Godišnji govor ruskog predsednika Vladimira Putina pred Federalnom skupštinom od 1. marta, koji je čitava nacija gledala preko TV-a, sadržao je deo o najsavremenijim ruskim vojnim tehnologijama koje su prozapadni mediji odlučili ili da odbace kao propagandni trik ili kao predizborno hvalisanje. Imajući u vidu razvoj ruske vojne tehnologije obelodanjen u sirijskom ratu od septembra 2015, Vašington ignoriše nešto što je očigledan strateški preokret koji čini stotine milijardi dolara potrošenih na takozvane američke raketne štitove razmeštene u Južnoj Koreji, Japanu, Poljskoj i drugde običnim beskorisnim razbacivanjem Pentagona.
Vojno-bezbednosni deo Putinovog dvosatnog govora pred ruskom federalnom skupštinom 1. marta počeo je otprilike negde na dve trećine njegovog izlaganja, nakon obimnog predstavljanja planova za podizanje ekonomije, transformisanja zdravstvene zaštite i unapređenja obrazovanja.
Ključni deo Putinovih napomena o bezbednosti, koji su ignorisali zapadni mejnstrim mediji, bio je to da je ruski odgovor usmeren na ,,unilateralno američko povlačenje iz Sporazuma o ograničenju antibalističkih sistema iz 1972. (ABM) i praktično razmeštanje raketnih odbrambenih sistema u SAD i izvan njenih granica“.
Strateški značaj te odluke koju je napravila Buš-Čejni administracija nije promakao ruskim vojnim planerima. Ona je otvorila vrata Pentagonu i NATO da okruže Rusiju prstenom raketnih štitova usmerenih ka lansirnim tačkama ruskog nuklearnog arsenala. Putin je pojasnio da je ABM sporazum iz 1972. učinio nuklearni rat nezamislivim, da je udario temelj ,,uzajamo zagarantovanom uništenju“ (MAD, Mutually Assured Destruction): ,,ABM sporazum nije samo stvorio atmosferu poverenja, nego je istovremeno sprečavao obe strane da nepromišljeno koriste nuklearno oružje, što je moglo da ugrozi ljudski rod, i to tako što je ograničenje sistema za odbranu od balističkih raketa činilo potencijalnog agresora ranjivim na protivudar“.
Kada se Vašington unilateralno povukao iz ABM sporazuma 2002, američka vlada je otpočela agresivnu seriju poteza koja je uključivala uvlačenje bivših komunističkih zemalja istočne Evrope u NATO, izazivanje državnog udara i građanskog rata u Ukrajini, kao i druge provokacije koje su dovele do izgradnje baza raketnog štita u NATO članicama Rumuniji i Poljskoj, ali i ka ruskom dalekom istoku u Japanu i Južnoj Koreji. Pored toga, Putin je dodao da ,,američki globalni raketni štit čini i pet krstarica i 30 razarača koji su, koliko je poznato, pozicionirani u regionima blizu ruskih granica“. Ovo nije sitna stvar u ruskim očima.
PREGLED TRAMPOVOG NUKLEARNOG STAVA
Odluka ruskog rukovodstva da obelodani obeshrabrujuću paletu najsavremenijih vojnih tehnologija, uključujući hipersonične krstareće projektile na nuklearni pogon i podvodne dronove, nije bila predizborni trik. Bio je to jasan i direktan odgovor na Govor o stanju nacije koji je u januaru održao američki predsednik pred Kongresom, kao i na nekoliko dana potom objavljenu publikaciju pod naslovom ,,Pregled nuklearnog stava 2018“ (NPR), što je Putin i otvoreno rekao.
Trampov dokument NPR 2018 predstavlja radikalnu promenu u odnosu na ranije administracije. On odbacuje ranije deklaracije zasnovane na principu ,,nećemo prvi upotrebiti nuklearno oružje“ i podstiče napore za nuklearnom modernizacijom, uključujući i nameru da se razviju ,,nova“ nuklearna oružja, obnovom sposobnosti lansiranja krstarećih projektila sa podmornica, kao i upotrebu nuklearnih bojevih glava male razorne moći koje bi mogle da budu lansirane sa podmornica, dok zaobilazi sporazume o kontroli naoružanja.
U jednom odeljku, novi američki Pregled nuklearnog stava saopštava da će ,,SAD razmotriti upotrebu nuklearnog oružja jedino u ekstremnim okolnostima kako bi odbranile svoje vitalne interese, svoje saveznike i partnere. Ekstremne okolnosti bi mogle da uključe i značajne ne-nuklearne strateške napade…“ Definicije o tome šta Vašington smatra ,,značajnim ne-nuklearnim strateškim napadom“ nema. Ukratko, kako je jedan američki nuklearni analitičar primetio, nova američka nuklearna doktrina je bazirana na nadmetanju i konfrontaciji.
Pošto je opisao uzastopna ruska nastojanja da sa Vašingtonom obnovi ABM sporazum nakon što ga je Bušova administracija unilateralno napustila 2002, Putin je saopštio: ,,U jednom trenutku, mislio sam da je kompromis moguć, ali nije bilo tako. Svi naši predlozi, apsolutno svi, bili su odbijeni. A onda smo rekli da ćemo morati da unapredimo naše savremene napadačke sisteme kako bi očuvali svoju bezbednost. U svom odgovoru, SAD su rekle da ne stvaraju globalni antiraketni štit protiv Rusije…“
To je naravno bila iskalkulisana strateška laž. Rusija je zaključila, nakon uzastopnih pokušaja da pregovara, da je Vašington, nakon uništenja ruske vojske i ekonomije u Jeljcinovoj eri postsovjetskog ekonomskog kolapsa iz devedesetih, odlučan da ,,postigne ultimativnu unilateralnu vojnu nadmoć kako bi u budućnosti diktirao uslove u svakoj sferi “.
NUKLEARNI PRIMAT
Nuklearni prvi napad (ili nuklearni primat, kako ga tehnički nazivaju) je ultimativna unilaterlna vojna nadmoć o kojoj stratezi Pentagona sanjaju još od pedesetih, kada je Sovjetski Savez testirao svoju prvu hidrogensku bombu i interkontinentalnu balističku raketu. Primat je sposobnost prvenstva u pokretanju nuklearnog napada protiv Rusije bez straha da bi Rusija bila u stanju da izvede protivudar jer bi američki raketni štitovi mogli da presretnu najveći broj ruskog nuklearnog oružja.
Američka raketna odbrana uopšte nije odbrambena. Ona je ofanzivna do tačke ekstremnog. Ukoliko bi SAD bile u stanju da se efikasno zaštite od potencijalnog ruskog protivudara na američki prvi napad, onda bi Amerika mogla da diktira uslove čitavom svetu, ne samo Rusiji. To bi bio nuklearni primat. Kako mi je to u privatnom razgovoru pre mnogo godina objasnio bivši direktor Reganovog programa raketnog štita pukovnik Robert Bouman: ,,Raketni štit je karika koja nedostaje za sposobnost prvog napada“.
U svom najnovijem govoru, Putin opisuje stratešku realnost sa kojom se ruski vojno-bezbednosni planeri suočavaju: ,,Amerika dozvoljava konstantan, nekontrolisani rast broja antibalističkih raketa, unapređuje njihov kvalitet i stvara nove lansirne lokacije. Ako nešto ne preduzmemo, ovo će na kraju dovesti do potpunog obezvređivanja ruskog nuklearnog potencijala. To znači da bi sve naše rakete jednostavno mogle da budu presretnute.“
Kada ulozi podrazumevaju nuklearni holokaust, čak i ako on počinje nuklearnim oružjem ,,male razorne moći“, uz klimu novih hladnoratovskih konfrontacija sa Rusijom tokom proteklih godina, nije iznenađenje što je ruski vojno-bezbednosni savet odlučio da upravo u ovom opasnom trenutku rastućeg sučeljavanja između Istoka i Zapada obelodani svoj trezveni odgovor.
BLOKIRANjE NUKLEARNOG PRIMATA: RUSKI ODGOVOR
Putin je po prvi put otkrio mere koje je ruska vojno-istraživačka industrija preduzimala u tišini još od 2002. kako bi se suprotstavila sve jasnijoj američkoj agendi nuklearnog primata. On je podvukao da je Rusija ,,razvila i kontinuirano radi na tome da usavrši visoko efikasne ali povoljne sisteme kojim bi savladala raketni štit. Oni su instalirani na svim našim interkontinentalnim balističkim raketnim kompleksima“. Međutim, pravi novi element koji je Putin obelodanio je zapanjujuća lista novih naprednih raketa nove generacije koje su sposobne da izbegnu američke i NATO protivraketne odbrane.
Najpre je pokazao film o novoj raketi Sarmat. Sa masom od preko 200 tona i kratkom prvom fazom leta, veoma je teško da je američki sistemi raketne odbrane presretnu. Sarmat može da nosi moćne nuklearne bojeve glave, uključujući hipersonične, kao i najmodernija sredstva za izbegavanje raketnih štitova. Ima praktično neograničen domet i sposobnost napada i preko Severnog i preko Južnog pola.
Sarmat je bio samo prvi spomenuti odgovor na pretnju NATO. Putin je potom opisao jedan proizvod ruske odbrambene industrije kao ,,malo nuklearno oružje koje se može montirati na krstareću raketu poput naše najnovije H-101 koja se lansira sa aviona ili američkog Tomahavka – sličan tip, ali sa dometom desetinama puta većim, desetinama, praktično neograničenog dometa. To je niskoleteći nevidljivi projektil koji nosi nuklearnu bojevu glavu, sa gotovo neograničenim dometom, nepredvidljivom trajektorijom i sposobnošću da zaobiđe presretačke granice. Nepobediv je protiv svih postojećih i perspektivnih (koji se u ovom trenutku razvijaju) raketnih štitova i sistema PVO“.
Potom je u domenu najsavremenijih ruskih bespilotnih borbenih sistema obelodanio uspešni razvoj ruskih ,,besposadnih podvodnih vozila koja mogu da se kreću na velikim dubinama (rekao bih ekstremnim dubinama) interkontinentalno, pri brzinama višestruko većim od onih kojim se kreću podmornice, najsavremeniji torpedi i razna površinska plovila, uključujući neka od najbržih. To je zaista fantastično. Tiha su, veoma agilna i jedva da imaju bilo kakvu ranjivost koju bi neprijatelj mogao da iskoristi. Jednostavno, nema ničega u svetu što bi moglo da im parira.“
Putin je dodao da ova nova podvodna vozila ,,mogu da nose bilo konvencionalne, bilo nuklearne bojeve glave, što im omogućuje da napadaju razne mete, uključujući borbene grupe nosača aviona, obalske fortifikacije i infrastrukturu“. Toliko o američkoj doktrini superiorne projekcije sile preko svojih deset borbenih grupa nosača aviona, koje sada postaju glineni golubovi.
Putin je čak istakao da je nuklearni pogon besposadnog podvodnog plovila testiran u periodu od mnogo godina, te da je on ,,stotinu puta manji od pogona modernih podmornica, ali ipak moćniji i u stanju da se prebaci na borbeni mod – odnosno dostigne maksimalni kapacitet – 200 puta brže“.
KINŽAL I AVANGARD
Pored svega, Putin je predstavio i ruski hipersonični sistem Kinžal, odnosno ,,Bodež“. Ovo je, kako ga Putin opisuje, ,,visoko precizni hipersonični vazduhoplovni raketni sistem… jedini tog tipa u svetu. Njegova testiranja su uspešno izvedena, a čak su prvog decembra prošle godine ti sistemi ušli u operativnu upotrebu u vazduhoplovnim bazama Južnog vojnog okruga“.
Drugim rečima, to nije nešto hipotetičko, nego operativno. Po definiciji, hipersonična letelica je ona koja putuje brzinom 5 ili više puta većom od brzine zvuka. Kinžal leti brzinom od deset maha, odnosno deset puta brže od zvuka. Kako ga Putin opisuje, ,,projektil leti hipersoničnom brzinom, deset puta brže od brzine zvuka, a može da manevriše u svim fazama leta, što mu omogućuje da prevaziđe sve postojeće i, rekao bih, potencijalne protivvazdušne i protivraketne odbrambene sisteme, dostavljajući nuklearne i konvencionalne bojeve glave na razdaljinama od preko 2000 kilometara“.
Konačno, ruski predsednik je predstavio razvoj Avangarda, hipersonične rakete koja leti brzinama koje premašuju 20 maha: ,,Krećući se ka svojoj meti, sistem lebdećeg krstarenja rakete se uključuje u intenzivno manevrisanje – kako horizontalno (u rasponu od nekoliko hiljada kilometara), tako i vertikalno. Ovo je čini apsolutno nedodirljivom za bilo koji odbrambeni sistem. Upotreba novih kompozitnih materijala je učinila mogućim da sistem lebdećeg krstarenja izvodi dalekometni vođeni let praktično u uslovima formiranja plazme. Ona leti ka svojoj meti kao meteorit, kao vatrena kugla. Temperatura na njenoj površini dostiže po 1600-2000 stepeni Celzijusa, ali se pogonom pouzdano upravlja“.
Putinovo izlaganje se završava izjavom, potpuno ignorisanom od strane Zapada: „U više navrata smo ponavljali našim američkim i evropskim partnerima koji su članovi NATO da ćemo preduzeti potrebne napore da neutrališemo pretnje koje predstavlja razmeštanje američkog globalnog raketnog štita“. On je razjasnio na šta je Rusija upozoravala Vašington i NATO još od 2004: ,,Uprkos svim problemima sa ekonomijom, finansijama i odbrambenom industrijom, Rusija je ostala velika nuklearna sila. Ne, niko zaista nije želeo da sa nama razgovara o ključnom problemu, niko nije hteo da nas sluša. Zato nas slušajte sada“.
Jedna od najsmislenijih procena Putinovih vojnih otkrovenja dolazi od ,,Sejkera“, jednog od najjasnijih i najtrezvenijih komentatora ruskih i zapadnih vojnih sposobnosti. Na dan Putinovog govora on je na svom blogu istakao: ,,Ovo je zaista gem, set i meč. Imperija je izgubila. Nema više vojnih opcija protiv Rusije“.
F. Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
