Opozicija ili inkvizicija

Ovakvo ponašanje nije samo nefer u političkoj borbi, već govori o nedostatku kvalifikovanosti lica koja se bave politikom u opoziciji

Mislim da nezavisno od reči izgovorenih u Davosu, neki visoki državni funkcioneri duguju izvinjenje vladiki Amfilohiju. Sa vladikom se tako ne razgovara. Naročito Ovim vladikom. Zadužio
je On pokolenja. Po meni je njihovo obraćanje vladiki čisto divljaštvo.

Međutim, vladika je pokazao malu neopreznost. Nije bio baš najbolje upućen u namere organizatora potpisivanja. Naročito dvojca Miloš-Miloš. Ne samo da su se pravili važni, što su u društvu sa vladikom, nego su  ga još i branili, da ne kažem spašavali.

ŠTA KAŽU ČINjENICE
Pritom su zamenili teze. Nije se radilo o odbrani – jer napad na vladiku je trajao samo jedan dan,
već se radilo o napadu na vlast, koja je trajala danima. Pored očinske pouke, vladika je izrazio sumnju da će i Vučić izdati kao što je učinio Milo.

Činjenično, stvari stoje ovako :

Milo je otkinuo Crnu Goru od Srbije. Priznao je Kosovo Republiku. Uveo je sankcije Rusiji. Uveo je Crnu Goru u NATO. Aleksandar Vučić ništa od toga nije uradio. Da ponovim : nije radio na tome da se Srbija i Crna Gora razdvoje, nije priznao Kosovo, nije zaveo sankcije Rusiji i nije uveo Srbiju u NATO.

Gde je vladika našao sličnosti između ova dva lika, za mene pretstavlja misteriju. Pored vladike, još desetak hiljada ljudi je, potpisom Apela, izrazilo uverenje da je Vučićeva politika izdajnička. To jest, oni su potpisali Apel za zaštitu Kosova, ali se niko nije usprotivio zloupotrebi Apela radi napada
na Vučića.

Ceo postupak umnogome podseća na inkvizitorni postupak. Istražuju se misli, dokazi su logički – sholastički, bez oslonca u činjenicama. To su stručne analize specijalista za nalaženje skivenog smisla. Nešto kao eksperti za veštice, za ljude koji sa đavolima tikve sade ili rade neke druge stvari.

Pošto nešto što nije potkrepljeno činjenicama iz stvarnog života ne može činjenicama ni da se demantuje. Uz to, ne važi pretpostavka nevinosti. U takvoj situaciji, optuženi mora da dokazuje nevinost, i to istim, apstraknim dokazima.

To se radi na sledeći način :

Uzme se jedan veliki bakarni kazan, zagreje se ulje na 300 stepeni i onda optuženi gurne ruke u to vrelo ulje. Ako posle 5-10 minuta izvuče zdrave i nepovređene ruke, onda je Bog pokazao pravdu i on je nevin i slobodan. Ako mu se pak ruke sprže, onda je kriv, jer ga Bog očigledno nije uzeo u zaštitu.

PITANjE SVIH PITANjA
Potpuno je nejasno da tolika količina pameti i dobrih namera insistira na skroziranju Vučićevih misli i anticipiranju budućih postupaka Aleksandra Vučića: da će da izda Srbiju. Da ne bi gurao ruke u vrelo ulje, nude mu da svoju nevinost dokaže objavljivanjem zamrzavanja konflikta!

I nepismeni i neškolovani znaju da je u škripcu bolje odlaganje. Ali sme li Vučić da kaže javno „neću više da pregovaram, sačekaću bolja vremena“. Država Srbija je obavezna da pregovara (Kumanovski sporazum, Rezolucija 1244) i ne sme da sabotira pregovore. Preciznije, može (i mora) da sabotira, ali vešto. Ne sme to da bude zvanična politika.

Inače, pitanje svih pitanja je da li će se raspad država (i formiranje novih) vršiti po teritorijalnom ili personalnom principu. Rusija je kad je bila sasvim slaba pitala Zapad koji će se princip primenjivati. Zapad u svojoj oholosti ne samo da nije udostojio Rusiju odgovora, već je hladno primenjivao
oba principa, od prilike do prilike, prema svojim potrebama.

Pošto se odnos snaga menja – možda će se promeniti i ponašanje Zapada. Možda će videti veću koristi (ili manju štetu) od optiranja jednog od dva principa.

Ima i jačih i zainteresovanijih od Srbije za izbor principa (teritorijalni ili personalni). Kada se možda jednog dana velike sile dogovore, Srbija bi mogla biti u win-win poziciji.

Ovakvo ponašanje nije samo nefer u političkoj borbi, već govori da nedostaje kvalifikovanost lica koja se bave politikom u opoziji. Buka, galama, velike reči, velike ideje, zaklinjanje, crno-bela deoba, i panika. Panika bez premca.

Politika
Pratite nas na YouTube-u