Azija nakon Trampa

Trenutno svaka azijska zemlja više trguje sa Kinom nego sa SAD, ali Vašington će dugoročno zadržati neke važne prednosti

Kada se Trilateralna komisija – grupa političkih i poslovnih lidera, novinara i akademika – nedavno ovde sastala (u Singapuru, prim. prev.), mnogi su izrazili zabrinutost zbog opadanja američkog vođstva u Aziji. Svaka azijska zemlja sada više trguje sa Kinom nego sa Sjedinjenim Državama, i to često u odnosu od dva prema jedan. Ta zabrinutost je pogoršana skorašnjim tarifama koje je nametnuo predsednik Donald Tramp, kao i njegovim izjavama punim prezira prema multilateralnim institucijama. Pitanje koje se često može čuti u Singapuru ovih dana je: da li će američko vođstvo u Aziji preživeti Trampove godine?

Istorija daje neke primere. Predsednik Ričard Nikson je 1972. unilateralno nametnuo tarife američkim saveznicima bez ikakvog upozorenja, prekršio je okvire Međunarodnog monetarnog fonda i nastavljao je nepopularni rat u Vijetnamu. Strah od terorizma je bio rasprostranjen, a eksperti su izražavali zabrinutost za budućnost demokratije.

AMERIČKE PREDNOSTI NAD KINOM
Naredne godine, Dejvid Rokfeler i Zbignjev Bžežinski su stvorili Trilateralnu komisiju, koja se sastaje jednom godišnje kako bi diskutovala o dotičnim problemima. Protivno teorijama zavera, Komisija ima malu moć, ali, kao i drugi neformalni kanali ,,drugog nivoa“ diplomatije, ona pruža učesnicima mogućnost da u svojstvu privatnih lica ispitaju načine za rešavanje trnovitih pitanja. Rezultati se mogu naći u njenim publikacijama i na sajtu.

U Singapuru, nije postojao konsenzus o Aziji nakon Trampa. Na primer, indijski i kineski članovi su imali različite pozicije o ulozi kineskih infrastrukturnih projekata iz ,,Pojasa i puta“. Neki Azijci i Amerikanci se nisu slagali o mogućnostima mirnog razrešenja korejske nuklearne krize, kao i povodom šireg pitanja da li je rat između Kine i SAD neizbežan. A neki Evropljani su se pitali da li trenutna globalna neizvesnost reflektuje uspon Kine ili uspon Trampa.

Što se uspona Kine tiče, suprotno trenutnom pesimizmu, SAD će zadržati neke važne prednosti moći koje će potrajati duže čak i od osmogodišeg predsedničkog mandata, ukoliko Tramp bude reizabran. Prva je demografija. Prema podacima Ujedinjenih Nacija, SAD su jedina razvijena zemlja koja će doprineti globalnom rastu populacije do 2050. Kina, trenutno najmnogoljudnija zemlja, će ustupiti prvo mesto Indiji.

Druga prednost je energija. Pre deceniju, Amerika je delovala beznadežno zavisna od uvoza energije. Sada je revolucija škriljaca transformisala iz uvoznika u izvoznika energije, a Severna Amerika bi mogla da bude samodovoljna u dolazećoj deceniji, istovremeno dok Kina postaje sve zavisnija od uvoza energije.

Tehnologija je treća prednost za Sjedinjene Države. Među tehnologijama koje će sa sobom nositi i moć u ovom veku su biotehnologija, nanotehnologija i sledeća generacija informacionih tehnologija, poput veštačke inteligencije i ,,big data“. Sudeći po većini eksperata, iako se kineski kapaciteti unapređuju, Amerika ostaje svetski lider u istraživanju, razvoju i komercijalizaciji ovih tehnologija.

Štaviše, u kontekstu istraživačke baze, Amerika ima i četvrtu prednost u svom sistemu visokog obrazovanja. Sudeći po rangiranju šangajskog Jiao Tong univerziteta, od 20 vodećih svetskih univerziteta, 16 su američki, dok nijedan nije kineski.

KINA I SAD NISU OSUĐENE NA SUKOB
Peta američka prednost koja će verovatno nadživeti Trampovu eru je uloga dolara. Od svih deviznih rezervi koje drže vlade širom sveta, svega 1,1 odsto je u ženminbiju (ženminbi ili renminbi –,,narodna valuta“ – je zvanična valuta NR Kine, dok je juan njena osnovna jedinica sa kojom se često poistovećuje i sama valuta, prim. prev.), u poređenju sa 64 odsto u dolarima. Kada je Međunarodni monetarni fond uključio ženminbi u valutnu korpu, podupirući svoju jedinicu računa, tj. specijalna prava vučenja (Special Drawing Rights je svojevrsna fiktivna valuta MMF-a koja je uvedena u cilju povećanja finansijskog potencijala Fonda, a koristi se u međunarodnim finansijskim transakcijama, prim. prev.), mnogi su poverovali da su dani dolara odbrojani. Ali udeo ženminbija u međunarodnim transakcijama od tada je opao. Kredibilna rezervna valuta zavisi od dubokog tržišta kapitala, poštene vlade i vladavine prava. Ništa od ovoga nije izvesno u Kini u doglednoj budućnosti.

Šesto, Sjedinjene Države imaju geografske prednosti koje Kina manjka. SAD su okružene okeanima, a Kanada i Meksiko ostaju prijateljski nastrojeni, uprkos Trampovoj pogrešnoj politici presecanja Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA). Kina, sa druge strane, graniči sa 14 zemalja i ima teritorijalne sporove sa nekim od najvažnijih, poput Indije, Japana i Vijetnama. Ovo ograničava kinesku meku moć. Dok geografija Kini omogućava da projektuje silu u Južnom kineskom moru, Amerika tamo nema teritorijalnih sporova i uživa pomorsku nadmoć na preostalih 95 odsto svetskog okeana.

Ali važnije od bilo čega drugog, SAD i Kina nisu osuđene na rat. Države jedna drugoj ne predstavljaju egzistencijalnu pretnju. Kada je Prvi svetski rat počeo, Nemačka je već prevazišla Britaniju 1900. godine, a britanski strah od nemačkih namera je doprineo katastrofi. Poređenja radi, SAD i Kina imaju vremena da srede svoje brojne konflikte i ne moraju da podlegnu histeriji ili strahu.

Amerika ne samo da poseduje opisane prednosti u moći, nego i savezništva sa Japanom i Južnom Korejom. U bilo kakvim predstojećim razgovorima sa severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, Tramp će morati da se pobrine da spreči Kimov režim da ostvari svoj dugoročni cilj slabljenja tih savezništava.

U Singapuru sam citirao Li Guangjaov odgovor na pitanje koje sam mu jednom postavio o tome da li će Kina prevaziđi SAD. Rekao je ,,neće“, jer iako Kina ima talente 1,4 milijarde svojih stanovnika na koje može da se osloni, otvorenost Amerike pruža joj mogućnost da koristi i kombinuje talente 7,5 milijardi ljudi sa većom kreativnošću nego što to može Kina. Ako ta otvorenost preživi, američko vođstvo u Aziji, kao i drugde, će najverovatnije takođe preživeti.

 

Džozef S. Naj mlađi je bivši pomoćnik američkog sekretara odbrane i predsedavajući američkog Nacionalnog obaveštajnog saveta, kao i univerzitetski profesor na Harvardu. Autor je knjige ,,Da li je američki vek gotov?“

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Project Syndicate

Pratite nas na YouTube-u