Srbi lažu da im je lažne vesti otkrio Donald Tramp u predsedničkoj kampanji 2016. godine. Još manje je istina da su za izmišljene događaje doznali kad su vlade Velike Britanije, Francuske i Nemačke formirale specijalne timove za proveru neistina, izmišljotina, subverzija, diverzija i ostalih semantičko-komunikoloških trikova pomućivanja uma internetnom zatucanoj civilizaciji.
Laž kao temelj, kičmeni stub informacije Srbima je darivao građanin Slobodan Arežina u vreme kad je kao azilant sa B92 zaseo u fotelju programskog direktora Radio-televizije Vojvodine, s ciljem da od Bojana Pajtića napravi Kaligulu. Zahvaljujući Arežini i podvalama njegovih novinara konje su godinama predstavljali građani Vojvodine. Ali ne u ulozi senatora, nego u ulozi nasamarene marve.
PAJTIĆ, AREŽINA I ASISTENTI
U tom poduhvatu su mu pomagale dve neuspele inkarnacije ženskog barona Minhauzena, jedna u ulozi inkvizitora, druga na zadatku politkomesara; zatim loša mešavina Vesne Dedić, Sanje Marinković i Suzane Trninić uposlena kao megafon za transfuziju genijalnosti Pajtićevih sekretara. Zadatak to četvoro čauša Demokratske stranke bio je da falsifikovanim vestima, nepostojećim događajima, lažnim statistikama i prezentacijom fantomskih projekata pomognu večni ostanak na vlasti despota Pajtića i njegovih fariseja. Vođen Pajtićevim ubeđenjem da postoji pravo na večnu vlast, Arežina je poverovao da po istoj patološkoj analogiji i njemu pripada pravo da zauvek bude programski direktor RTV-a.
Simulakrum je u početku delovao savršeno. Ogromne plate, lažni rejtinzi i ankete izbacili su Pajtića i njegovu družinu iz orbite racionalnog na pijedestal nedodirljivih gospodara života i smrti. Sledeći njihove izvitoperene želje, menadžment i uredništvo televizije udarnički rade da proizvedu što više Potemkinovih sela. Na nesreću Arežine i njegove tri pomoćnice, lopovluci družine iz Demokratske stranke bili su očigledniji od plasiranih laži, i devet godina utvrđivani Titanik potonuo je kao brod od papira.
Sačekavši da inkvizitorka i politkomesarka novinarstvo zamene drugim, unosnijim rabotama, gospođica megafon odmah se odrekla Arežrine i Pajtića jer su ostali bez vlasti i moći. Pajtić je nakon debakla Demokratske stranke 2016. godine sigurnu kuću našao na Pravnom fakultetu, a Arežina je zbog lošeg odnosa prema poslu dobio otkaz na RTV-u. Uprkos činjenici da je od Pajtićevog poverljivog čoveka, dobijala 500 evra za hvalospeve o njemu, ljubiteljka izmaštane stvarnosti i njen guru Arežina ponovo su se sreli. Ali ovaj put ne kao Luj XIII i kardinal Rišelje nego kao Otelo i Jago. Ona u ulozi novog medijuma od poverenja, on na nikad prežaljenom mestu programskog direktora.
Sledeći tragove novca došli smo do jasnih parametara na osnovu kojih se može tačno i pouzdano objasniti Arežinina sklonost ka lažiranju vesti, i njegovih nepostojećih uspeha.
U vreme kada je Bojan Pajtić, preko Fonda za finansiranje razvoja novih tehnologija pustošio budžet Vojvodine, pokrajinski javni servis, kojim je suvereno vladao Arežina, nije objavio nijednu jedinu vest o tome. U isto vreme, da bi prikrio svoj propagandni zadatak Arežina uz pomoć grupa za uticaj, okupljenih oko katedre za žurnalistiku i Novosadske novinarske škole, plasira mit da je gledanost RTV-a prevazišla mogućnosti postojećih piplmetara, i da je zbog takvog vrtoglavog rasta rejtinga potrebno izmisliti potpuno nov merač gledanosti.
Polazeći od prava javnosti da zna istinu, a to znači da joj se pruže informacije o krađama, proneverama, nameštaljkama ljudi iz vlasti, što predstavlja ključnu tačku svih konvencija evropskih i svetskih novinarskih organizacija, i čini suštinu javnog servisa, u deset tačaka raskopčaćemo mit zvani Arežina i dokazati da RTV, u vreme kad je on bio programski direktor, nije izvestio ni o jednoj temi važnoj za građane Vojvodine, a to je način na koji su pokrajinski funkcioneri narodne pare preko fantomskih projekata presipali u privatne džepove.
Dok su drugi mediji otkrivali marifetluke DS-a, nijednom se nije desilo da bilo koji novinar, izveštač ili voditelj RTV-a zatraži komentar od zvaničnih organa tadašnje pokrajinske vlasti. Umesto toga, vrhuška RTV-a delila je sebi velike plate.
RAZBIJANjE MITA U 10 TAČAKA
1. Najmanje 100 puta od 2008. godine kada su počeli radovi, Pajtić je pod budnim okom kamera i izveštača RTV-a otvarao Kamenicu 2 (na slici iznad). Troškovi su s 22 miliona evra narasli na blizu 35 miliona evra. Umesto da bude završena 2009, kako je obećano, bolnica je otvorena tek krajem 2016, dve godine nakon što je DS u Vojvodini sišao s vlasti.
2. Dok je Pajtić svakog jutra po dolasku na posao zaduživao po jedne makaze za novo otvaranje Kamenice 2, otkriveno je da je njegov najbliži saradnik u ulozi predsednika Upravnog odbora Instituta u Kamenici učestvovao u nameštanju tendera za nabavku specijalnog skenera od preko dva miliona evra. O toj akciji, u kojoj je skener kupila jedna firma bez uvozne dozvole pre raspisivanja tendera, a onda ga uvezla druga firma, koja ga nije kupila, Arežina i njegovi novinari nisu napravili nijedan izveštaj. A Vojvođani su u tom poslu oštećeni za blizu milion evra.
3. Radio-televizija Vojvodine jedini je medij u Srbiji koji poseduje laž veka. Snimak na kom se Bojan Pajtić u društvu Dragoslava Petrovića vozika na skuterima po jednom sokaku u Debeljači. Reč je o prevari u kojoj je učestvovao bivši poslanik DS-a Stanko Kovačević. Petrović i Pajtić dali su Kovačevićevoj firmi iz Fonda za razvoj novih tehnologija blizu 640 hiljada evra kao podsticaj pokretanja proizvodnje vojvođanskih elektromobila i skutera na struju. Nije proizveden nijedan elektromobil, a RTV o toj prevari nije izveštavao.
4. U kampanji za pokrajinske izbore 2012. godine glavni Pajtićev adut bila je gradnja tunela kroz Frušku goru. Njegova gradnja najavljivana je svakog dana. Na kraju se ispostavilo da Pajtićeva vlada sem jednog studentskog diplomskog rada iz sedamdesetih godina nema nijedan drugi dokument. Ni o tome Arežina i njegovi istinoljubivi novinari nisu izvestili građane Vojvodine.
5. Arežina, njegovi puleni i svi članovi tima Podrži RTV tvrde da je u njihovo doba, i doba vladavine DS-a RTV bio potpuno nezavistan i objektivan, oslobođen bilo kakvog uticaja politike, te da se Pajtić nije mešao u rad Pokrajinskog javnog servisa. Da se radi o neistinama i najobičnijoj propagandi dokazuje Strategija razvoja Pokrajinskog javnog medijskog servisa od 2013. do 2017, doneta u septembru 2013. godine. U izradi strateškog dokumenta o razvoju Pokrajinskog javnog servisa učestvovali su Bojan Pajtić, njegov sekretar za informisanje Slaviša Grujić, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, te pomoćnik sekretara za informisanje Kalman Kuntić.
6. Koncept u kom je RTV bio pozicioniran kao privatno glasilo DS-a i manjeg broja autonomaških stranaka ostvario je sledeće poslovne rezultate. (Podaci su preuzeti iz Strategije 2013-2017). RTV je 2012. godinu završila s gubitkom od 1,286 miliona evra (149.176.000 dinara ), a u prvoj polovini 2013. (30.6.2013) evidentirane kratkoročne obaveze iznosile su 7,227 miliona evra.
7. Prema prikazanim finansijskim parametrima i podacima o prosečnoj gledanosti Arežina i njegov tim neosnovano su tvrdili da je RTV procvetao u njihovo doba. Prevešćemo u brojke šta to znači. U proseku RTV je pratilo oko 40.000 ljudi dnevno. Dakle za obaveštavanje oko 1,5 odsto građana Vojvodine, za 12 meseci trošene su bar tri milijarde dinara.
8. Firmi s britanskih Devičanskih ostrva Pajtićevi fondovi uplatili su 1,7 miliona evra za proizvodnju super-ekološkog sredstva za prskanje larvi komaraca. Afera je trajala do 2014. godine, Vojvođani nisu mogli da se odbrane od komaraca, na kanalima RTV-a prikazivani su uspesi Pajtićeve vlade.
9. Novinari drugih medija i redakcija koji su istraživali slučaj Fonda za razvoj novih tehnologija ustanovili su da nikakvi pogoni za nove tehnologije nisu postojali. U najvećem broju slučajeva subvencije od više stotina hiljada evra dobijane su preko istih mašina koje su se selile iz opštine u opštinu. RTV nije uzeo učešća u rasvetljavanju ove, za građane Vojvodine važne teme. Njihov stav bio je da građanima treba servirati izmišljene vesti o nadčovečanskim uspesima vladavine Demokratske stranke.
10. Tačka broj deset ne odnosi se ni na jednu od više stotina korpucionaških afera pokrajinske vlasti u vreme dok su RTV vodili Arežina i njegovi ljudi. Tačka broj deset predstavlja suštinu sudsko-povratno-otkaznog epiloga građanina Arežine. Da je radio u Ringije Aksel Springeru, koji svakodnevno uručuje desetine otkaza svojim radnicima, da li bi pisao tužbe i ispijao kafe po kafićima oko redakcije, kao u slučaju RTV-a? Ili, da se kojim slučajem zaposli kod Dejvida Petreusa, da li bi u slučaju otakaza podigao tužbu, i medijsku galamu, ili bi poslušno prihvatio pozdravnu kartu u jednom smeru kao kad je onomad ćutke otišao sa B92.
Autor je stručnjak za odnose sa javnošću
