Evgenije Bužinski: Ako Rusija i SAD zarate, ekonomija postaje nevažna

Veoma je opasna igra pokušavati saterati Rusiju uza zid i izolovati je

Pol Sanders, saradnik Nešnel interesta, intervjuisao je penzionisanog ruskog generala Evgenija Bužinskog. Bužinski se penzionisano 2009. kao general-pukovnik ruskih snaga.

Rekli ste nedavno da bi konfrontacija između Ujedinjenog Kraljevstva i Rusije povodom trovanja Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Salsberiju mogla da dovede do ,,poslednjeg rata u istoriji čovečanstva“. Šta ste time mislili?
— Žao mi je, ali me je izveštač BBC-ja pogrešno razumeo. Nije to između Rusije i UK, nego između Rusije i takozvanog kolektivnog Zapada, predvođenog Sjedinjenom Državama. Ovaj incident je bio zločin. Ispitujući ovakav zločin, svaki istraživač bi morao da se zapita – kome on ide u korist? Koji je motiv? Za predsednika Putina, verujte mi, on je poslednji čovek na Zemlji koji bi pokušao da učini tako užasnu stvar uoči ruskih predsedničkih izbora i svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji. Ovo je očigledna provokacija, ali koji je cilj ove provokacije? Ne znam da li ste čuli ,,udarne vesti“ o tome da je britanska vojna laboratorija rekla kako nema tragova koji bi ukazali na to da je otrov ruske proizvodnje, što me ne čudi. Tako da nema tragova, nema dokaza, ali je britanska vlada izjavila da je ,,prikupila informacije“ – kakve informacije? – i da su na osnovu tih informacija sigurni da su zločin počinili Rusi.

Pitanje koje se uvek postavlja ovih dana jeste da li je ovo novi Hladni rat ili drugi Hladni rat. Ja uvek kažem da je ovo gore! U doba Hladnog rata sve je bilo jasno: ideološka konfrontacija, ali postojale su definitivne istine, definitivne crvene linije, bez pretnji i sankcija. Nije bilo takvih slučajeva poput skorašnjeg u kojem je američki senator Lindzi Grejem pozvao na pritisak protiv Rusije, izolaciju Rusije, ekonomsko sabijanje Rusije uza zid. Po mom mišljenju, veoma je opasna igra pokušavati saterati Rusiju uza zid i izolovati je.

U Vašoj izjavi izgleda kao da nagoveštavate da vidite mogućnost pravog vojnog konflikta između Rusije i Zapada. Kako mislite da bi nešto takvo moglo da se desi?
— Prvo mesto na kojem bi takav konflikt mogao da izbije je Sirija. Nedavno, pre nekoliko dana, kada su Rusi razgovarali sa Danfordom (načelnik Generalštaba Vojske SAD general Džozef Danford, prim. aut.) nakon američkih pretnji o napadu na centar Damaska, Rusija je javno odgovorila da će, ukoliko SAD napadu centar Damaska, gde se nalazi rusko vojno osoblje i štab sa ruskim policajcima i savetnicima, Moskva odgovoriti dejstvima po krstarećim projektilima i platformama koje nose te krstareće projektile. Po mom mišljenju, ovo je veoma opasno jer se američke krstareće rakete lansiraju sa ratnih brodova.

Dakle vi smatrate izjavu generala Valerija Gerasimova, načelnika ruskog generalštaba, veoma ozbiljnom pretnjom?
— Da, veoma je ozbiljna. I ne mislim da se šalio ili da je samo davao izjavu da iznenadi neke Amerikance. Ne, apsolutno sam siguran da je bio ozbiljan.

Kad smo već kod Sirije, tu je i pitanje hemijskog oružja. Cenim to što naši prikupljeni obaveštajni podaci ukazuju na to i upozoravaju svet da su teroristi, a ne sirijska vlada, oni koji koriste hemijsko oružje na određenim lokacijama tokom provokativnih napada. Ovo dovodi do toga da su TV ekipe na pravim mestima u pravo vreme, sprečavajući takve provokacije. Ali mislim da bi u takvim konfrontirajućim okolnostima Sjedinjene Države mogle da odluče da napadnu Damask.

I u takvoj situaciji bi ruska vojska postupila u skladu sa izjavom generala Gerasimova? Mnogi ljudi u SAD bi rekli da Rusija zaista ima moćne vojne snage, ali da je predsednik Putin na kraju krajeva veoma pragmatična osoba svesna da je ruska ekonomija manja od pet odsto kombinovanih ekonomija SAD i EU, pa da prema tome nikada ne bi rizikovao takav rat.
— U slučaju rata, ekonomija je nebitna. Pet odsto, dva odsto, tri odsto, potpuno je nevažno. Jer ako dođe do rata, biće to veoma, veoma kratak rat. Zar mislite da će Rusija biti u ratu sa SAD mesecima ili godinama? Naravno da ne.

Da li smatrate da bi to postao nuklearni rat ili da bi se on završio veoma brzo zbog prirode savremenog ratovanja i konvencionalnog naoružanja koje je na raspolaganju Sjedinjenim Državama i Rusiji?
— Veoma je teško predvideti, ali siguran sam da bi se svako vojno obračunavanje završilo upotrebom nuklearnog oružja između SAD i Rusije. Ne verujem da se nuklearna konfrontacija može kontrolisati, to je iluzija prisutna u Americi.

Da li vidite neke opasnosti drugde izvan Sirije?
— Moguće u Ukrajini, ukoliko se SAD umešaju. Ukrajina je ovo započela, Rusija je odgovorila. Ali ne mislim da je to mnogo izvesno.

Da se vratimo na spor oko gospodina Skripalja, Ujedinjeno Kraljevstvo je pozvalo na solidarnost među svojim saveznicima. Većina zemalja NATO je takođe proterala ruske diplomate. Amerika je proterala veoma značajan broj i zatvorila konzulat u Sijetlu. Kakav je to efekat imalo u Rusiji po Vašem mišljenju? Kakvu poruku su ruska vlada i ruski narod primili iz tako snažne, koordinisane reakcije?
— Pre svega, ponavljam: ono što se dogodilo gospodinu Skripalju je bila planirana provokacija. Ne znam da li je Ujedinjeno Kraljevstvo samo isplaniralo to, ali radi se o jasnoj provokaciji sa namerom da se demonizuje i izoluje Rusija. Da se nađe izgovor za proterivanje ruskih diplomata. Zato sam nesiguran po pitanju toga kuda ova staza konfrontacija može da odvede. Šta će biti sledeće? Na primer, sada Sjedinjene Države razmatraju svoj odgovor, proteraće još jednu rundu ruskih diplomata. Rusija će proterati još pedeset. Onda će SAD proterati još pedeset. Posle toga, šta onda? Zamrzavanje diplomatskih odnosa?

Da se vratimo, spomenuli ste ideju da je sve ovo počelo britanskom provokacijom, a svakako deluje da je rasprostranjeno mišljenje u Rusiji da je to bila neka vrsta provokacije, šta mislite da je motiv britanske vlade da učini takvo nešto?
— Bez uvrede, ali verujem da je postupanje Tereze Mej bilo u koordinaciji sa Vašingtonom. Mnogi ruski eksperti i posmatrači misle tako. Koji je bio motiv? Ne znam, možda je to bio pokušaj da se skrene pažnja od internih problema sa kojima se Tereza Mej suočava. Na primer, šta je bila prva stavka u agendi tokom poslednjeg samita EU? Uslovi Bregzita, uključujući uslove koji nisu povoljni za Britaniju. A nakon provokacije? Rusija, uz diskusije o evropskoj solidarnosti protiv nje, umesto priče o Bregzitu. Možda je to bio pravi motiv.

Kao što Vam je verovatno jasno, veoma malo ljudi u Sjedinjenim Državama i Britaniji nalazi uverljivim to da bi britanska vlada učinila takvo nešto. Mislite li da postoje bilo kakvi dokazi koji bi potvrdili da se to desilo, osim vašeg stava da Rusija nije imala motiv za to, a UK jeste?
— Moram vam reći iskreno: poznajem neke ljude iz naših obaveštajnih službi i oni su veoma zabrinuti. Jer gospodin Skripalj je bio razmenjen u ilegalnom programu razmene špijuna, pa postoji briga da bi ovo moglo da ugrozi čitav mehanizam razmene. Čemu mehanizam ako će ljudi biti ubijeni posle? Na ruskoj strani nema nikakvih motiva. Na britanskoj, možemo samo da nagađamo.

 

Autor Pol Sanders

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u