Do kineske nove godine (16. februara) ostalo je samo nekoliko dana, a seoba nekoliko stotina miliona Kineza po planeti već je počela.
To je najveće premeštanje stanovništva na planeti. Znatno veće od kretanja muslimana Bliskog Istoka i sa severa Afrike prema Evropi.
Za ovu „novogodišnju sezonu“ predviđa se premeštanje po teritoriji same Kine 2,48 milijardi ljudi u automobilima. Ne, nema toliko Kineza, u brojku je uneto to što će svaki Kinez posetiti roditelje ili rođake i vratiti se u mesto gde živi. Sve se, dakle, množi i sa dva i sa tri.
Vozovima će biti ostvareno 389 miliona putovanja (i njih treba podeliti sa dva: otišao-vratio-se).
Avione će za novogodišnje posete – roditeljima i rođacima – koristiti 65 miliona Kineza. Biće i to u dobroj meri „migracije“ unutar Kine, ali će biti i mnogo inih koji će iz Kine leteti u svet koji svet više postaje Velika Kina.
Malezija ima 28 miliona stanovnika, a sedam miliona su – Kinezi, a svi oni za svoju novu godinu posećuju rodbinu. Odlaze u susedni grad u samoj Maleziji, u Singapur, na Tajvan ili u Kinu.
Avionima se i iz Kine leti prema njima. Problem je samo novac, a mnogi Kinezi danas imaju mnogo novca. I sve više.
Kineski svet postaje globalan, a za kinesku novu godinu je sve isto, po tradiciji: crveni ukrasi, muzika, popusti u prodavnicama i restoranima za sunarodnike… Banketi u porodicama i po firmama…
Po briselskoj statistici, Evropu je prošle godine posetilo 12,4 miliona kineskih turista, a do 2022. će ta brojka porasti do 20,8 miliona.
Po svetu krstari 129 miliona kineskih turista, a ovo znači da je svaki peti turista u svetu – Kinez.
Kineski turisti već troše više nego američki!
Ne, naravno, po jednom turisti, već – kao masa.
Mnogi Ruski svet vezuju primarno za pripadanje ljudi ruskom jeziku. On je objedinjujući faktor. A kod Kineza jezik nije ključni. U Tajlandu i Indoneziji, na primer, postoji mnogo Kineza koji više ne znaju svoj nacionalni jezik. Ali, i oni su deo Kineskog sveta.
Možda je tajna u tome što je Kina – posebna civilizacija. Sa više jezika koji ne razjedinjuju. Nešto kao Evropa ili Indija.
Kinesku civilizaciju spaja i tradicija putovanja rođacima. Po pravilu, mlađi putuju svojim starijim. To je kultura, a jezik se može i izgubiti, pa da Kinez ostane Kinez.
Pekinške vlasti uopšte ne stavljaju na prvo mesto učenje kineskog. Ali, zato Kina finansira Konfučijeve institute po celom svetu. I radi svojih iseljenika i zbog stranaca.
U tim institutima se usvajaju ideje o tome šta je porodica, šta država, a šta ispravan način života. To je ceo način razmišljanja.
Postoji i kultura življenja. Kineski svet objedinjuje i čuvena supa, zajedno sa oko 100.000 jela koja Kinezima „poznato mirišu“.
Vratimo se novcu.
I novac je potreban da bi se ljudi jednog naroda osećali kao celina, pa makar i bili rasuti po svetu.
Radikalni kineski komunisti su se 60-ih i 70-ih uzalud nadali da će Kinezi iz sveta ulagati u Kinu. Ali, čim je – desetak godina kasnije – postalo jasno da Peking napušta klasični komunizam – prve „reke“ novca krenule su kroz tadašnji Hongkong. Zapadni biznis se uključio tek potom.
Kada neki pokušavaju da ponove „kineski put“ – pripadnici te civilizacije im govore: i ne pokušavajte. Svi narodi i „putevi“ su neponovljivi…
Stoga i Rusi treba da opredele – šta su posebnosti Ruskog sveta koje ga čine drugačijim i od kineskog i od američkog i od svih ostalih…
Autor Dmitrij Kosirjev
Izvor MIA/Rusija danas/Fakti, 07. februar 2018.
