Rešavanje pitanja granice sa Bosnom i Hercegovinom, po svemu sudeći, sačekaće kraj ove godine, iako je Beograd Sarajevu već prosledio predlog koji za komšije ne bi trebalo da bude sporan. Ali, kako je BiH zagazila u izbornu godinu, dok se na taj proces ne spusti zavesa, bošnjačka strana teško da će se ozbiljno baviti ovim pitanjem.
Dogovora dveju strana nema samo za oko tri odsto linije koja razdvaja dve države, a Mladen Ivanić, srpski član Predsedništva BiH, kaže, za „Novosti„, da je zbog nesređenih bošnjačkih političkih odnosa u Sarajevu ovo pitanje bez razloga pretvoreno u „neku veliku temu“.
On potvrđuje da je predlog iz Srbije već dostavljen institucijama BiH i navodi da od tih institucija očekuje da konačno započnu posao na ovom predmetu:
— Nekorektno je to što trenutno nema nikakvog stava od strane BiH. Sam teško mogu da ubrzam rešavanje problema, jer je u pitanju frustracija Bošnjaka. Bez konsenzusa u Predsedništvu BiH na tom pitanju ne možemo ništa – kaže Ivanić.
On pojašnjava da je problem što su granice na nekim mestima nelogične i da je Srbija želela da dođe do razmene teritorije na dva mesta oko pruge:
— Tu bi se razmenilo bukvalno kvadratni metar za kvadratni metar i lično smatram da je to korist i za BiH. Što se tiče zemljišta oko hidrolektrana „Bajina Bašta“ i „Zvornik“, Srbija nije nikada zahtevala ispravljanje granica na štetu BiH, već samo korišćenje malog dela teritorije od stotinak hektara na te dve lokacije. Beograd traži mogućnost slobodnog korišćenja kad je u pitanju brana i prihvata da je granica reka Drina. Traži i da joj BiH omogući nesmetanu upotrebu te teritorije, odnosno da tu mogu biti mašine i da mogu da se obnavljaju postrojenja.
Dogovor oko granice očekivao se u decembru prošle godine kad je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beogradu ugostio trojicu članova Predsedništva BiH, ali je sporazum izostao, kao i u utorakna trilateralnom sastanku u Mostaru na kom su sa čelnicima BiH razgovarali predsednici Srbije i Hrvatske.
Bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je tom prilikom da bi ovim pitanjima trebalo da se bave eksperti a ne predsednici i da promena granice oko hidroelektrana ne dolazi u obzir.
Vučić je naveo da je sporno 14 i 37 hektara oko dve hidroelektrane na Drini, kao i da niko ne traži teritoriju BiH. Objekti HE, inače, pripadaju Srbiji, ali se delom nalaze na teritoriji BiH zato što granica ide sredinom korita Drine. Mnogi u BiH su stava da je teritorija BiH na kojoj se nalaze delovi hidroelektrana resurs BiH, od koga ta država nema koristi. Tu je srpska strana predložila da se našoj zemlji omogući pravo međunarodne službenosti u narednih 99 godina. To znači da bi dve zemlje potpisale ugovor po kome bi, uslovno rečeno, ta teritorija bila pod dugoročnim zakupom od strane Srbije, uz nadoknadu zvaničnom Sarajevu.
Drugi sporni deo je kod sela Štrpci u opštini Rudo, gde železnička pruga Beograd – Bar u dužini od 12 kilometara prolazi kroz BiH, pa bi po međunarodnim standardima tu trebalo da se vrši pasoška kontrola. Tu srpska strana predlaže da se kod opština Priboj i Rudo teritorije razmene metar za metar kvadratni, odnosno da teritorija oko pruge u potpunosti pripadne Srbiji, a da BiH zauzvrat dobije istu površinu tamo gde njoj odgovara. Ukoliko ni u novom pokušaju ne dođe do dogovora, alternativa je međunarodna arbitraža.
LIBERLAND
Samoprozvana država Liberland, čiji je osnivač češki političar Vit Jedličak i koja se „nalazi“ na ničijoj zemlji između Hrvatske i Srbije, u sreduje otvorila svoju kancelariju u Beogradu. Jedličak je rekao da je „zadovoljan što Ministarstvo spoljnih poslova Srbije ima pozitivan stav o Liberlandu od samog početka, za razliku od Hrvatske koja misli da su oni neka šala“. Tzv. Slobodna Republika Liberland proglašena je 13. aprila 2015. i pretenduje na sedam kvadratnih kilometara bivše rečne ade poznate kao Gornja Siga, na zapadnoj obali Dunava.
Izvor Večernje novosti, 08. mart 2018.
