Situacija koja se stvorila oko „trovanja” Skripalja, zatim oko napada na sirijsku aviobazu T4 te beskonačna zapadna histerija u vezi sa „hemijskim napadom” u Istočnoj Guti – sve to ni najmanje nije nekakvo pogoršanje situacije. U pitanju je totalno bezumlje. A znate li ko se najeo bunika? Nije u pitanju bezumlje elita – već društva.
Pregledajmo površno zapadne portale: svuda su neskriveni udari na Rusiju – što sankcijama, „dopingom”, diplomatski, što udarima na imidž. Ipak, poslednjih mesec dana napadi su dostigli do sada neviđeni nivo, koji zaista liči na pripreme pred vojni udar. Demonizacija protivnika uveliko se već provodi najgrubljim metodama, to jest baš onakvim kakvim je i dužna da dejstvuje propaganda ratnog vremena: kao na traci smenjuju se laži bez ikakvog pokrića, konstrukti kojima nije potrebna dodatna fantazija ili poliranje. Deviza zapadne ratne propagande je samo jedna: „što češće, što jeftinije”.
U slučaju Skripalj svi smo se češali po glavi i pitali se: zar je moguće da se jedna Britanija spustila na nivo tamo nekakvog Zanzibara? Zašto je na tako grub i glup način izvedena cela predstava? Na kraju krajeva, lažite ljude sa malo takta, na lep način. Čini se da više nema potrebe za „lepim”, nije to vreme. Kad je ratno stanje – ratni je i kvalitet.
NA ZAPADU SVI SVE VERUJU!
Ili, na primer, slučaj „hemijskog napada”. Do danas su već svi na Zapadu upućeni u temu ko su ti „beli šlemovi” [1], koji redovno na tacni donose zapadnim medijima potreban broj žrtava razvrstanih po polu, boji i starosti. „Beli šlemovi” su profesionalni studio crne propagande. Ipak, iz nekog bolesnog razloga – na Zapadu svi veruju! Sve veruju!
Sve to zajedno nam govori o jednoj stvari: društva zapadnih država su se prebacila na vojni kolosek, a na njemu će, kao što nam pokazuje ukrajinski primer, nekritično i bespogovorno verovati u sve što im serviraju – bilo da „civili pucaju na sebe” ili „da su zarobljenici sami sebe podvrgavali mučenjima”.
Ali u tom slučaju dolazimo do paradoksa: ako se prosečan stanovnik Zapada već pomirio sa činjenicom da će uskoro početi veliki vrući rat sa Rusijom, zbog čega ga ta činjenica ne plaši ili barem malo ne muči? A trebalo bi da mu ne da mira, još kako bi trebalo!
Na ovom mestu bi trebalo podsetiti da su u prošlosti američki i evropski narodi često pokazivali i svoju pravdoljubivu stranu. Na protestima protiv Vijetnamskog rata okupljalo se i po nekoliko stotina hiljada ljudi, pacifistički pokret vremenom nije gubio na snazi iako je u sukobima sa policijom izginulo desetine mladih ljudi. I, sasvim razumljivo, nije stvar bila samo u neželji da se ide negde daleko u rat već u potpunom shvatanju besmisla te vojne avanture. Američki narod u milionskom broju realno je tada rekao „ne” ratu.
Prošle su decenije i otpor prema ratovima je u zapadnim društvima i dalje bio i te kako prisutan. Na primer, 2002-2003. godine u Evropi se održavaju protesti protiv rata u Iraku, koji u tom trenutku još nije ni počeo, na kojima se okupljaju milioni ljudi. Milionski protesti i pored toga što evropske armije nisu bile glavne kolovođe u Iračkom ratu.
To je demokratski London, moliću lepo! Ovde imate poduži spisak svih antiratnih protesta u prestonici Kraljevstva [2].
A šta se dešava danas? Na kraju krajeva, postoji suštinska razlika između rata u Iraku i Vijetnamu i ovog protiv Rusije u Siriji. Da do takvog jednog sukoba može doći, ruski MIP je otvoreno upozorio sledećim rečima: „Odgovarajućim kanalima smo upozorili američku stranu da vojna dejstva protiv Sirije pod lažnim izgovorima, gde se po pozivu legalno izabrane vlade nalaze ruski vojnici, mogu dovesti do teških posledica”. To su reči ruskog predstavnika izgovorene na zasedanju Saveta bezbednosti UN – na znanje celom svetu.
Dakle, razlika između pomenutih ratova je u sledećem – ovi prethodni su bili nepravedni, kolonijalni i besmisleni, a ovaj – može postati samoubistveni. Može se desiti kraj sveta! Makar i ne bio armagedon, bio bi to bio veoma veliki rat, koji bi se, uz učešće svih rodova vojske, pretvorio u jednu ogromnu mašinu za mlevenje mesa. Dugačka tuča bez pravila. Neće to ni malo ličiti na jurnjavu za Sadamom po pustinji.
ČUDOVIŠNO PROMENjENE PSIHOLOGIJE
Pa gde su protesti i mitinzi, gde je društveni šok, gde je alarmantni hor eksperata!? Gde su makar malo posećene demonstracije i akcije. Makar na marginama društva. Gde su?
Nema ih!
Gospode, nije ovde samo o vama reč, Ameri nerazumni i Angli uskogrudi – reč je o vašoj deci, koja će ponovo poći da ginu u dalek, dugačak i nepotreban rat. Kažite nešto. Ostavimo na trenutak ad acta pitanja o „krivici” ili „agresivnosti” Rusije. Iz kog god ugla posmatrali, Rusija nije agresivnija od Hitlera, a sa njim Amerika dve godine nije htela da započne rat. Jednostavno rečeno, reč je o instinktu samoodržanja. Kud se denuo taj važni instinkt zapadnog društva?
Izgleda da na to pitanje postoje dva očigledna odgovora. Prvo, psihologija prosečnog Amerikanca čudovišno se izmenila za poslednjih 15 godina; i to prvenstveno pod uticajem interneta i društvenih mreža, koje su ga privikle da se neodgovorno odnosi prema stvarnosti. Roditelji te iste internet generacije se i te kako sećaju vežbe „atomski s leva”.
Drugo, prosečni amerikanac je toliko čudovišno glup, i izgleda da ne može da pojmi koliko dug, krvav i nepredvidiv može postati rat kada ga vodiš sa jakim protivnikom, čak i ako se taj sukob ne dešava na teritoriji Amerike, već negde daleko. Koreja je davna prošlost, Vijetnam je uspešno zaboravljen i prepakovan u „herojsku” verziju, Irak i Avganistan su skoro pa beskrvni ratovi, i izgleda kao da niko ne može da se suprotstavi Americi, koja je great again and forever. O, koliko im divnih otkrića sprema duh prosvećenja!
Na kraju, svi zajedno smo se našli u svetu u kome se većina ljudi na Zapadu ponaša kao da ih baš briga da li će sutra početi Treći svetski rat. To je strašno, a ne igre političara. Jer političari uvek jednim okom merkaju šta radi gomila.
__________
Napomene:
[1] Studio belih šlemova
https://riafan.ru/1032429-siriya-v-centre-provokacii-v-set-utekli-foto-iz-semochnoi-studii-belykh-kasok-v-vostochnoi-gute
[2] Antiratni prostesti u Londonu
https://en.wikipedia.org/wiki/Protests_against_the_Iraq_War
Preveo ZORAN DRAGANOVIĆ
