskih istraživanja, koje je iskopao strani špijun sa kremaljskim kontaktima, kako bi pokrenuo kampanju kojom će se uništiti kampanja ozbiljnog američkog predsedničkog kandidata. A beltvejski mediji (Beltvej- ime autoputa koji okružuje širi centar Vašingtona, prim. prev.) na sve to gledaju kao na zabavu.

Međutim, agresivnim nastupom republikanski kongresmeni teraju FBI da objavi dokumenta koja Komijeve kohorte prikazuju u još negativnijem i pristrasnijem svetlu. Čini se da je ta politička klika bila sebi postavila za ciljeve da zaštiti Obamu, opere Hilari, porazi Trampa i obori predsednika kojeg je narod izglasao i pre nego što je ovaj položio zakletvu.

To nije baš normalan posao za naš FBI.

Kakvu su samo štetu ovi ljudi naneli ugledu svoje agencije kada kongresmeni koji o njima govore koriste reči poput „kriminal“, „zavera“, „korupcija“ i „prevrat“ da opišu ono što se dešavalo u izvršnim kabinetima FBI.

Robert Miler, naslednik ove istrage, našao se u procepu zbog onoga što se dešavalo pre njega. Miler mora podići optužnice pre nego što i njegova istraga postane predmet rada Ministarstva pravde i njenog specijalnog tužioca.

Što se tiče Trampa, on ne bi trebalo da se podvrgava bilo kakvim saslušanjima FBI agenata kojima će tužioci proslediti ta pitanja sa ciljem da našeg konfliktnog predsednika uhvate u protivrečnosti sa svojim iskazima ili iskazima drugih svedoka pod zakletvom. Cilj je da upadnu u zamku lažnog svedočenja.

Neka specijalni tužilac preda svoja pitanja u pisanoj formi i neka predsednik da svoje odgovore u pisanoj formi.

Na kraju krajeva, ovo je političko pitanje, pitanje moći, pitanje toga da li će Trampovu revoluciju obezglaviti pripadnici duboke države koji su poslati u Vašington sa ciljem da je spreče i obuzdaju.

Ukoliko je Tramp kriv za pokušaj opstrukcije, onda to nije ometanje pravde, već ometanje nepravde koja se sprovodi protiv njega.

Tramp ne bi trebalo da žuri u odgovaranju Mileru, budući da vreme više nije na Milerovoj strani.

 

Preveo ANDREJ CVIJANOVIĆ

 

 

Buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u