Jugoslavija u Srbiji

Pored postojećih odnosa sa Rusijom i Kinom, nema razloga da se kačimo za Nemačku i njene planove o uređenju Balkana

Da ne bih gubio vreme, podsetiću publiku da je Jugoslavija proterana iz svih bivših jugoslovenskih republika. Jugonostalgičari su ozloglašeni. Doduše, nigde se još „jugonostalgija“ ne tretira kao krivično delo, pa da se za to ide u zatvor, ali ponegde se i batine dobiju.

A u Srbiji jugoslovenstvo živi li živi. Javno se govori i zastupa teza da je sve bilo bolje pre nego danas. Da nismo više Jugoslavija, saznajemo tako kad neki među nama kritikuju i ogovaraju državu Srbiju. Mogu da razumem pripadnike „narodnooslobodilačkih proleterskih udarnih brigada“, koji su posle pobede u građanskom ratu krenuli da oslobađaju Dedinje, stanove i ostalo. Lepo je biti penzionisan sa 29 godina i decenijama uživati veliku prvoboračku penziju, decu državnim kreditima školovati u inostranstvu, žene zapošljavati u kulturi i pravosuđu…

Mogu da razumem i njihovu decu, koja histerišu zbog opasnosti da im se ukinu nasledna prava na privilegije (Borka mora da bude akademik, jer je i njen tatko pok. Vuko bio akademik).

Ali ne razumem vlast. Pokojni Milošević ih je nokautirao Osmom sednicom, i posle toga, sem što su galamili, politički nisu ništa značili. Međutim posle 5. oktobra Koštunica je, šatro zbog demokratije (a radi se o urođenoj indolenciji), počeo polako da ih pripušta u politički život, a Đinđić ih je iz potpuno ideoloških razloga (i materijalnih takođe) uveo u politički život na velika vrata. To su žuti, kratko i jasno.

A posle se samo nastavilo. Šta će, na primer, Vučiću Bujošević, lep i delatan kao Lucifer. Taman da sa RTS narod poliva govnima, kao što su regionalizam, Zapadni Balkan, beli ruski razbojnici, Nemanjići… Nije moguće da Vučić ne može da zameni Bujoševića. Ako je uspeo da Hojt Ji bude otpušten, kako se priča, otkud da je Bujoševićeva politika crvenog hrvatstva zaštićnija od medveda?

Možemo da izgubimo i Kosovo, možemo da izgubimo i demokratiju, možemo da izgubimo i Vojvodinu. I možda ćemo preživeti. Jugoslovenstvo nećemo preživeti.

Neverovatna je naivnost naših ljudi. Kralj Aleksandar se poalavio na veliko kraljevstvo, uprkos poukama oca. Naš današnji Aleksandar ulazi u mnogo rizičnu igru. Svako petljanje sa okolnim narodima i državama obiće nam se o glavu. Pored postojećih odnosa sa Rusijom i Kinom, nema nikakvih razloga da se kačimo za Nemačku i njene planove o uređenju Balkana. I malom detetu je jasno da sve ono što odgovara Nemačkoj ne odgovara Americi. Oni se više nerviraju zbog naše saradnje sa Nemačkom nego sa Rusijom. Kad bi mi imali neke koristi što se Amerikanci nerviraju, pa hajde, ali ovako u prazno, zbog pompe…

Sa Bujoševićevom RTS i bajkama o obnovi ljubavi sa susednim državama i narodima, sa Nemačkom i njenim poznatim luzerskim političkim planovima, Vučić podseća na pesmu B. Radičevića Lisje žuti, davno veće pada.

Nije redak slučaj da neko uspešno grabi napred, a ne vidi štete i rizike iza sebe.

Politika
Pratite nas na YouTube-u