Borba protiv svega najčvršćeg i najpostojanijeg u našoj Crkvi uvek kreće iz za tako nešto već odlično uvežbanih medija. A kada se iza nekog od takvih tekstova potpiše novinarka ”Blica” Željka Jevtić, sve dobija jasan, nedvosmislen okvir: zna se i odakle vetar duva i šta se, u stvari, želi postići ovakvim medijsko-propagandnim projektom.
Tako je već godinama, uz isti potpis i na uvek isti način. Menjaju se samo datumi i, eventualno, fotografije ovako napadnutih vladika – a najčešća meta „Blicovih“ napada je upravo vladika Irinej, perom dotične novinarke i direktnim podsticajima jednog mlađeg vladike (za koga i ptice na grani znaju da želi po svaku cenu da bude mitropolit, ako ne i patrijarh). On je, već dugo, opsesivni objekat njihove mržnje i konstantnih pokušaja da kako god znaju okrenu našu javnost protiv njega.
PONAVLjAJUĆA MATRICA
Matrica je uvek ista. Pojavljuje se obavezno nekakav fantomski „izvor iz Patrijaršije“, koji, naravno, ne želi da otkrije svoj identitet, ali je zato mnogo pričljiviji čim krene da „otkriva“ šta će se sve dogoditi u najskorije vreme u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, a posebno uoči godišnjih sednica Svetog Arhijerejskog Sabora.
Tada se ovaj prljavi izvor prosto raspomami i kreće da bestidno vređa, laže i izmišlja što više stvari protiv vladike Bačkog Irineja i svega što je s njim u vezi na bilo kakav (naročito izmišljen i preuveličan) način.
I tako stalno, iz godine u godinu. Sa često skoro identičnim tekstovima koji se uglavnom razlikuju samo po datumima objavljivanja. Čak su i naslovi isti ili potpuno slični, poput iznova ispovraćanih i prepisanih reči, kleveta i najmonstruoznijih optužbi upućenih na ovu adresu, put Novog Sada.
Vladika Irinej je, po ovakvom opisu, „siva eminencija“ SPC, čovek koji „u svojim rukama drži sve konce dešavanja u vrhu Crkve“, neko ko ”danonoćno skuplja svoje glasove i glasače”, ponašajući se „kao političar“ ili neko tome sličan (i još gori). A kad se hiljadu puta ponovi ista laž, ona počinje najnaivnijima i najostrašćenijima među čitaocima da izgleda kao istina, mnogo uverljivija i uticajnija od onoga što se stvarno događa oko nas.
Koga to pa zanima u ovakvim, sistematski ponavljanim i uvek istim medijskim operacijama? Koga još interesuje istina u pamfletskim tekstovima kvazi-novinara sličnih onima iz najcrnjih dana najoštrije titoističke posleratne cenzure? Ili u nečemu sličnom ratnoj propagandi tipa CNN-a i njemu sličnih kanalizacionih, snajperski usmerenih medijskih kanala?
Uloge su ovde unapred podeljene, svi likovi prikazani krajnje plošno i pojednostavljeno, a glavni negativci su tu da zastrašuju čitaoce koji se usmereno i unapred predviđeno zgražavaju i u tako isprovociranim komentarima pokazuju očekivani otpor „jednom ovakvom sumnjivcu“. Da bi izazvali otprilike ovakav komentar: „Šta, bre, taj bački vladika hoće, da iza zavese ovako zaverenički rukovodi našom Crkvom, sve braneći najgore među episkopima da bi tako održao svoju glasačku mašinu“.
Pa se onda doda par izanđalih fraza o navodnom „ekumenizmu“ i „nekritičkom odnosu prema rimskom papi“, te o nekakvom njegovom „hipnotičkom uticaju na srpskog patrijarha“ (koji, kao takav, apsolutno ne postoji, niti je postojao). I stavi se, uz sve to, kakva probrana fotografija (recimo, sa modernim naočarima za sunce ili među episkopima koji ga pažljivo slušaju dok govori) da začini i zabiberi već nametnuti i lukavo iznuđeni efekat.
„PRAVEDNIČKI GNEV“ OSTRAŠĆENE MASE
Pošto vladici Bačkom Irineju ne mogu da nađu nikakav kriminalni ili ma kakav drugi konkretan greh, onda na njega prebacuju tuđe grehove i optužbe, kao da im je on zapravo kriv za sve loše što se događa u crkvenim stvarima i u životu Srbije uopšte. I to je, nakon nekog vremena, postalo opšte mesto i nešto što se, za mnoge, podrazumeva.
Šta njih briga kako stvarno izgleda život i radni dan vladike Irineja, koliko je tu napora i znanja uloženo u poslednju odbranu i bezuslovno održanje naše Crkve (pa i Otadžbine) u najtežim mogućim okolnostima. Jer je ozbiljnim ljudima, posvećenim svojoj misiji, neuporedivo teže da podnesu ovakve brutalne klevete, moralističko licemerje i stalni pritisak od strane određenih medija (i ljudi koji im nekritički veruju), nego da budu progonjeni kao u vremenu nekadašnjih komunističkih napada na Crkvu i njeno sveštenstvo. Sada treba izdržati na nogama „pravednički gnev“ mase ostrašćenih „branilaca pravoslavlja“, koji su vešto i lukavo dovedeni u stanje poziva na linč i bezuslovnu mržnju prema „tom Irineju“.
Uvek je lakše kad u vas ozbiljni zlikovci upere puščane cevi, nego današnji gospodari dela javnog mnenja – uverljivo plasirane laži i otrovne klevete. I privlačnije je biti mučenik za veru, nego predstavljati, a po današnjim običajima, poželjnu i pokretnu metu za uvrede, ismevanje i insinuacije svih vrsta. Od kojih se ne možete braniti, jer je to ispod nivoa svih onih koji realno nemaju za šta da se pravdaju ma kome.
I tako dobismo izmišljeni lik „svemoćnog i lukavog lobiste svojih i ko zna čijih ličnih interesa“, što povremeno, po potrebi, uključuje ili isključuje tu svoju dresiranu „glasačku mašinu“ vešto upotrebljenih grešnika na čijem dugačkom repu on, tobože, drži svoju nogu i tako ”diriguje situacijom u čitavoj našoj Crkvi”. A sve to po očiglednoj narudžbi i željama jednog drugog vladike i novinara iz njemu bliskih i organizovano naklonjenih medija.
Treba izopštiti i ukloniti autoritet jednog Irineja Bulovića da bi se lakše rovarilo i spletkarilo po našoj Crkvi, jer se tako uklanja važan deo poslednje, nepokolebljive odbrane njenog dostojanstva i nezavisnosti. I bar su za korak onda udruženi neprijatelji svega srpskog i stvarno pravoslavnog bliži svom mračnom i razornom, iznad svega nečasnom cilju.
Ko god je zaista upoznao vladiku Bačkog Irineja zna kakav on neposredni autoritet nosi i predstavlja. Kao da razgovarate sa jednim od onih drevnih i svakog poštovanja dostojnih arhijereja iz vremena Svetog Save ili despota Stefana Lzarevića. Toliko tu ima unutrašnje snage i nesumnjive, moćne i diskretne duhovne harizme. A još ako ga bolje i duže poznajete, shvatate koliko samo retkih znanja i dragocenih vrlina ovaj srpski episkop poseduje, na našu sreću i korist svom rodu i Crkvi.
Zato se, iz svih oružja, već dugo „puca“ na ovako izuzetnog i duhovno nepopustljivog vladiku, da bi zatim bilo lakše uticati–- kroz medije, dezinformacijama i usmerenim aferama – na ono jedino što je ostalo kao autentična ovdašnja društvena institucija, istinska odbrana naše duhovne slobode i onog otadžbinskog srpstva koje, kao što vidimo, mnogima smeta.
Koga je tu još briga za istinu i pravo stanje stvari, kad valja uticati na tok i odluke Sabora koji je pred nama. A, pre svega, treba stvoriti utisak u javnosti da u našoj Crkvi navodno postoje nekakva dva tabora: stare i „moralno sumnjive“ vladike (koje navodno vodi, okuplja i organizuje dr Irinej Bulović) i one „moderno nastrojene“, po ukusu „Blica“ i svih njegovih miljenika i gospodara.
A sve to preko proizvoljnog lupetanja navodnog „izvora iz Patrijaršije“ i odgovarajuće novinarske ostrvljenosti na čoveka na kome nam s pravom zavide sve pomesne pravoslavne Crkve. Na onog ko predstavlja čvrstu stenu upornog nedopuštanja mešanja medija i svih za to nepozvanih u život, rad i ustrojstvo naše Svete, mučeničke i odasvud raspete (ne po prvi put) Srpske Pravoslavne Crkve.
Znam ja da oni neće uspeti, ni uz svu pomoć onog ko nas sve iskušava i uporno nasrće na našu dušu. Ni mediji ni uskomešano podnebesje neće uspeti da sruše ono što sam Gospod (a zbog nas) drži i čuva.
