Sijev doživotni mandat kao garant „kineskog sna“

Si je, kao i Vladimir Putin, vrlo jasno utvrdio u kojem smeru vetar duva u uslovima kada Vašington tretira Kinu i Rusiju kao ,,revizionističke sile“ i strateške pretnje

Bile su dovoljne svega dve rečenice za agenciju Sinhua da nastane istorijsko saopštenje; Centralni komitet Komunističke partije Kine je ,,predložio izbacivanje odredbe da predsednik i potpredsednik Narodne Republike Kine ne mogu da imaju više od dva mandata prema Ustavu“.

Da li će to biti potvrđeno znaće se na kraju sesije godišnjeg Narodnog kongresa koji počinje sledeće nedelje u Pekingu. Geopolitička ,,mejd in d vest“ oluja očekivano je usledila, sa snažnim osudama ,,režima“ i njegovog ,,autoritarnog buđenja“ i celim spektrom demonizacije ,,doživotnog diktatora“ i ,,novog Maoa“. Otprilike kao da se Novi car sprema da zakuva momentalno pokretanje Velike gladi, Kulturne revolucije i Tjenanmena zajedno.

Sad uporedite tu histeriju sa rečima uglednog profesora međunarodnih odnosa na Renmin univerzitetu Ši Jinhongom, koji je pokušao da uvede dozu realpolitike: ,,Još daleko u budućnost Kina će nastaviti da ide napred prema Sijevim mislima, njegovim kursom, njegovim vodećim principima i njegovim apsolutnim vođstvom“.

SI JE SHVATIO NAMERU AMERIKE
Kapetani industrije globalne ekonomije, stari i novi, imaju važnije stvari na horizontu od sputavajuće niske igre demonizacije Kine koju igraju zapadni političari. Turbo-kapitalizam – sa ili bez ,,kineskih karakteristika“ – nema apsolutno ništa sa zapadnom liberalnom demokratijom. Mali kormilar Deng Sjaoping uveo je pravi ,,treći put“: ekonomsku efikasnost uparenu sa političkom kontrolom. Deng je, uzgred, naučio tu formulu od singapurskog vlastodršca Lija Guangjaoa – miljenika Zapada.

Si bi mogao da otelotvori reforme koje Kina mora da ispuni, i to maksimalno uglađeno, kao što su preko potrebna antikorupcijska čistka duž trulih delova Komunističke partije, uz paralelno upravljanje isto tako preko potrebnom ekonomskom reorijetnacijom koja bi koristila, pre svih, ruralnom proleterijatu.

Osim toga, Si već na međunarodnom planu prednjači u temama klimatskih promena, nuklearne proliferacije, a da i ne pominjemo prekomponovanje globalne trgovine u globalizaciju 2.0.

A to nas dovodi do detinjastih zapadnih pokušaja da ismeju Novi put svile, poznat kao ,,Inicijativu pojas i put“ (BRI), kao ,,prenaduvan“, što ide zajedno sa tvrdnjama da se BRI navodno suočava sa ,,globalnom odbojnošću“. To se skoro pa kvalifikuje kao pusti snovi.

Ono što se dešava u stvarnom svetu jeste da Trampova administracija pokušava da izgradi anti-BRI kroz ,,Četvorku “ (SAD, Japan, Indija, Australija) – ali bez transnacionalne i transkontinentalne privlačnosti koju poseduje BRI, da i ne govorimo o novcu.

Japan šuška o 200 milijardi vrednom Afro-azijskom kontraudaru. Indija fokusira svoju ofanzivu na sporazum sa Iranom da luka Čabahar konkuriše Gvadaru. Ternbulova administracija u Australiji se, u svojoj ,,Beloj knjizi spoljne politike“ iz 2017. kladi na angažman SAD protiv Kine. A admiral Kurt Tit, načelnik Južne komande (Southcom), zanoveta, zajedno sa drugim oficirma, da je BRI pretnja američkom uticaju.

Si je, kao i ruski lider Vladimir Putin, vrlo jasno utvrdio u kojem smeru vetar duva u uslovima kad Vašington tretira Kinu i Rusiju kao ,,revizionističke sile“ i potvrđene strateške pretnje.

TANG DINASTIJA UPOZNAJE PLATONA
Si bi sada mogao da se pretvori u postmodernu verziju prosvećenog cara Tanga. Ali on takođe nastupa i kao otelotvorenje Platona – kralj-filozof koji vlada uz pomoć najboljih i najpametnijih (u tom smislu dobar primer je Lju Hea, direktor Kancelarije Centralne rukovodeće grupe za finansijska i ekonomska pitanja i Sijev glavni čovek za ekonomsku politiku).

Kineska komunistička partija je, poput Platonove Republike, zaključila da je tačno kako se sve svodi na upravljanje. Veliko poboljšanje kineskog ekonomskog modela jednostavno ne može biti ostvareno pre 2030. Izazovi uključuju upravljanje tranzicijom državnih preduzeća, korak ka rastu BDP-a dodatnom vrednošću, organizovanje Kine kao velikog potrošačkog društva i obuzdavanje širenja finansijskih rizika. Za sve ovo, konzistentnost i kontiunitet su ključ.

Si je praktično najavio svoje glavne poteze: kineski san – Kina kao stabilna država srednje klase; BRI kao konektorski vektor koji integriše ne samo Evroaziju, nego i Afriku i Latinsku Ameriku; rastući uticaj Azijske infrastrukturne investicione banke, kao i Šangajske organizacije za saradnju; obezbeđivanje Južnog kineskog mora, kao i uvećanje prisustva ne samo duž Indijskog okeana, nego sve do Trećeg lanca ostrva (prema američkom strategu Džonu Fosteru Dalsu, ,,Treći lanac ostrva“ proteže se od Aleutskih ostrva do Okeanije, a njegov ključni deo su Havaji – prim. prev.) kako bi kineske linije snabdevanja bile zaštićene.

I na kraju svega toga, Kina uspostavljena kao glavna sila u azijsko-pacifičkoj i ,,indo-pacifičkoj“ regiji.

Istorija će suditi Siju prema njegovim delima. Ostalo je puka sinofobija.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u