Augustin Palokaj: Brisel izgubio uticaj u BiH zbog oklevanja

Danas su centri moći koji imaju uticaj u BiH ponajviše Moskva i Beograd, Ankara, Zagreb i Vašington, a najmanje Brisel

Pre otprilike godinu dana Sarajevo je posetio generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Taj norveški političar sin je nekadašnjeg međunarodnog izaslanika za bivšu Jugoslaviju Torvalda Stoltenberga, koji je deo karijere kao ambasador proveo i u Beogradu.

Mlađi, Jens, koji je sada šef NATO-a bio je impresioniran onime što je video u BiH. Inače, svi političari koji pamte BiH iz devedesetih impresionirani su onime što vide danas ako u međuvremenu nisu bili tamo. No, uzme li se u obzir da su od kraja rata prošle 23 godine, ako se pogleda gde su danas druge države, pa i one u regiji, onda građani BiH nemaju previše razloga da budu srećni samo zato što tamo više nema rata.

Ono što se tada posebno ticalo generalnog sekretara NATO-a jeste jedinstvo koje su trojica članova Predsedništva BiH pokazala oko Akcionog plana članstva (Membership Action Plan), poznatog u žargonu kao MAP. To je dokument o sprovođenju planova za članstvo u NATO-u. Priča o tom jedinstvu oko MAP-a možda najbolje ilustruje komplikacije koje BiH ima i zbog unutrašnjeg uređenja i oko budućeg procesa koji se i dalje zove evroatlantske integracije.

Dakle, sva tri predstavnika sva tri konstitutivna naroda BiH složila su se oko Akcionog plana za članstvo u NATO-u, o MAP-u. No, kad je novinar upitao ima li u trojnom predsedništvu BiH sloge oko aspiracija za članstvo u NATO-u, odgovora nije bilo. Jer ga nema. Zato što Milorad Dodik to ne dopušta.

BiH ima slogu svih triju naroda o akcionom planu, ali ne i o cilju do kojeg bi se došlo sprovođenjem istog plana. Nije problem samo u tome što se srpski entitet, pod uticajem Rusije, protivi članstvu BiH u NATO-u, već i u podeli vojne imovine, kao i o drugim pitanjima vezanim za obranu.

U SKLOPU BALKANSKE TURNEJE
Ako u BiH ne postoji konsenzus oko članstva u NATO-u, barem postoji o članstvu u EU. Ali, taj je put nešto teži i znatno duži od onoga prema NATO-u. Vidi se to i na primeru Albanije koja je već gotovo deset godina članica NATO-a, no još nije dobila datum za otvaranje pregovora o članstvu u EU.

BiH je jedina država regije koja je predala formalni zahtev za članstvo u EU a da još nema ni status kandidata. Iako u Briselu već dugi niz godina nema žurbe u procesu proširenja, za sporost u sticanju statusa kandidata za BiH više od briselske birokratije odgovorni su u Sarajevu. Naime, BiH značajno kasni u predaji odgovora na upitnik.

Radi se o proceduri prema kojoj, nakon što jedna zainteresovana država zatraži članstvo u EU, države članice daju mandate Evropskoj komisiji da izradi mišljenje ispunjava li ta država potrebne uslove, Komisija šalje upitnik i čeka odgovore. Kao u nekom testu u školi, Komisija će proučiti odgovore, postaviti i potpitanja te na kraju dati svoju ocenu.

Tek će danas u Sarajevu na posebnoj ceremoniji biti predati odgovori na spomenuti upitnik. Nije slučajnost što će to biti učinjeno upravo na dan kad u Sarajevu boravi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, koji trenutno dovršava svoju zapadnobalkansku turneju. Još jedan formalan, simboličan korak BiH u procesu proširenja služi i kao dokaz da se već počela sprovoditi strategija proširenja koju je na Junkerovu inicijativu nedavno usvojila Evropska komisija.

Valja očekivati da će članovi Predsedništva BiH Dragan Čović, Mladen Ivanić i Bakir Izetbegović na sastanku s delegacijom EU pokazati jedinstvo oko cilja. No, čim gosti odu, verovatno će nastaviti po starom.

Oni, kao i svi drugi domaći političari ispod njih, najodgovorniji su za stanje u kojoj se BiH nalazi. Razmak između njih i ostalih država regije u procesu proširenja veći je nego ikada. Jedino je Kosovo iza BiH, ali i to zato što tu državu nisu priznale sve članice Evropske unije. A nije je priznala ni BiH koja se izblamirala organizovanjem sastanka ministara spoljnih poslova država regije jer se, zbog toga što nije pozvano Kosovo, nisu odazvale ni Makedonija ni Albanija.

Zapravo, BiH oko Kosova ima još oštriji stav od same Srbije. I to je odraz unutrašnjeg političkog uređenja, ali i dokaz da se ni poziv EU o „inkluzivnoj” regionalnoj saradnji ne može ispoštovati…

Tako je u BiH čak i pisanje odgovora na upitnik Evropske komisije, što je krajnje administrativan posao, pretvoreno u političko pitanje, kao i sve drugo u državi. Sarajevska administracija smatrala je pripremu odgovora na pitanja iz tog upitnika najznačajnijim izazovom. Kako će tek biti kada jednom počne proces pregovora i ispunjavanje kriterijuma EU ako im je tako teško bilo sastaviti odgovore koji trebaju samo opisati realno stanje u državnoj administraciji.

U Briselu i u državama članicama Evropske unije imaju simpatije prema BiH zbog svega kroz što je ta država prošla. Međutim, i Sarajevo mora imati na umu da je sada na evropskoj političkoj sceni nova generacija političara koja zbog propusta iz prošlosti neće BiH pregledati kroz prste u procesu pristupanja EU.

Istina je da je Evropa odgovorna što je dopustila genocid u BiH. Istina je da je današnja BiH tako neuredno uređena, u političkom i institucionalnom smislu, jer je međunarodna zajednica tako htela. Ali oni koji danas odlučuju u EU neće priznati grešku sa svoje strane, već će insistirati da se promene dogode iznutra.

Dakle, proces reformi, borba protiv korupcije i organiziranog kriminala, depolitizacija sudstva i javne administracije, biće stalni uslov za napredak na putu prema EU. To će biti puno teže nego pisati odgovore na pitanja koja šalje Brisel. Za to će se tražiti i dokazi. Ne samo pisani izveštaji o broju zakona koji su usvojeni, nego i sudske odluke o kažnjavanju visokih funkcionera za organizovani kriminal i korupciju, o oduzimanju imovine stečene protivzakonitim radnjama i zabrani vršenja dužnosti onima koji su umešani u takve radnje. To je i dodatni razlog zašto treba biti skeptičan da će sadašnja garnitura političara u BiH imati volju da svoju zemlju zaista vode napred prema članstvu u EU.

Jedan od razloga zašto bi EU sada htela proboj BiH u procesu proširenja jeste i strah od uticaja drugih faktora s međunarodne scene, pre svega Rusije i Turske.

Te dve države dugo su bile saveznice zapada u politici prema BiH, Rusija kroz davno zaboravljenu Kontakt grupu i Veće za implementaciju mira (PiC), a Turska kao članica NATO-a i takođe PiC-a. No, Zapad više ne vidi Rusiju kao strateškog partnera, već kao strateški „izazov”, što je pristojni izraz za pretnju. I na Tursku se u Briselu sada gleda drukčijim očima nego pre i smatra da se Ankara svesno udaljava od standarda Unije.

Uticaj koji Rusija ima u Republici Srpskoj, a Turska među Bošnjacima zabrinjava Brisel. No, i Unija mora znati da je predugo oklevala, godinama ponavljala iste fraze o prevladavanju podela iz prošlosti i okretanju budućnosti, a BiH kočila zbog stvari koje je sama međunarodna zajednica zakuvala, poput izbornog zakona, i tako izgubila svoj uticaj premda je uvek bila najveći donator pomoći.

Danas su centri moći koji imaju uticaj u BiH ponajviše Moskva i Beograd, Ankara, Zagreb i Vašington, a najmanje Brisel. Pa čak i hrvatska predsednica, iako je Hrvatska članica EU, ide u Ankaru da traži pomoć turskog predsednika oko rešenja problema u BiH.

Odgovori na upitnik pokrenuće postupak na putu BiH prema EU, ali neće dati odgovore na mnoge probleme u toj državi. Još nema dogovora oko reforme izbornog zakona, a teško je da će ga uskoro i biti.

Pitanje je kako će onda teći izbori na jesen i kako će se nakon toga formirati vlada.

U vreme kada BiH računa na napredak na putu prema EU lider najbrojnijeg konstitutivnog naroda u toj državi, Bakir Izetbegović, najavljuje pogoršanje odnosa s Hrvatskom, jedinim susedom članom Evropske unije i državom koja je, bez obzira na zabrinutost i interes Hrvatske u BiH, bez sumnje jedan od najvećih zagovornika integracije te države u EU. A ako se ne dogode promene u Republici Srpskoj i ne bude li poboljšanja odnosa između Zapada i Rusije, pitanje je hoće li se u nekoj daljoj budućnosti Republika Srpska uopšte složiti s ciljem ulaska BiH u EU, jer su EU i NATO na neki način dve strane iste medalje.

I, što je za BiH još veći problem, ponovno se govori o podeli država u regiji na etničkim linijama i precrtavanju granica, na što međunarodna zajednica ne reaguje dovoljno jasno i odlučno.

 

Izvor TBT/Jutarnji list/Sve o srpskoj, 06. mart 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u