Nikola Jović: O drugosrbijanskoj eliti

„Drugosrbijanska“ klika veruje da je ona srpska elita

Koren reči elita je u latinskoj (eligere) i francuskoj (élite) reči sa značenjem izabrani, ono što je najodabranije – cvet nečega, jezgro. Isprva je označavao kvalitetnu, vrhunsku i prefinjenu robu, pa se zatim preneo na oznaku za najbolje i najsposobnije (elitne) vojne jedinice da bi svoje utemeljenje u društvu našao sa nastankom industrijskog društva i u nauci o društvu pojavom socioloških teorija elite (Pareto, Moska, Gaset…).

Ako smo utvrdili da elitizam i elita obuhvataju one najbolje pojedince jednog kolektiva, jednog društva, postavlja se onda pitanje gde je danas elita srpskog naroda i ima li je uopšte? Ona svakako postoji, u neformalnom smislu, „razbacana“ po brojnim gradovima, delovima zemlje, profesijama, „klasama“ i slojevima širom Srbije i srpskih zemalja. Njen glavni nedostatak je što je raspračana i nije monolitna celina, što elita mora da bude jer inače nije elita nego skup nepovezanih, vrhunskih individua. Elita je po „difoltu“ kolektiv, jak kolektiv jakih individua, dokazanih kao najboljih u svojim izabranim granama zanimanja i interesovanja, koje upravljaju i vode jedno društvo. Organizovana manjina uvek pobeđuje neorganizovanu većinu, zlatno je pravilo koje je ustanovio gorepomenuti teoretičar elita Pareto. Ovo ne znamo (i/ili ne primenjujemo) mi, ali znaju (i itekako primenjuju) naši protivnici, koji su (o tempora, o mores) iz redova našeg naroda, iako bi bili najsrećniji da njemu ne pripadaju.

O kojoj grupi ljudi, o kojoj „eliti“ je reč? O onoj samoproklamovanoj, drugosrbijanskoj, „građanskoj“ i „kulturnoj“ eliti. O onoj, koja je iznikla iz okrilja onoga, koji je posle odlaska Nemaca iz okupirane Srbije, likvidirao srpsku, nacionalnu, građansku klasu tako da su od nje ostali samo fragmenti i sećanja. Na njeno mesto je, vremenom, došla samoproklamovana „Druga Srbija“ iznikla iz „Titovih liberala“ koji su se u turbulentnim godinama krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, kad se u Zagrebu tražilo više nacionalizma (hrvatskog naravno) , u Beogradu tražili više komunizma i više zatiranja „velikosrspkog nacionalizma“ . Ta „elita“ je, izgubivši famoznu „Osmu sednicu“ prešla u opoziciju, posle decenija de facto vršenja vlasti i našla se u vrtlogu promena na unutrašnjem i spoljnom planu na koje je trebalo reagovati; sada je bila u opoziciji i sa druge strane pao je Berlinski zid i došlo je do urušavanja „prve države socijalizma“ i čitavog (još ranije „načetog“) Istočnog bloka, što će reći njihovog glavnog ideološkog utemeljenja i potonjim raspadom SFRJ, državnog otelotvorenja.

Oni su, shvativši (za razliku od „srpskih“ komunista na čelu sa Slobodanom Miloševićem) ovo, na vreme shvatili i uvideli ovaj „vetar promene“ i uspešno „zajahali“ novi talas, globalizma, učinivši svega nekoliko nužnih „farbanja“ svoje ideologije koja je u suštini – ostala ista.

Zatim se, ova klika, 5.oktobra ponovo vratila na vlast i nastavila sa onim gde je stala pre „Osme sednice“ .

„Čišćenje“ sistema, sa druge strane, od drugosrbijanaca, koji su ga popunjavali posle propasti države nakon prve obojene revolucije na svetu, biće svakako težak i mukotrpan posao, ali on nije suština ovog teksta.

Suština je da ta „drugosrbijanska“ klika veruje da je ona srpska elita, tj. elita države Srbije (jer prema svemu srpskom, pa i reči srpsko, imaju gađenje i averziju). A nije. Drugosrbijanska elita je samo i jedino to. Elita Druge Srbije. Ne srpska elita. Ne elita države Srbije. Dakle od svih postojećih „drugosrbijanaca“ oni su NjENI najbolji predstavnici iz određenih oblasti ali NISU najbolji predstavnici tih oblasti na državnom/nacionalnom nivou.

Jer, kao što je ranije rečeno, elita podrazumeva da si najboljiu nekoj oblasti.

U čemu je najbolja Nataša Kandić? Sonja Biserko? Sonja Liht? Latinka Perović? Dubravka Stojanović? Sergej Trifunović? Draža Petrović? Slaviša Lekić? Kokan Mladenović?

Odgovor se sam nameće.

Problem nastaje onog trenutka kada oni pretenduju da (i u svojim govorima često naglašavaju da su) budu elita ovog društva, celokupnog, čiji su oni i njihovi pripadnici samo jedan deo, nesrazmerno zastupljen na položajima i funkcijama spram brojčanosti i kvaliteta. A to nikada neće moći biti. Sad im to samo delimično uspeva zbog pasivnosti, nepovezanosti, neformalnog postojanja ali suštinskog nepostojanja srpske nacionalne, građanske elite, nalik onoj pobijenoj i ubijanoj te sistematski zatiranoj od ’44. na ovamo. Ali od tih događaja je prošlo mnogo vremena i seme nove, buduće srpske elite je odavno posejano, samo ga treba redovno zalivati i plodovi će nekome biti gorki, nekome slatki, ali je jedno sigurno – biće ih.

 

Izvor Nacionalist, 22. april 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u