J. Krutikov: Zapadna špijunska mreža u Rusiji bi mogla da bude obezglavljena

CIA najveći protivnik likvidacije „ruske špijunske mreže“ jer se boji za svoju mrežu u Rusiji

Formalni razlog za masovno proterivanje ruskih diplomata za London i Vašington je u nameri da se u Britaniji i SAD uništi ruska obaveštajna mreža.

To čak i ne skrivaju previše u tim zemljama. Međutim, njihovi obaveštajni sistemi će od kontramera Rusije stradati još više.

Direktor Spoljne obaveštajne službe RF – Sergej Nariškin -proterivanje ruskih diplomata nazvao je „prljavom i ciničnom provokacijom zapadnih država koje pokušavaju da nametnu atmosferu rusofobije“.

Nariškin je priznao da među proteranim diplomatama ima i saradnika njegove službe, naglasivši da im je posao bio da brinu o bezbednosti diplomatskih misija RF u Vašingtonu i Njujorku. Istovremeno je obećao Amerikancima i Britancima „žestok odgovor“.

Ideja masovne „čistke“ u ruskim diplomatskim misijama u SAD u Velikoj Britaniji rodila se u glavi Tereze Mej. Ali, čak ne u Londonu.

Rodila se u Vašingtonu, dok je još na čelu SAD bio Barak Obama.

Sve je počelo u decembru 2016-te kada je u Vašingtonu doneta odluka o proterivanju 35 ruskih diplomata, konfiskaciji vila u vlasništvu Ambasade RF u Vašingtonu i zatvaranju konzulata u San Francisku. Inicijator je bio bivši šef FBI Džejms Komi koji je insistirao na proterivanju do 100 ruskih diplomata i obaveštajaca.

Komi je tada tvrdio da je Amerika „preplavljena ruskim agentima, hakerima i kilerima“ i da njegovi agenti ne stižu da ih sve drže pod prismotrom.

Sada i relativno uračunljivi predstavnici američke „obaveštajne zajednice“ govore o stotinak ruskih obaveštajaca sa diplomatskim pasošima.

FBI, iako se žali, prati bezmalo svakog građanina RF u Sjedinjenim Državama.

Tada su protiv „masovnog proterivanja“ bili i CIA i Stejt department. Protiv je bio i bivši američki ambasador U Moskvi Džon Teft. Upozorio je Vašington da će Rusija – ako SAD proteraju „100 Rusa“ – naprosto obezglaviti špijunažu SAD u Rusiji.

Tradicionalno se smatra da je ruska kontrašpijunaža znatno jača od američke i da bi moskovskoj rezidenturi CIA „život učinila nepodnošljivim“.

Bivši rezident CIA u Moskvi Stiv Hol upozorio je da „FBI ne bi bio u stanju da ruskim agentima priredi isto“.

Teftov prethodnik – Majkl Makfol – referisao je Vašingtonu da se u kućama u kojima u glavnom gradu Rusije žive njegovi saradnici „događaju tajanstvene stvari“, da im se „iznenada sami uključuju televizori“, da im se na prozorima „pojavljuju crni ljudi“, da ih uznemiravaju „neprijatni zvuci“, da im neočekivano crkavaju kućni ljubimci…

Ništa nije pomoglo što su marincima koji obezbeđuju ambasadu i stanove i vile diplomata zabranili da odlaze u grad i viđaju se sa devojkama.

Komijev plan da se potpuno unište „ruska špijunska gnezda“ naprosto nije prošao.

Sada će Amerikanci biti u približno istoj situaciji, samo goroj. Jer, veliko je pitanje čijoj špijunaži će biti naneta veća šteta – ruskoj u SAD i Evropi, ili obrnuto.

CIA – zbog svega – ima nameru da vrati u igru špijuniranje preko agenata, obnovila je praksu organizovanja susreta sa svojim doušnicima iz Rusije u baltičkim državicama, Finskoj, Poljskoj, Kazahstanu…

Sami Amerikanci nisu uvereni da će „seča ruskih špijuna“ išta rešiti.

Bivši šef ruskog odeljenja Pentagona, a sada saradnik Atlantskog saveta – Mark Simakovski – naglašava da Moskva i nakon „proterivanja šezdesetorice“ ima „velike mogućnosti za špijunažu“.

Amerikanci, a naročito Englezi, rado koriste „kurire za jedan put“ koji nemaju nikakvu vezu sa njihovim diplomatama. Za to koriste trgovce, naučnike, novinare, studente iz dobrih škotskih porodica… Svi oni odsedaju po moskovskim hostelima. I, svako od njih može biti „kurir“.

Rusija i SAD se sada faktički vraćaju u „stara dobra vremena hladnog rata kada je sve bilo moguće, a sva sredstva – dobra“.

Amerikancima više neće biti dopušteno da drže predavanja po ruskim fakultetima niti da se upoznaju sa „perspektivnim studentima“.

U Moskvi tvrde: naša obaveštajna mreža će preživeti, a za reputaciju Vašingtona – to već nije sigurno…

 

Izvor Fakti, 30. mart 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u