,,Pre deset dana, predsednik Tramp je govorio da bi Sjedinjene Države trebalo da se povuku iz Sirije. Mi smo ga ubedili da ostane“. Tim rečima se pohvalio francuski predsednik Emanuel Makron u subotu, dodajući: ,,Ubedili smo ga da je potrebno da ostane na duže staze“.
Da li su SAD zaista u sirijskom građanskom ratu ,,na duže staze“? Ako je tako, ko je napravio tu sudbonosnu odluku za republiku? Ambasadorka pri UN Niki Hejli je potvrdila u subotu da neće biti povlačenja 2.000 američkih vojnika iz Sirije dok tri cilja ne budu ostvarena. Moramo u potpunosti pobediti ISIS, da budemo sigurni da Bašar Asad neće ponovo koristiti hemijsko oružje i da održimo sposobnost da motrimo na Iran.
NEBITNO JE ŠTA PREDSEDNIK GOVORI
U prevodu, šta god da Tramp kaže, Amerika neće izaći iz Sirije. Ući ćemo još dublje u nju. Trampova posvećenost tome da nas izvuče iz ovih bliskoistočnih ratova koji donose bankrot i krvoproliće, kao i da nađe novi pristup Rusiji, je „nesprovodiva“ (inoperative).
Ratna partija koju je Tramp potukao na izborima sada preotima i kuje njegovu spoljnu politiku. Urednička strana ,,Volstrit džornala“ je ovog ponedeljka cvetala ratnim planovima:
,,Bolja strategija SAD bilo bi… pretvaranje Siriju u ajatolahov Vijetnam. Tek kad Rusija i Iran počnu da plaćaju veću cenu u Siriji dobiće podsticaj da pregovaraju i okončaju rat, možda čak i da razmisle o miru baziranom na podeli zemlje po etničkim enklavama.“
Po svemu sudeći, ima da puštamo krv Siriji, Rusiji, hezbolahu i Iranu dok ne budu mogli da podnesu bol i dok se ne pokore ideji podele Sirije na način koji mi želimo.
Ali pretpostavimo da, kao u našem Građanskom ratu od 1861-1865, Španskom građanskom ratu od 1936-1939. ili Kineskom građanskom ratu od 1945-1949, Asad i njegovi ruski, iranski i šiitski saveznici krenu na ,,sve ili ništa“ do pobede i ujedinjenja zemlje.
Pretpostavimo da će odaberati da se bore kako bi konsolidovali pobedu koju su izvojevali nakon sedam godina građanskog rata. Gde ćemo naći trupe da povrate teritoriju koju su naši pobunjenici izgubili? Ili ćemo samo nemilosrdno da bombardujemo?
Britanci i Francuzi kažu da će nas podržati u budućim napadima ukoliko hemijsko oružje bude korišćeno, ali oni se neće upetljavati u Siriju. Ministar odbrane Džejms Matis nazvao je američko-britansko-francuski napad ,,jednokratnim“ dogovorom. Izgleda da se britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson slaže: ,,Ostatak sirijskog rata mora da se nastavi svojim tokom“.
Pomenuti članak ,,Volstrit džornala“ od ponedeljka koji su napisali bivši američki ambasador u Siriji Rajan Kroker i viši saradnik Brukings instituta Majkl O’Henlon kaže: ,,Sledeći put SAD bi mogle da snažnije udare, ciljajući vojnu infrastrukturu komandovanja i kontrole, političko rukovodstvo, a možda i samog Asada. SAD bi takođe mogle da se obavežu da će uništiti najveći deo njegovog ratnog vazduhoplovstva. Ni mete u Iranu ne bi trebalo izostaviti“.
SLIČNO BIJETNAMU I IRAKU
A kada je Kongres dozvolio Americi da preduzima akte rata protiv Sirije, njenog ratnog vazduhoplovstva ili političkog rukovodstva? Kada je Kongres odobrio ubijanje predsednika Sirije čija zemlja nas nije napala? Mogu li SAD isto tako da napadnu Iran i ubiju ajatolaha bez konsultovanja sa Kongresom?
Očigledno, dok se Sjedinjene Države bore u šest zemalja, vrhovni komandant Tramp ne želi nove ratove, niti da proširuje postojeće na Bliskom istoku, ali mu nameću ulogu ratnog predsednika kako bi ostvario agendu spoljnopolitičke elite koja se, gotovo jednoglasno, protivila njegovom izboru.
Imamo neodlučnog predsednika kog guraju u rat koji on ne želi da vodi. Ovo je formula za stratešku katastorfu ne mnogo različitu od Vijetnama ili rata Džordža Buša mlađeg sa ciljem da liši Irak nepostojećeg arsenala oružja za masovno uništenje.
Izgleda da Ratna partija polazi od pretpostavke da će se Rusi, Iranci, Hezbolah i sirijska vojska pokoriti našim zahtevima ako pokrenemo veće i ubojitije napade u Siriji. Ali gde su dokazi za takvu tvrdnju? Koji razlog imamo da verujemo kako će ove snage predati teritorije čije su osvajanje plaćale krvlju? A ako odluče da se bore i prošire rat duž Bliskog istoka, da li smo spremni za to?
Što se Trampove izjave od petka tiče, da ,,nema te količine američke krvi i bogatstva koje može da proizvede trajni mir na Bliskom istoku“, ona je u ,,Vašingtom postu“ ove nedelje odbačena kao ,,fatalistička“ i ,,pogrešna“.
Mi imamo vitalni interes, kaže ,,Post“, da sprečimo Iran da uspostavi kopneni koridor duž Sirije. Ali hajde da razmislimo kako Iran stvara ovaj ,,kopneni koridor“.
Šiiti su 1979. zbacili šaha kog je naša CIA postavila 1953. Šiiti kontrolišu Irak jer ga je predsednik Buš okupirao i zbacio Sadama i njegovu sunitsku Baas stranku, rasformirao armiju u kojoj su dominirali suniti i dozvolio šiitskoj većini da preuzme kontrolu u zemlji. Šiiti su dominantni u Libanu jer su se pobunili i isterali Izraelce koji su ih 1982. napali kako bi isterali PLO (Palestinska oslobodilačka organizacija, prim. prev).
Koliko će mrtvih Amerikanaca biti potrebno da se promeni istorija? Koliko dugo ćemo morati da ostanemo na Bliskom istoku dok ne osiguramo stalnu hegemoniju sunita nad šiitima?
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
