Hoće li Kim izbeći Gadafijevu grešku?

Ako Tramp bude sledio Boltonovu strategiju prilikom susreta sa Kim Džong Unom, šanse za postizanje bilo kakvog dogovora su ravne nuli

Izveštaji o tome da je severnokorejski diktator Kim Džong-un stigao u Peking kao predvodnik delegacije izazvali su obimne spekulacije o razlogu za tu iznenadnu posetu. Popularna je teorija da Kina pokušava da ponovo utvrdi svoju ulogu u severnokorejskoj krizi i olakša pregovore između Kima i predsednika Donalda Trampa. Peking se zalagao za bilateralne razgovore visokog nivoa između SAD i DNRK mnogo godina, a rastuće indicije da je Vašington konačno spreman da popusti povodom održavanja takvog susreta izazivaju veći kineski diplomatski pritisak na severnokorejskog saveznika kako bi pozitivno odgovorio na takav razvoj.

SA KIMOM KAO SA GADAFIJEM
Čak i ako se Tramp i Kim zaista sretnu, to će biti samo prvi, skromni korak u teškom procesu rešavanja nuklearne krize. Trampovo postavljanje ultraagresivnog Džona Boltona na funkciju njegovog novog savetnika za nacionalnu bezbednost ne obećava mnogo toga dobrog za konstruktivne pregovore. Bolton je prethodno izjavio da bi preventivni američki vojni napad na Severnu Koreju bio opravdan. Njegove nedavne izjave o pregovaračkoj strategiji koje bi SAD trebalo da se drže pri bilo kom susretu Trampa i Kima takođe ne bude veru u njegovu želju za postizanjem mirnog rešenja krize.

Kao i većina tvrdolinijaša, Bolton insistira na tome da se Severna Koreja čvrsto obaveže na samom početku da će ugasiti svoje nuklearne i raketne programe. Štaviše, u skorašnjem intervjuu je izjavio da bi, ukoliko Pjongjang ne napravi tu preventivnu koncesiju, bilo kakav susret između Trampa i Kima bio – i trebalo da bude – veoma kratak. Drugom prilikom je ukazao na to da bi Tramp trebalo da insistira na sporazumu poput onog koji su SAD i njihovi evropski saveznici postigli sa libijskim liderom Muamerom Gadafijem 2003.

Ovo je zapanjujuće nerealna pozicija, i otvara velike sumnje u to da li Bolton uopšte želi mirno rešenje. On se ponaša kao da se severnokorejski lideri ne sećaju šta je usledilo nakon Gadafijevog sporazuma. Kada se libijski čvrstorukaš složio da u začetku ugasi nuklearni program svoje zemlje, zapadne sile su spustile mnoge od svojih ekonomskih sankcija i olabavile ostrakizaciju Libije u međunarodnim institucijama. Međutim, SAD i njihovi NATO saveznici su kasnije preveraili Gadafija i pomogli pobunjenicima da zbace njegov režim. Kulminacija te izdaje bilo je mučenje i brutalno pogubljenje lidera Libije.

Teško je poverovati da je Bolton toliko naivan da misli da bi Gadafijev model mogao da ima i najmanju privlačnost rukovodstvu Severne Koreje. Štaviše, Pjongjang je doslovno naveo libijski presedan kao ključni razlog zbog kog njihova zemlja mora da očuva nuklearni faktor odvraćanja. Predlaganje dogovora u libijskom stilu praktično garantuje da pregovori sa Kimovom vladom neće voditi nikud.

TRAŽITI SVE, NE NUDITI NIŠTA
Boltonov pristup reflektuje ustaljenu američku pregovaračku strategiju: napravi maksimalne, generalno nerealne zahteve nudeći malo ili nimalo ustupaka. Vašington se drži sličnog kursa i u svojoj politici prema Rusiji. Između ostalog, SAD insistiraju ne samo da Moskva okonča svoju podršku pobunjenicima u istočnoj Ukrajini, nego i da vrati Krim – mesto ruske vitalne pomorske baze u Sevastopolju – Ukrajini. Šanse da Vladimir Putin ili bilo koji drugi ruski lider prihvati potonji zahtev su ravne nuli. Međutim, Sjedinjene Države nastavljaju da insistiraju na takvoj kapitulaciji pre nego što ukinu ekonomske sankcije ili dozvole bilo kakvo poboljšanje u bilateralnim odnosima.

Šanse da se Severna Koreja vrati ,,nuklearnoj nevinosti“ nikada i nisu bile naročito dobre, uprkos izveštajima nakon Kimovog susreta sa kineskim predsednikom Si Đinpignom da je DNRK voljna da se posveti denuklearizaciji. Iz razloga nacionalnog prestiža i međunarodne snage, kao i namere očuvanja faktora odvraćanja protiv bilo kakvih ambicija Vašingtona o nasilnoj promeni režima, severnokorejski lideri žele da očuvaju nuklearne i balističke potencijale države. Ako Trampova administracija insistira na usvajanju pristupa Severnoj Koreji koji je Bolton prigrlio, ionako blede šanse za sporazumevanje koje bi uključilo denuklearizaciju postaće nepostojeće.

Jedini put ka takvom sporazumu bila bi ponuda ,,velike nagodbe“ Pjongjangu, u čemu bi Vašington pružio veoma privlačne podsticaje koji ispunjavaju saopštene dugoročne ciljeve Severne Koreje. Ti ciljevi uključuju zamenu trenutnog primirja formalnim mirovnim sporazumom koji bi konačno završio Korejski rat, američko priznanje severnokorejske vlade i uzajamno uspostavljanje ambasada, okončanje američkih i međunarodnih sankcija i okončanje godišnjih južnokorejsko-američkih vojnih vežbi, uz fazirano povlačenje američkih snaga iz Južne Koreje. Povrh svega, Sjedinjene Države bi verovatno morale da se odreknu bilo kakvih ambicija o nasilnoj smeni režima u Severnoj Koreji, kao i da prihvate formalni pakt o nenapadanju koji bi eksplicitno uključivao Rusiju i Kinu kao garante.

Boltonov pristup praktično garantuje propast samita Kim-Tramp, kao i bilo kakvih drugih pregovora između Vašingtona i Pjongjanga. Naročito Kim nije spreman da sebi na vrat stavi gadafijevsku omču, odričući se severnokorejskog (sada već) značajnog nuklearnog arsenala u zamenu za papirna obećanja iz Vašingtona koja je lako poreći. Boltonova strategija u mnogome uvećava izvesnost američkog preventivnog rata, a imajući u vidu njegove prethodne stavove, to bi moglo da bude upravo ono što on želi. Razumni Amerikanci, međutim, trebalo bi da insistiraju na iznalaženju strategije koja smanjuje opasnost od tako katastrofalnog ishoda.

 

Ted Gejlen Karpenter je viši saradnik za odbrambene i spoljnopolitičke studije u Kejto institutu i dopisnik Nešnel interesta. Autor je deset knjiga i više od 700 članaka o međunarodnim odnosima. On i Dag Bandou su napisali knjigu ,,Korejska zagonetka: Američki problematični odnosi sa Severnom i Južnom Korejom“.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u