Kako je papa Francisko srušio katoličku dogmu

U katoličanstvu postoji sve veća podela između tradicionalne crkve Trećeg sveta i mejnstrim crkve u Evropi i SAD

,,Papa saopštio da nema pakla?“ Tako je glasio zapanjujući naslov ,,Dradž riporta“ na Veliki četvrtak (po gregorijanskom kalendaru, prim. prev.)

,,Dradž“ je citirao ovaj razgovor, objavljen u listu ,,La Republika“, između pape Franje i njegovog ateističkog prijatelja, novinara Eugena Skalfarija.

Skalfari: ,,A šta ćemo sa lošim dušama? Gde su one kažnjene?“ Loše duše ,,nisu kažnjene“, citiran je papa Franja, ,,onima koji se ne pokaju se zato ne može oprostiti, pa oni nestaju. Ne postoji pakao, nego nestanak grešnih duša“.

Prvog Velikog četvrtka, Juda je izdao Hrista. A o Judi je Gospod rekao: ,,Sin Čovječiji, dakle, ide kao što je pisano za njega; ali teško onome čovjeku koji izda Sina Čovječijega; bolje bi mu bilo da se nije ni rodio onaj čovjek“ (Jevanđelje po Marku 14:21, prim. prev).

IZJAVA U RANGU JERESI
Da li su duša Jude i duše monstruoznih zlikovaca u istoriji ,,jednostavno iščezle“, kako je general Makartur rekao za stare vojnike? Ako nema pakla, nije li najveća brana najgorim gresima uklonjena? Za šta je to Hrist umro na krstu kako bi nas spasao?

Ako je Franja napravio takvu izjavu, to bi bilo u rangu jeresi. Ako je papa govorio ex cathedra, kao vikar Hrista na zemlji, to bi značilo da je protivrečio dve hiljade godina staroj katoličkoj doktrini, ukorenjenoj u učenjima samog Hrista. Doveo bi u pitanje papsku nepogrešivost, definisanu na vatikanskom koncilu pape Pija IX 1870. godine.

Moglo bi se postaviti pitanje da li je Franja pravi papa. Vatikan je brzo izdao saopštenje u kojem navodi da je papa imao privatni razgovor, a ne formalni intervju sa njegovim prijateljem Skalfarijem.

Vatikan je dodao: ,,Reči koje je papa izgovorio nisu citirane. Prema tome nijedno citiranje dotičnog članka ne bi trebalo shvatati kao doslovni transkript reči Svetog oca“.

Žao nam je, ali ovo neće biti dovoljno. Ovo ne daje odgovor na pitanje koje je papa postavio u svom ćaskanju. Da li pakao postoji? Da li su duše koje umru u smrtnom grehu osuđene na pakao za vek vekova? Da li papa prihvata ovo verovanje? Da li je ovo i dalje nepogrešivo učenje rimske Katoličke crkve?

Koliko god neko hvalio Franjine stavove o socijalnoj pravdi, u pitanjima vere i morala doveo je u pitanje definisanu doktrinu i stvorio konfuziju unutar crkve koju predvodi.

U svom pismu ,,Amoris Laetitia“, tj. ,,Radost ljubavi“, papa izgleda da odobrava davanje pričesti onim katolicima koji su se razveli i ponovo stupili u brak, čiji prethodni brakovi nisu poništeni, i onima koji u očima crkve žive u preljubi.

Oslanjajući se na papino pismo, nemački biskupi su počeli da odobravaju pričest razvedenima i parovima u drugom, trećem ili ko zna kom braku. Kardinal Gerhard Miler, bivši prefekt kancelarije Vatikana za doktrinu vere, što je inače pozicija na kojoj je nekada bio papa Benedikt XVI, kaže da ovo protivreči katoličkoj doktrini onako kako je proglasio papa Jovan pavle II.

„KO SAM JA DA SUDIM“
Kardinal Miler je rekao: ,,Nema te sile, na nebu ili na zemlji, od anđela ili pape, koncila ili zakona biskupa koja bi imala sposobnoost da to menja“. Četvorica kardinala, uključujući američkog Rejmonda Bjurka, u otvorenom pismu su zamolila papu da razjasni ,,Amoris Laetitia“. Papa ih toga nije udostojio, niti se osvrnuo na brige kardinala.

Štaviše, kada je na početku svog papskog mandata upitan o nemoralu homoseksualizma, papa je odgovorio pitanjem: ,,A ko sam ja da sudim?“ Ali ako ne Vi, ko onda? Nije li sud o dobrom i lošem u opisu vašeg posla?

Nije samo u oblasti doktrine papa posejao konfuziju među vernicima. Kako bi ozakonili ilegalnu katoličku crkvu u Kini, papa i Vatikan su se složili da daju primat biskupima koje odobri Komunistička partija koja teži čvršćoj kontroli hrišćanske vere.

Vatikan se takođe složio da prihvati posvećenja biskupa koja izvrši Peking, što je Rim ranije smatrao nelegitimnim. Kapitulacija je neophodna kako bi Katolička crkva u Kini preživela i prosperirala, navodi Vatikan. Ali kakva će to Crkva biti, pita se penzionisani nadbiskup Jozef Zen Ze-kjun iz Hongkonga.

Vatikan ,,prodaje“ crkvu u Kini, navodi nadbiskup: ,,Neki kažu da je sav trud za postizanje sporazuma tu kako bi se izbegla crkvena šizma. Kako besmisleno! Pa šizma je tu, u nezavisnoj crkvi! (Nezavisne katoličke crkve se identifikuju sa katoličkom tradicijom, ali nisu u zajedništvu sa papom; prim. prev.)

Nadbiskup Zen se slaže da njegova kritika diplomatskih napora Komunističke partije i Vatikana izaziva probleme u zatvaranju rascepa između ilegalne crkve i crkve pod blagoslovom Komunističke partije, ali se ne izvinjava: ,,Jesam li ja velika prepreka u procesu postizanja sporazuma između Vatikana i Kine? Ako je to loš sporazum, biće mi više nego drago da budem prepreka.“

U katoličanstvu postoji sve veća podela između tradicionalne crkve Trećeg sveta – koja je u porastu – i mejnstrim crkve u Evropi i SAD, koja sve više liči na anglikansku crkvu dvadesetog veka.

A kako je do toga došlo, Vaša svetosti?

Srećan Uskrs!

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org

Kultura, Svet
Pratite nas na YouTube-u