Kineski zmaj u šestoj brzini

Kineski digitalni ekosistem za mnoge je jedno od čuda ,,novog“ sveta. Detaljni izveštaj otkrio je da vredi više nego BDP Francuske ili Ujedinjenog Kraljevstva

Neopevana zvezda Svetskog ekonomskog foruma u Davosu nije bio neki šef države, već član kineskog Politbiroa, Lju He. Ovaj šezdesetšestogodišnjak je pouzdani saradnik predsednika Si Đinpinga i uskoro će biti postavljen na mesto vicepremijera zaduženog za nadgledanje kineske ekonomije.

Prošle godine je Si preoteo glavnu ulogu u švajcarskom skijaškom odmaralištu, i to svojim govorom u kojem je istakao značaj globalizacije sa Pekingom na čelu. Sada je njegov verni ekonomski savetnik dobio aplauz.

Lju je istakao, kao i njegov ,,šef“, da je Peking protiv protekcionizma i da je Kina posvećena održivom rastu. Takođe je istakao značaj ekonomskih reformi koje bi ,,prevazišle očekivanja međunarodne zajednice“.

BRZA I USPEŠNA EKONOMSKA TRANZICIJA
Kineski zmaj se usijao, i to po čitavom nizu aspekata. Kineski dug je uglavnom unutrašnji, i to u juanima, dok ekonomija brzo postaje produktivnija zahvaljujući visoko-tehnološkim rešenjima kao što je ,,big data“. Tranzicija od poslovnog modela zasnovanog na izvoznom pogonu ka ekonomiji baziranoj na znanju i inovacijama bila je hiperbrza i relativno uspešna.

Ipak, problemi ostaju. Predsedavajući Saveta nacionalnog fonda za socijalnu bezbednost Lu Džiuej upozorio je da kineski finansijski sistem pati od ,,ozbiljne distorzije“ i ,,sistematskih finansijskih rizika“.

Na makro nivou ostaju strepnje o tome koliko će trajati kampanja ,,deregulacije finansijskog sektora“ koju provodi Peking. Postoje brige i povodom spremnosti za ,,vanbalansnu izloženost“ bankarskog sektora. Konačno, tu su i strahovi da bi ,,stezanje kaiša u finansiranju lokalnih vlasti moglo da pogodi infrastrukturne izdatke“.

Sa druge strane, zamenik guvernera Narodne banke Kine Ji Gang istakao je da će ,,bankarstvo iz senke“ i onlajn finansijske operacije zadobiti naročitu pažnju u ,,makroprudentnom okviru“ centralne banke.
Ipak, kineski digitalni ekosistem je za mnoge označen kao jedno od čuda ,,novog“ sveta. Jedan detaljni izveštaj je otkrio kako je upravo on odgovoran za sedam odsto kineskog bruto domaćeg proizvoda i da vredi više nego BDP Francuske ili Ujedinjenog Kraljevstva.

Svemoćni BATX, Bajdu, Alibaba, Tancent i Ksjaomi, zajedno sa Didi čuksing, kineskim Uberom i tehnološkim divovima JD.com i Huaveijem, praktično su država u državi.

Veliki prodori u glasovnoj i facijalnoj rekogniciji su pomogli transformaciju poslovnog života u ruralnoj Kini. Prema Boston konsalting grupi, postoji najmanje 751 milion korisnika interneta u Kini, što prevazilazi SAD i Indiju zajedno.

Pored toga, ekspanzija je praktično neograničena jer je svega 54 odsto populacije konektovano, u poređenju sa 77 odsto u SAD i gotovo 90 odsto u Japanu i Južnoj Koreji. A svakako koristi i to što Gugl, Fejsbuk, Instagram i Tviter nisu prisutni na kineskom tržištu.

SLEDE TRGOVINSKI RATOVI SA VAŠINGTONOM
Kineski digitalni ekosistem će neizbežno nastaviti da pokreće unutrašnji rast, dok će, paralelno tome, Novi put sile, zvanično poznat kao ,,Inicijativa pojas i put“(BRI), generisati spoljni rast.

Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji nedavno je izneo planove da proširi domet BRI sve do Latinske Amerike. Nacrt je izneo u Santijagu (Čile), tokom drugog ministarskog sastanka Foruma Kine i Zajednice latinoameričkih i karipskih zemalja.

Prema tome, prodor infrastrukture ,,Novog puta svile“ sada pokriva Evroaziju, Afriku i Latinsku Ameriku. Naravno, kako kineski ,,Global tajms“ izveštava, Zapad ovo, naravno, vidi drugačije, pa tako usmerava ,,tvrdu i meku moć“ prema Kini.

Američka Strategija nacionalne bezbednosti otišla je korak dalje, definišući Kinu, zajedno sa Rusijom, kao ,,strateškog takmaca“. U američkom ,,tink-tenklendu“ mišljenje se nekada delilo između takozvanih ,,pandoljubaca“ sklonijih pregovaranju i ,,lovaca na zmajeve“ koji su skloniji konfrontaciji i sankcijama.

Može se reći da su lovci na zmajeve u usponu. Ovo budi poznatu utvaru trgovinskog rata, dok američki stavovi prema Kini kao geopolitičkom i geoekonomskom rivalu postaju sve tvrđi, a ofanziva šarma u cilju zavođenja Indije (članice BRICS) dobija na snazi.

Orkestrirani napad Vašingtona na kinesku trgovinsku politiku mogao bi biti neizbežan. Kompleksni lanci globalnog snabdevanja će trpeti, a cene će rasti. Peking će prirodno nastojati da pomera ključne figure na svom delu šahovske table globalnih poseda, što bi moglo da utiče na američke obveznice i akcije.

Niko neće profitirati od trgovinskog rata između dve ogromne, međusobno povezane ekonomije koje zajedno čine oko 25 odsto globalne trgovine, 20 odsto globalnih usluga i preko trećine globalne proizvodnje.
Ali čak i da se to dogodi, to neće biti dovoljno da zaustavi dugi, profitabilni marš digitalne Kine.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u