Kršljanin: Srpsko nasleđe u sukobu civilizacije i anticivilizacije

Naša pravoslavna zavetna narodnost razlikuje se od agresivnog zapadnog nacionalizma

Većina rodoljuba se slaže u razumevanju i poštovanju naše istorije od Nemanjića do Prvog svetskog rata. U onome što je bilo pre i posle tog perioda mnogi se ne slažu. Posebno je nedavna istorija predmet žestokih sporova.

Ali, ako ne uspemo da sagledamo svoju istoriju, svoj put i svoju duhovnu vertikalu od Hristovog rođenja do danas, možemo izgubiti sebe i svoju budućnost, što naši neprijatelji i priželjkuju.

Nesumnjivo da nas je od Ilira i Tračana nemoguće razdvojiti. Ovo je tle Novozavetne istorije i hrišćanskog uzleta Evrope i sveta. Ilirikom, našim tlom, je hodio Sveti apostol Pavle. Od samog početka, ovo je hrišćanska zemlja.

Ovde, na Helmu, stvoreno je Romejsko carstvo i Grad – Konstantonopolj, najveće, do danas neprevaziđeno dostignuće ljudske Civilizacije. Deo smo toga od samog početka.

Justinijan, koji je izgradio Svetu Sofiju, kodifikovao Rimsko pravo, i na kratko, po poslednji put, sa svojim vojskovođom Velizarem, od varvara oslobodio Rim i zapadne delove carstva, rođen je u Caričinom gradu kraj Leskovca.

Đorđe Janković tvrdi da Sveti Sava nije uspostavio, nego obnovio autokefalnost Srpske Crkve. U svakom slučaju, sa njim je naš zavetni narod dostigao svoju istorijsku zrelost i sposobnost da bude nosilac carstva, da rodi Cara koji će upravljati pravoslavnom Vaseljenom.

U tome se naša pravoslavna zavetna narodnost razlikuje od agresivnog zapadnog nacionalizma. Srpski narod, zavetni nosilac carstva, kao i ruski narod potom, ne podjarmljuju druge narode u carstvu ni u čemu. Oni samo nose veću odgovornost pred Gospodom. Odgovornost za dobro svih.

Hiljadu godina je trajalo hrišćansko pravoslavno Romejsko carstvo, pa se predajući preko Srpskog carstva štafetu, prselilo u Rusko carstvo – Treći Rim, koji stoji, a četvrtoga neće biti. Mi smo uvek deo pravoslavne Vaseljene. To je naša suština i drugačije ne može biti.

Tome smo dvostruko zavetovani. Novim Zavetom i Kosovskim Zavetom. Sledeći Gospoda i Spasitelja, pošli smo na Golgotu. I vaskrsnuli. Mi znamo sudbu i sve što nas čeka. Mi put svoj znamo – put Bogočoveka.

I naši ratni podvizi kojima se svet divi, bili su mogući zahvaljujući ljubavi, zavetu i veri. I 1389. i 1999, podjednako.

Temelj Civilizacije je Ljubav. Samo zahvaljujući Ljubavi, osnovnoj zapovesti, čovek i ljudi postaju saučesnici Tvorca, šire Logos i stvaralaštvo Vaseljenom. A stvaralaštvo je kolektivni čin, koji ne bi bio moguć bez ljubavi.

Vaseljena je beskrajna, kao i mogućnosti stvaralaštva. Konkurencija, borba među ljudima, zelenaštvo i vladavina Mamona, ne samo da nisu potrebni, nego prete i našim dušama i opstanku čovečanstva.

A Zapad je sav o tome – kako, po svaku cenu, obezbediti da najveći grabljivci vladaju pomoću zakona džungle. On je anticivilizacija. I stalno, sa Zapada, korumpiraju i konvertuju najslabije među nama, ako ne mogu da ih unište. Zapadni mamonski sistem je sav od nepravde.

I kada je ta nepravda najsurovijim oružjima i ideologijama uništila mnoge milione, stvorena je u 19. i 20. veku na Zapadu, komunistička doktrina da nasiljem uništi nasilje. Ljudi su se ponovo žrtvovali za ljubav, istinu i pravdu, kao prvi hrišćani.

I izgrađeno je pravedno društvo, jer su tim putem krenuli pravoslavni Rusi i Srbi. Društvo sa poštovanjem i brigom za sve, društvo bez kriminala, bez Mamona, ali, avaj – i bez Boga. Čovek je iz tog društva kročio u kosmos, ali se bez duhovne vertikale, racionalističko-materijalistički socijalizam srušio, a izdeljene nacionalističkim granicama države pocepale.

Sada se, posle revolucionarne groznice, obnavlja pravoslavna Vaseljena, ljudska civilizacija u svoj svojoj stvaralačkoj moći. I dostignuća i greške naših poslednjih decenija će nam pomoći. Pravedno društvo će, kako i sleduje, biti zajednica ljubavi, vere i nade. Nezamenljiva i neodoljiva. Kao gutljaj žive vode za život čovečanstva.

Eto tako treba protumačiti davne i nedavne dane. I osećati se velikodušno pred tužnim i posrnulim Zapadom, čiji je sistem u beznadežnom ropcu i čiji ljudi očekuju putokaz ka pravednom društvu i ka spasenju od Katehona. Od našeg istrajnog i iskrenog, opšteljudskog i Hristovog, srpskog i ruskog sveta.

 

Autor Vladimir Kršljanin

 

Izvor Carsa, 28. mart 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u