Posle raketnih udara u Siriji i direktnom konfrontacijom s Rusijom, Zapad je spreman da pojača i pritiske na Srbiju, u okviru geostrateškog nadmudrivanja sa Kremljom.
U tom cilju, kako prenose naši izvori, nije isključeno da zapadni centri moći pripreme novi paket ucena na Beograd oko pitanja Kosova i Metohije, Republike Srpske i naših veza s Moskvom, kako bi nas primorali da u globalnom sudaru izaberemo stranu i polako napustimo politiku neutralnosti.
Kako saznajemo u diplomatskim izvorima, ova očekivanja biće pojačana narednih nedelja, pogotovo kroz proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine, koji se vodi pod pokroviteljstvom EU. Nije isključeno ni da se iz Brisela narednih dana Beogradu isporuči i konkretan zahtev da se priključi nekoj od rezolucija ili odluka Unije u vezi sa Sirijom.
Takođe, jačaće pritisci i da Beograd, kao garant Dejtonskog sporazuma, pokuša da umiri i „disciplinuje“ Milorada Dodika, ali se najžešće ucene očekuju kada je reč o odbijanju Srbije da se priključi sankcijama uvedenim Moskvi.
Rusija, s druge strane, insistira na partnerskim vezama, odnosno na tome da ostanemo neutralni, a to je u ponedeljak predsedniku Aleksandru Vučiću u Beogradu preneo i Sergej Nariškin, šef ruske Spoljne obaveštajne službe.
Sa Andrićevog venca je saopšteno da se razgovaralo o bezbednosnoj situaciji na Balkanu, u Evropi i svetu. Iz ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) poručeno je da su obe strane ocenile da je neophodno poštovanje međunarodnog prava u rešavanju regionalnih sukoba i naglasile stav Rusije i Srbije o neophodnosti da sve članice UN bez izuzetka dosledno poštuju Povelju UN.
Vučić i Nariškin, koji se u ponedeljak sastao i s patrijarhom Irinejom, istakli su i neophodnost saradnje SVR i srpske BIA u borbi protiv međunarodnog terorizma i novih pretnji i izazova.
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić ne krije da očekuje pritiske iz EU na Srbiju da promeni stav u odnosu na Rusiju, ali on takvu mogućnost – odbacuje:
— Mi prema prijateljima ne možemo da se ophodimo na takav način. To ne bi bilo u skladu s nacionalnim i državnim interesima. Ne bi bilo ni moralno ni politički ispravno da Srbija s jedne strane traži podršku zemalja u vezi s Kosovom, a da se s druge pridružuje restriktivnim merama i sankcijama protiv njih.
Ovakve pozicije Srbije u ponedeljak je potvrdio i potpredsednik Vlade Nebojša Stefanović:
— Zahvaljujući Vučiću, država ne uvodi sankcije Rusiji, jer on ima političku snagu da može da odluči tako nešto, svestan svega što je posledica nečega takvog, i ne pada nam na pamet da priznamo nezavisnost KiM.
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je očigledno da slede veliki i pompezni pritisci Zapada na Srbiju, ali smatra da oni neće imati veliki „domet“:
— I oni su svesni toga da ne mogu da traže od nas da skočimo u ambis. Pokušaće da nas „lome“ oko Kosova, Srpske i tražiće da se distanciramo od Rusije. Srbija treba da zadrži model neutralne spoljne politike i da se na ove pretnje ne osvrće previše.
Sa držanjem sadašnjeg kursa kao jedine ispravne i moguće politike slaže se i profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić:
— Pozicija koju je zauzeo Vučić je najbolja opcija. Treba se držati podjednako blizu i podjednako daleko od obe strane. Samo tako možemo da sačuvamo mir i bezbednost.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je u ponedeljak da je siguran da rešenje za Kosovo neće biti bezbolno, ali da mu je cilj da građani Srbije njime ne budu poniženi.
— Ako zaista želite rešenje onda morate najpre da pobedite na referendumu u svojoj zemlji. Nije mi cilj da nešto kažem da bih zadovoljio nekoga na Zapadu – rekao je Vučić, i dodao da će s kojim god predlogom da izađemo, on biti dočekan na nož, kako u Evropi i svetu, tako i u Srbiji.
Vučić je kazao i da nije siguran da će krajem aprila ponuditi svoje rešenje, ali da garantuje da će vredno raditi da do njega dođe.
TERORIZAM
Situaciju u kojoj se zbog sudara velikih sila našla Srbija, bivši načelnik GŠ Vojske SCG Branko Krga ocenjuje kao veoma složenu, i politički, i ekonomski, i bezbednosno: Cena nafte će rasti, što će uticati i na našu privredu. Biće i novog talasa migranata, a posebno će biti opasno buđenje aktivnosti Islamske države.
Autor D. Milinković
Izvor Večernje novosti, 17. april 2018.
