O čemu će Putin razgovarati sa Erdoganom i Rohanijem

Rusija, Turska i Iran se zalažu za put mirovnog rešenja situacije u Siriji

Predsednik Putin će na poziv turskog lidera Redžepa Tajipa Erdogana boraviti u zvaničnoj poseti Ankari 3. i 4. aprila. Pratiće ga i visoka delegacija, predstavnici Vlade i ruskog biznisa. Planiran je i trilateralni sastanak predsednika Rusije, Turske i Irana, na kom će glavna tema biti mirovno regulisanje situacije u Siriji.

Tokom dvodnevne posete biće najpre razmotrena najaktuelnija regionalna i međunarodna pitanja, uključujući borbu protiv terorizma, kao i opštu situaciju u Siriji. Na dnevnom redu će se naći i saradnja u organizacijama poput UN, OEBS, ŠOS.

Tokom drugog dana posete ruskog predsednika Putina biće održan i trilateralni sastanak šefova država-garanta Astanskog procesa, koji je deo sirijskih mirovnih pregovora. Vladimir Putin će sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom oceniti realizaciju sporazuma koji su postignuti tokom prvog trilateralnog susreta predsednika u Sočiju 22. novembra 2017. godine.

Govoriće se o mogućim dopunskim merama u cilju ojačavanja režima prekida ratnih dejstava u Siriji, obezbeđivanja boljeg funkcionisanja zona deeskalacije, rešavanja humanitarnih problema i daljeg političkog regulisanja situacije. Time, smatra ruski politikolog Aleksandar Asafov, Rusija, Turska i Iran pokazuju da rešavanje konflikta oružanim putem svakako ne vodi nikuda, kao i da je mir neophodno postići političkim putem.

„To je produžetak tradicije astanskih konferencija i trilateralnog susreta Sočiju, ali i drugih uspešnih pregovora gde su naporima političara ovih triju država za pregovarački sto seli i oni koji do tada ni pod kojim uslovima nisu hteli da pregovaraju. Bez obzira na provokacije na račun legitimno izabranog predsednika Sirije Bašara el Asada i bez obzira na to što se više ne može tako često čuti ’slom Asadovog režima‘ iz usta zapadnih političara kao što je to donedavno bio slučaj, ipak vidimo da Amerikanci u praksi i dalje podržavaju one snage koje pošto-poto žele državni udar i promenu vlasti u Siriji. Rusija, Turska i Iran se zalažu za put mirovnog rešenja situacije u Siriji i žele da pokažu da su spremne da pomognu, ali da ostavljaju sirijskom narodu da odluči kako će uređivati svoju državu“.

Naš sagovornik dodaje da, što se tiče sirijskog teritorijalnog integriteta, nije tajna da postoje planovi obaveštajnih službi međunarodne koalicije, i to najpre američke službe, da stvore nezavisni Kurdistan koji bi bio lojalan Vašingtonu, kako bi američke kompanije dobile ne samo pristup teritorijama nego i resursima kojima su one bogate.

Viši naučni saradnik Centra arapskih i islamskih studija Instituta RAN Boris Dolgov ipak smatra da bi u odnosima sa Ankarom trebalo biti „hladne glave“, ali i da je poseta predsednika Putina Turskoj zapravo nastavak one saradnje kakva je i ranije postojala sa Turskom.

„Ovde bi trebalo istaći da je poseta ruskog predsednika Ankari zaista veoma važan događaj jer se situacija na Bliskom istoku i u svetu razvija tako da su kontakti između Rusije i Turske apsolutno neophodni. Svedoci smo stvaranja dva potpuno suprotstavljena bloka. To je sa jedne strane Zapad, na čelu sa SAD, koji sada nastavlja antirusku politiku u vezi sa navodnim pokušajem ubistva bivšeg ruskog špijuna u Solsberiju i vuče razne naknadne poteze koje su podržale gotovo sve članice NATO bloka. Sa druge strane su Rusija i njeni saveznici, a danas je to Turska, kao garant Astanskih sporazuma ruku podruku sa Rusijom i Iranom. Važno je to što vidimo da je Turska protiv nepravednih akcija Izraela na palestinskoj teritoriji. To je nama važno, jer pokazuje podršku palestinskom pokretu koji Rusija takođe podržava“.

RUSKO-TURSKI SAVET ZA SARADNjU
Osim politike, kako su istakli u Kremlju, u turskoj prestonici će na najvišem nivou biti održano sedmo zasedanje Rusko- turskog saveta za saradnju. Biće razmotreni stanje i perspektive razvoja bilateralne trgovačko-ekonomske saradnje, tok realizacije zajedničkih strateških projekata, konkretno u oblasti energetike. Ovde bi trebalo istaći da Turska zauzima visoko drugo mesto kao kupac ruskog prirodnog gasa, a uspešno se sprovode radovi na izgradnji gasovoda „Turski tok“. Većina dozvola je već dobijena i zasad se sve odvija prema predviđenom planu. Gasovod „Turski tok“ bi trebalo da ima dva kraka, od kojih bi svaki trebalo da transportuje 31,5 kubnih metara godišnje.

Očekuje se da će ruski i turski lider putem video-veze učestvovati u polaganju kamena-temeljca za izgradnju prvog bloka atomske elektrane „Akuju“.

Veliki značaj za tursko-ruske privredne odnose tradicionalno ima turizam. Broj ruskih gostiju je zbog bezbednosnih prilika nešto opao u prethodnom periodu i zato se tokom radnog dela susreta dveju visokih delegacija planiraju pregovori u pravcu ostvarivanja boljih uslova i višeg stepena bezbednosti za ruske turiste u Turskoj.

Očekuje se da će biti govora o ukidanju preostalih trgovačkih barijera, kao i o razvoju saradnje u oblasti industrije, građevinarstva i transporta.

Planirano je da se deo pregovora posveti i širenju i jačanju kulturnih veza. Posebno će biti reči o utvrđivanju detalja manifestacije „2019 — unakrsna godina kulture i turizma“. Deo programa će obezbediti Ruski centar nauke i kulture u Ankari, ali i Centar turske kulture, koji nosi ime turskog pesnika Junusa Emrea, koji je 14. marta otvoren u Moskvi.

 

Autor Jovana Vukotić

 

Izvor Sputnjik, 03. april 2018.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u