Vrtoglavi karijerni put Dejvida Petreusa, od glavnokomandujućeg međunarodnih snaga u Iraku i Avganistanu, preko šefa CIA, do direktora finansijskog giganta KKR i medijskog magnata, svedoči o uspostavljanju novog oblika moći: vojno-bezbednosno-finansijsko-medijske.
Činilo se da je Petreusova karijera naglo prekinuta kada ga je seks-skandal primorao da podnese ostavku i ode iz CIA 2012. godine. Pored preljube, otežavajuće okolnosti za generala sa četiri zvezdice bile su i to što je lagao tokom istrage i, pogotovo, što je ljubavnici odavao državne tajne. Osuđen je uslovno na dve godine zatvora i na novčanu kaznu od 100.000 dolara – tričarija u poređenju sa sličnim slučajevima, kao na primer onim Edvarda Snoudena, koji tvrdi da su informacije koje je odao bile daleko manje poverljive.
Petreus će se oporaviti. Šest meseci nakon skandala, mastodontski investicioni fond Kolberg, Kravis, Roberts i kompanija (KKR) postaviće ga za direktora svog novoosnovanog Globalnog instituta.
Varvari sa Volstrita
Sedamdesetih i osamdesetih godina, KKR je bio predvodnik LBO-a (leveraged buyout) ili „kreditnog otkupa” tj. preuzimanja preduzeća pomoću masivnog zaduživanja. Izumitelj tog koncepta Džerom Kolberg ubrzo je postao zabrinut „preovlađujućom pohlepom koja prožima poslovni život” i napustio fond koji je osnovao, ostavljajući samo svoje K na početku skraćenice.
Nakon njegovog odlaska, drugo K, Henri Kravis, izazvaće pravi bum LBO-ova donoseći KKR-u nezavidni nadimak „varvara s Vol strita” (bestseler i film „Varvari na kapiji” posvećeni su njihovom istorijskom LBO-u korporacije RJR Nabisco). KKR će ostati prvak te metode iako ona često dovodi do rasparčavanja, pa i bankrota otkupljenih preduzeća, kao što je bio slučaj s njihovim drugim istorijskim LBO-om: Energy Future Holdings.
Istu metodu danas primenjuje francuski tajkun Patrik Drai koji je svoje medijsko carstvo izgradio na kolosalnom dugu.
Krajem 2016, Donald Tramp ima u vidu Petreusa kao kandidata za šefa američke diplomatije, ali on ipak ostaje u KKR-u, ubuduće kao partner. Kravis i Petreus su takođe članovi Saveta za međunarodne odnose i redovni učesnici sastanaka Bilderberg grupe.
Džerusalem post je Kravisa svrstao na 38. mesto liste najbogatijih Jevreja.
Invazija počinje
Po prelasku u svet biznisa, bivši javni službenik odmah se dokazuje uvećanjem ionako impresivnog portfolija KKR-a. Te 2013. godine, fond ostvaruje svoju prvu direktnu investiciju u Srednjoj i Istočnoj Evropi kupovinom Junajted grupe (SBB/Telemach) za iznos koji nikada nije objavljen, ali se procenjuje na preko milijardu evra. Junajted grupa je objedinjavala najveće internet provajdere i operatere kablovske i satelitske televizije u bivšoj Jugoslaviji sa skoro dva miliona korisnika:
• SBB (Serbia Broadband) – najveći kablovski operater i internet provajder u Srbiji sa 700.000 korisnika;
• Telemach – glavni kablovski operater i internet provajder u Sloveniji i Bosni i Hercegovini;
• Total TV – prva mreža satelitske televizije u Srbiji, prisutna u šest zemalja bivše Jugoslavije;
• NetTV Plus – glavni operater televizije preko interneta;
• Junajted medija – televizijski kanali Sport klub, Sinemanija, Ultra, Mini ultra, Lov i ribolov;
• Cas Media – najveća agencija za prodaju reklamnog prostora na kablovskoj i satelitskoj televiziji
Naredne 2014. godine, KKR učvršćuje prevlast. Preko Junajted grupe, kupuje turbo-folk giganta industrije zabave Grand produkciju, i preuzima kontrolni paket crnogorskog kablovskog operatera BBM. Postaje suvlasnik najposećenijeg informativnog sajta u Srbiji Blic.rs, otkupom 49% digitalnog dela švajcarske medijske grupacije Ringier.
Najzad, KKR pokreće sopstvenu regionalnu televiziju N1, ekskluzivnog partnera Si-en-ena, sa studijima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu. Tim kontroverznim potezom, Junajted grupa objedinjuje distribuciju i produkciju medijskih sadržaja.
Grupa 2015. godine čini još jedan presedan kupovinom slovenačkog Tušmobila, što je prvi put da kablovski operater preuzme operatera mobilne telefonije. Dalje, 2017. otkupljuje aktivnosti Central European Media Enterprises (CME) u Hrvatskoj i Sloveniji, uključujući najgledaniji hrvatski kanal TV Nova, čiji večernji dnevnik je najgledanija emisija u zemlji; kao i POP TV, čiji dnevnik 24ur jeste vodeći slovenački informativni program. Za sve to vreme, Junajted grupa nastavlja da proširuje svoje aktivnosti na fiksnu i mobilnu telefoniju i da guta konkurente, kao što su BHB Cable TV (BiH), M-kabl (Crna Gora), i Ikom (Srbija).
Ko koga krije?
„Finansijski varvari” su pod Petreusovom komandom izgradili pravu medijsku imperiju, no to su učinili veoma diskretno, držeći se podalje od pažnje javnosti. Retka, snebivljiva i zakasnela istraživanja na kraju su ipak razotkrila poneki detalj.
Tako je 2015. Izveštaj o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije identifikovao netransparentnost medijskog vlasništva kao prioritetni problem. Naredne godine, vlasnička struktura Junajted grupe našla se predmetom istraživanja koje je sproveo slovenački magazin Delo u saradnji s Projektom izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji (OCCRP). Njihov članak Na tamnoj strani Telemaha najzad je stanovnicima regiona pružio priliku da zavire iza kulisa svog najvećeg izvora informacija. Tamo će pronaći lavirint fantomskih of-šor kompanija, koje niču u poreskim rajevima kao pečurke da bi sakrile izvorne vlasnike i njihove finansijske tokove.
Velika meta tog istraživanja bio je Srbin Dragan Šolak. On je 2000. godine u Kragujevcu osnovao lokalnog kablovskog operatera KDS, i dok je njegov start-ap strelovito napredovao, prerastajući 2002. u SBB , 2012. u SBB/Telemach i 2013. u Junajted grupu, uvek je uspevao da zadrži direktorsku fotelju. To nije bila nikakva tajna. Pravo otkriće istraživanja glasi da Šolak ujedno zadržava i 20% akcija, skriven iza preduzeća Gerrard Enterprises koje je osnovao 2001. na Ostrvu Man.
Taj „kralj kabla”, redovno „nedostupan za medije”, novi je poslovni magnat u razorenom ekonomskom pejzažu i novi bogataš među osirotelim zemljacima, s privatnim avionima, vilom na Ženevskom jezeru i terenom za golf koji je pripadao kralju Jugoslavije (Petreusov život na visokoj nozi takođe je bio tema govorkanja, sve do članaka u Hafpostu i Vašington postu).
Srbin u regionu gde su nacionalni rivaliteti vazda aktuelni, opsenar koji otvara tri of-šor preduzeća dnevno i izvodi „sad ga vidiš sad ga ne vidiš” s milionima evra – i sve to bez plaćanja poreza – mnogo je razloga da novinari Dela i oni koji su pošli njihovim stopama (Nacional, Jutarnji list, Ekspres…) upere reflektore u Šolaka. A i rizik je bio manji nego da su sledili trag krupne divljači.
Uloga ambasada SAD
Istraživanje Dela s ciljem da se razmrse pipci vlasničke strukture Junajted grupe razjasnilo je bar jednu stvar: vlasnici se kriju iza niza paravana. Bilo je manje jasno da li se Šolak nalazio među vlasnicima ili među paravanima.
Šolak nije radio sam. Njegovi preko-atlantski finansijeri, među kojima i KKR, bili su većinski partneri u svim operacijama. Oni su ti koji su ga ostavljali na čelu Junajted grupe i koji su bdeli nad njegovim vrtoglavim usponom od samog početka, o čemu svedoči depeša ambasade SAD u Beogradu objavljena na Vikiliksu. Šteta je što taj izvor do sada nije uziman u razmatranje iako je lako dostupan na internetu.
Depeša iz 2007. u potpunosti je posvećena SBB-u, počev od samog naslova Serbia Broadband posluje u neprijateljskom okruženju. Šolak se pojavljuje kao glavni sagovornik ambasade, do te mere da se možemo upitati o prirodi njegovog odnosa sa američkom diplomatijom. Potpisnik, ambasador Majkl Polt, prenosi Šolakovu zabrinutost u Vašington i dodaje svoj izveštaj o udruženim naporima američkih diplomata i investitora da reše problem. Njihov izgovor: sprečiti tržišnu dominaciju javnog operatera Telekoma koji „koristi agresivne taktike i politički uticaj” da obezbedi monopolistički položaj. Danas shvatamo da je ambasador radio upravo ono za šta je optuživao Telekom, samo u korist SBB-a. Depeša je datirana 1. juna 2007, a 27. juna je objavljeno istorijsko zaključenje prvog LBO-a u Srbiji kojim je SBB prešao u ruke Mid Europa Partners.
Poltov naslednik Kameron Manter je nakon diplomatije nastavio karijeru u Mid Europa Partners kao savetnik SBB-Telemach-a u vreme pregovora s Petreusom 2013. godine.
Poltov prethodnik, znameniti Vilijam Montgomeri, prvi koji je imenovan nakon NATO bombardovanja 1999. i obojene revolucije 5. oktobra 2000, uticajan poput imperijalnog prokonzula, bio je poslovni partner izvesnog Brenta Sadlera. Taj gospodin je u vreme bombardovanja bio dopisnik Si-en-ena iz Beograda, a sada je predsednik N1, vodećeg kanala Junajted grupe, ekskluzivne filijale Si-en-ena u Istočnoj Evropi.
Kad se neprijatelji uortače
Konsultantska kuća „Montgomeri Sadler Matić i saradnici” (MSM & associates) okupila je nesvakidašnji trojac: bivši američki ambasador i reporter postali su ortaci Gorana Matića, jugoslovenskog saveznog ministra za informisanje 1998. i 1999. godine. Istu funkciju, u istom periodu, ali na srpskom republičkom nivou, obavljao je sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Neposredno pred bombardovanje, Matić je ovako kritikovao medije koji rade za strane gazde: „Tu je situacija vrlo jasna jer gazda plaća, gazda i traži plasiranje određenih informacija.” Kada je NATO napao, on je bio taj koji je izjavio za Si-en-en: „Spremni smo da se borimo protiv agresora”. Kada su 23. aprila 1999. rakete uništile Radio-televiziju Srbije, odnevši živote 16 zaposlenih, Bi-bi-si je preneo njegovu izjavu: „Ovo je čudovišni zločin bez presedana u istoriji”. U manje rečitom izveštaju njegovog budućeg kompanjona Sadlera na Si-en-enu, taj citat će spasti na dve reči: „kriminalni čin”. Toni Bler će uzvratiti da je bombardovanje televizije bilo „sasvim opravdano”. Na 3. maj, svetski dan slobode medija, NATO će sravniti sa zemljom još jednu medijsku kuću, Radio-televiziju Novi Sad.
Od tada su oba bivša ministra za informisanje napravila zaokret u odnosu na nekadašnjeg neprijatelja, s tim što je Vučićev bio naročito spektakularan. Njegova partija je uostalom unajmila Montgomerija kao savetnika, a kada su došli na vlast, za savetnika vlade postavili su Tonija Blera, koji je 1999. godine među tim istim ljudima važio za crnog đavola. Još koliko 2005. Vučić je recenzirao monografiju elegantnog naslova Engleski pederski isprdak Toni Bler (sic). Bivši nacionalista neguje toplo prijateljstvo i s drugim protagonistima agresije na svoju zemlju, Gerhardom Šrederom i Bilom Klintonom.
Generalni investitori
Što se Petreusa tiče, on na grudima ponosno ističe medalju NATO-a za bivšu Jugoslaviju. Godine 1999. u svojstvu ađutanta pomagao je generalu Hjuu Šeltonu, načelniku Združenog štaba oružanih snaga SAD, u planiranju i koordinaciji bombardovanja.
Pre nego što će se vratiti kao investitor, Petreus je već bio prisutan u regionu od 2001. do 2002. kao zamenik načelnika SFOR-a (Stabilizacione snage NATO u BiH) i kao zamenik komandanta tajne protivterorističke jedinice koja je bila zadužena za hvatanje Srba sa haških poternica sve dok 11. septembar nije izmenio prioritete pretvorivši savezničke džihadiste u vrhovne neprijatelje.
„Tamo je zacrtan njegov budući kurs” zaključuje Fred Kaplan u svojoj biografiji Pobunjenici: Dejvid Petreus i plan da se promeni američki način ratovanja (2013, str. 65).
Njegov kolega sa četiri zvezdice, Vesli Klark, glavnokomandujući NATO u vreme bombardovanja Jugoslavije, takođe se ušunjao u svet velikog biznisa (baš kao i generali Odierno, Mek Kristal i Malen; treba podsetiti na to da je Ajzenhauer još 1961. godine upozorio na vojno-industrijski kompleks). Vesli Klark predsedava kanadskoj grupaciji Enviditi enerdži koja usred kontroverzi pregovara o eksploataciji vrlo značajnih nalazišta uglja na Kosovu koje su njegove trupe „oslobodile”.
Petreus je, doduše potajno, bio glavni pregovarač fonda KKR pri preuzimanju Junajted grupe 2013. godine. Sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem sretao se u više navrata, kako javno tako i privatno.
Opservatorija novinarstva je francusko udruženje osnovano 2012. godine sa ciljem da pomogne gledaocima, čitaocima i slušaocima da bolje razumeju odakle dolaze informacije, i kako mogu biti filtrirane, režirane i pristrasne, u doba kada je sedma sila postala sila broj jedan, ona koja stvara i uništava reputacije i oblikuje javno mnenje.
Opservatorija novinarstva se finasira isključivo prilozima svojih čitalaca.
Ovo istraživanje sprovedeno je na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva. Finansirali su ga naši čitaoci.
Klod Šole, predsednik Observatoire du journalisme (Opservatorije novinarstva)
Izvor Fakti, 14. mart 2018.
Naslovna fotografija: AP Photo
