Poslednjih godina mnoge zemlje povećavaju svoje rezerve zlata. Nimalo slučajno.
Mnogi smatraju da je svet pred novom velikom finansijskom krizom, a zlato je jedini pouzdan finansijski instrument.
Predsednik saveta direktora kompanije ,,First Mining Gold“ Kit Njumejer procenjuje da se ulaganje u zlato isplati – kako god se dalje razvijale stvari u svetskoj ekonomiji.
Po prognozi ,,Goldman Saksa“, količine proizvedenog zlata će se u svetu narednih godina smanjivati. Goldcorp, koji je jedan od najvećih proizvođača zlata, takođe prognozira pad – na nivo sa početka ovog veka već u 2022-oj.
Geološka služba SAD upozorava da će zlato – ako bude vađeno sadašnjim tempom – biti „izeksploatisano“ do 2034.
Prošle godine je prosečna cena unce zlata bila 1257,53 dolara i bila je veća u odnosu na 2016. za osam odsto, a u odnosu za 2015. za sedam odsto.
Takav prihod ne obezbeđuju obveznice ni najvećih država.
Eksperti procenjuju da će cena unce zlata, zbog svega, narednih godina vrtoglavo rasti i dostići dve, a možda i tri hiljade dolara za uncu.
Trenutno razvijene zemlje oko 30 odsto svih svojih rezervi drže u zlatu.
Najviše zlata imaju SAD – 8.000 tona. Potom Nemačka (3.000 tona), Italija i Francuska (po 2.500 tona).
Rusija je peta sa 1.860 tona koje na tržištu vredi oko 80 milijardi dolara.
Moskva planski povećava svoje rezerve zlata. Prošle godine je kupila 223 tone, a Rusija je 2017. „iskopala“ 253,9 tona.
I dolar i evro su opterećeni dugovima, što u perspektivi može dovesti do njihovog otpisivanja. A u slučaju kraha dolarskog sistema – zlatno će sigurno sačuvati svoju vrednost.
Njumejer naglašava: „Globalno posrtanje će se dogoditi kada vlade sveta budu prisiljene da se oslobode dugova. Tada će sve povezati sa cenom zlata. Zato Rusija i Kina na sve strane kupuju zlato. One znaju šta se može dogoditi kroz samo nekoliko godina“.
I Turska aktivno kupuje zlato. Tokom 2017. je kupila 187 tona (više je kupila samo Rusija).
Ankara je svo svoje zlato povukla iz SAD, sa kojima ima zaoštrene odnose, i prebacila ga u zemlju, a deo dala na čuvanje Banci za međunarodne obračune, koja se nalazi u Švajcarskoj, a deo – Banci Engleske.
Svoje zlato je iz SAD povukla i Nemačka. Ukupno je dosad vratila 300 tona i smestila ih u depo Bundesbanke u Frankfurtu.
Oko 100 tona svog zlata je iz Sjedinjenih Država povukla i Holandija.
Zlato beži iz SAD zbog podizanja referentne kamatne stope, pritiska koji Vašington vrši na evro i druge valute i povećavanja geopolitičkih rizika zbog kojih se mnogi oslobađaju dolara.
Na tržištu zlata sada je godišnji promet veći od osam triliona dolara.
Zlato je ono što se uvek može prodati i ono što vlasnik – ako ga drži u svojoj zemlji – uvek kontroliše.
Autor Natalija Dembinska
Izvor Fakti, 26. april 2018.
