Predvidljivi proces dezintegracije je u toku širom Evrope. On je sada dobio vetar u leđa, i to ne samo zbog izbora u Italiji gde je dve trećine izašlih birača glasalo protiv imigrantske politike otvorenih granica koju nameće Brisel. Ne samo ni zbog Austrije ili istočnih članica poput Mađarske i Poljske ili nove austrijske vlade. Sada otpor ,,centralističkoj“ osovini Berlin – Pariz – Brisel dolazi iz Holandije i grupe severnih članica EU. Problem se u suštini svodi na sukob između država koje ističu svetost nacionalnog suvereniteta, i onih koje hoće da rastvore granice i stvore neku vrstu odozgo na dole hijerarhizovane superdržave EU, eufemistički nazivane ,,sve bliskijom unijom“. Ishod sukoba će odrediti održivost čitavog projekta Evropske unije. Bregzit je bio samo prva pukotina u zdanju EU.
,,SUVERENE DRŽAVE“
Tokom posete Berlinu trećeg marta, holandski premijer Mark Rute otvoreno je istupio protiv novog trenda predvođenog Nemačkom, Francuskom i drugim zemljama EU, za stvaranje hijrerarhizovane nadnacionalne države nalik na Sjedinjene Evropske Države. Rekao je novinarima: ,,Postoji taj narativ da je neophodnost da se bliža saradnja ostvari unutar evropske federalne države“. Nastavio je otvoreno: ,,Taj degutantni rečnik o ‘sve bliskijoj Uniji’ mi se ne dopada. U proteklih 20 ili 30 godina ovo se promenilo od sve bliskije unije ljudi Evropske unije, koji zajedno rade na kolektivnim pitanjima tamo gde članice nisu bile u stanju da ih same reše, do toga da je to postao neophodni cilj sam po sebi“. Potom je Rute upotrebio nezamislivu reč na ,,s“: ,,Nikako ne smemo da zaboravimo da su ovo suverene države. Ovo nije pokret sam po sebi, nego samo kada je potreban u posebnim prilikama. Stvar se izvrnula od kolektivnog pregnuća nacija u cilj sam po sebi. To je totalno pogrešno!“
RASCEP IZMEĐU ,,SEVERA I JUGA“ JE OTVOREN
Sada je, uz rastući jaz između istoka i zapada unutar EU, u kojem su Poljska, Mađarska i drugi protiv Berlina i Pariza, prisutno i jasno otvaranje rascepa između Severa i Juga. Ruteovo bacanje rukavice u Berlinu je tri dana kasnije, 6. marta, bilo praćeno sastankom osmorice ministara finansija severne EU, uključujući holandskog, na kome je izdato zajedničko saopštenje usmereno protiv franko-nemačkog Makronovog plana kojim se traži centralizovanija briselska kontrola, i to počevši od jedinstvenog ministra finansija EU. Ministri finansija Holandije, Danske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije i Švedske izdali su svoje saopštenje iz Haga, gde je sastanak održan.
SOROŠ U POZADINI
Zalaganje za EU pod kontrolom Brisela, sa krajnjim ciljem emitovanja evro-obveznica za čitavu evrozonu, jedno je od glavnih pitanja za američkog milijardera i finansijskog špekulanta Džordža Soroša. Ukoliko bi se ovo desilo, pretvorilo bi EU u ogromnu finansijsku metu za valutne špekulacije, a Nemačka i druge fiskalno razborite zemlje bi postale blagajnici slabijih zemalja poput Grčke, Italije ili Španije tokom sledeće finansijske krize koja će se – budite sigurni – dogoditi jer ništa fundamentalno nije učinjeno od strane vlada EU još od 2008. godine kako bi se smanjio sistemski rizik. Politika nulte kamaptne stope Evropske centralne banke je držala naduvanim mehur duga širom evrozone. Od kad je ECB u potezu bez presedana usvojila svoj program kupovine državnih dugova evrozone 2015. godine, kupila je hartije od vrednosti u vrednosti od šokantnih 2,3 biliona evra do kraja 2017. Svi se slažu da je ovo neodrživo. Pitanje je šta činiti.
Sudeći po izveštajima medija, 14. novembra prošle godine Soroš je tražio privatni, diskretni sastanak sa članom izvršnog odbora ECB Benoa Kerom. Prema Kerovom dnevniku objavljenom februara ove godine, razgovarali su o ,,produbljivanju zone evra“. Portparolka ECB rekla je Rojtersu da je sastanak, kojem su takođe prisustvovali predstavnik Soroševog hedž fonda i još jedan funkcioner ECB, održan kako bi se razmotrio jedinstven budžet evrozone i finansijska/fiskalna unija.
Iznenadna odluka kancelarke Angele Merkel kasno prošle godine da ,,izgura napred“ dugotrajnog i uglednog fiskalnog konzervativca iz CDU sa mesta ministra finansija Volfganga Šojblea (on je odlukom Angele Merkel postavljen na funkciju predsednika Bundestaga 24. oktobra 2017, prim. prev.), otvorila je put za imenovanje novog nemačkog ministra finansija naklonjenijeg Makronovim idejama, što je nešto čemu se Šojble gorko protivio. Sa odlaskom Šojblea, u velikoj meri je smanjen otpor stvaranju de facto ,,unije transfera“ evrozone u kojoj bi severne zemlje EU, uključujući pre svih Nemačku, prihvatile velike fiskalne i poreske transfere teško zaduženih zemalja evrozone sa juga. Ultimativni pobednici u takvoj šemi bile bi francuske banke.
Kako je nova nemačka Velika koalicija konačno objavljena, Merkel i Makron su odlučili da odlože svoj pritisak za Makronove reforme na samitu EU zakazanom za par nedelja, pravdajući to nedostatkom potrebnog vremena da se nova nemačka vlada pripremi. Međutim, to će se zapravo punom silinom dogoditi u maju.
Prema izveštaju američkog portala ,,Politiko“, potpredsednik EK Valdis Dombrovskis je otkrio planove o predlaganju tzv. ,,Sigurnih evropskih obveznica“ (European Safe Bonds – ESB) ili ,,Hartija od vrednosti sa podlogom u državnim obveznicama“ (Soveregin Bonds Backed Securities – SBBS) na samitu EU u maju. Dug u državnim obveznicama nekolicine zemalja EU bi bio ,,spakovan“ u nove hartije od vrednosti i prodat. Kako je američka rejting agencija ,,Standard i Purs“ istakla: ,,Evropske sigurne obveznice (ESBies) su predložene kao sredstvo za uvećanje ‘AAA’ rangiranih efektiva denominovanih u evrima i smanjenje sistemskog rizika od velikih količina državnih obveznica u bankama“. Realnost će verovatno biti suprotna onoj koju ističu. Nemačke AAA obveznice će biti ,,upakovane“ sa rizičnijim obveznicama zemalja kao što su Italija ili Grčka u nameri da se proda rizični grčki dug.
Kako je američka kriza hartija od vrednosti vezanih za nekretnine iz 2007. i 2008. pokazala, ove šeme pakovanja rizičnih dugova sa sigurnijim dugovima (poput nemačkih) već jednom su napravile karambol iz kog je izronila prava sistemska kriza. A kako je upozorio holandski premijer Rute, čuvajte se američkih upravnika hedž fondova koji nose velike poklone i čuvajte se lukavih pokušaja za dalju eroziju nacionalnih fiskalnih i drugih suvereniteta unutar EU sa ciljem da se stabilizuju de facto bankrotirane francuske i druge banke evrozone.
F. Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
