Americi u Siriji ostaje samo simbolika

Sadašnji udar SAD po Siriji ima isti beznadežni i simbolični karakter kao rusko zauzimanje aerodroma u Prištini 1999. godine

Paradoksalno, ali je činjenica: američki udar po Siriji bio je bolan udar na javno mnjenje u Rusiji.

„Gde je naš odgovor (na udare)? Oni specijalno testiraju koliko smo slabi, a mi ćutimo. Ovo je ponižavanje velike sile, kako oni smeju da udaraju po našoj Siriji? Ovako ne bi smeli da se obruše na SSSR! Mi se povlačimo, toliko da uskoro mogu udariti i po avio-bazi Hmejmim“ – mnoštvo je ovakvih i sličnih komentara. A začuđujuće je kako ljudi ne vide ili ne žele da vide očigledno.

TRI OČIGLEDNE POENTE
Prvo, sve naše izjave o kršenju međunarodnog prava sa osuđivanjem agresije, kojima se kao mlakim i neadekvatnim smeje „patriote“, prosto su element geopolitičke igre. Njen obavezni deo – diplomatski, verbalni. Nikakva drugačija i ne može da bude. Rusija se ne oslanja na pozivanje na međunarodno pravo – ona svoje nacionalne interese brani svim dostupnim sredstvima. Čudno je da se to ne vidi.

Drugo, udar po Siriji nije naneo nikakvu ozbiljniju štetu – Zapad je do 2015. računao da će Asad pasti i da će uticaj Rusije na Bliskom Istoku biti podriven. I ne samo na Bliskom Istoku. Rusiju su posle Krima pokušali da sateraju u geopolitički ugao, da je blokiraju i demonizuju. A danas su pozicije Rusije i na Bliskom Istoku i u svetu – jače nego pre tri godine, rat u Siriji je suštinski dobijen, a položaj SAD oslabljen i na Bliskom Istoku i u svetu u celini. Ako se stvari sagledavaju geopolitički – mi nadiremo, a SAD se brane.

Treće, upoređivanje napada na Siriju sa udarom po Rusiji – nije samo glupo, nego je i smešno. Istina, Sirija je pod našom zaštitom, ali mi – uprkos napadu – pobeđujemo garantovano i postupno. Amerikanci ne tuku po nama, već po sirijskim objektima koje brane PVO sistemi koje smo mi postavili. Amerikanci tuku brižljivo i uopšte ne da bi naneli štetu. Zar mi treba da ubijamo njihove vojnike po Siriji?

Sadašnja rusko-američka konfrontacija u Siriji nije ni blizu onome što je među nama bilo u vreme vijetnamskog rata. Mada ovo što se sada događa treba upoređivati sa tim vremenom. Mi smo tada pomagali Vijetnamcima da ratuju sa SAD. U Vijetnamu su se nalazile hiljade naših savetnika i pripadnika jedinica PVO. SSSR nije oficijelno priznavao da je uključen u vijetnamski rat, ali su naši vojnici pomoću S-75 obarali američke avione.

SIMBOLIKA PRIŠTINSKOG AERODROMA
Sada mi u Siriji zvanično uopšte ne ratujemo – tamo imamo samo vojne baze, vojne savetnike i mirotvorce. Mi smo Amerikance otvoreno upozorili da će uslediti uzvratni udar ako naši budu u opasnosti. Oni su to odlično shvatili. Za vreme njihovih udara nije poginuo čak nijedan jedini Sirijac.

U vezi sa ovim događajima često se spominju i udari SAD po Jugoslaviji 1999, u stilu – Jenkiji rade šta god žele. Međutim, upravo na primeru Jugoslavije se vidi koliko se svet izmenio i koliko je u međuvremenu porasla ‘težina’ Rusije u njemu.

Ako se već poredi 14. april 2018. sa Jugoslavijom, bolje ga je ne porediti sa bombardovanjem Jugoslavije, nego sa maršem naših padobranaca na Prištinu u leto 1999.

Sadašnji udar SAD po Siriji ima isti beznadežni i simbolični karakter kao tadašnje naše zauzimanje aerodroma u Prištini. Jer, to naše preuzimanje kontrole nad prištinskim aerodromom nije moglo da izmeni tok istorije.

Rusija 1999. nije bila u stanju da zaštiti Srbiju od NATO raketa i bombi, niti da spreči otimanje pokrajine Kosovo, kao ni da izmeni situaciju na Balkanu u celini.

A Sjedinjene Države 2018. ne mogu učiniti ništa da nanesu štetu Siriji, niti pozicijama Rusije u toj zemlji i na Bliskom Istoku. Pogotovo ne mogu naneti štetu samoj Rusiji.

 

Fakti

Svet
Pratite nas na YouTube-u