,,Zajedno“, savetovao je predsednik Makron predsedniku Trampu, ,,možemo se odupreti usponu agresivnih nacionalizama koji poriču našu istoriju i dele naš svet“. Pred Kongresom je osudio ,,ekstremni nacionalizam“, pozivao se na UN, NATO, STO i Pariski klimatski sporazum, i preklinjao Trampovu Ameriku da se vrati kući u ,,Novi svetski poredak“. ,,Sjedinjene Države su te koje su izumele ovaj multilateralizam“, nastavio je Makron, ,,vi ste sada ti koji moraju da pomognu da se on sačuva i osveži“.
Njegova poseta je hvaljena, a njegovi stavovi slavljeni, ali čini se da ideje Emanuela Makrona manje pripadaju sutrašnjici nego jučerašnjici. Jer svet koji on slavi odlazi u istoriju.
MULTILATERALIZAM NA ŠTETU AMERIKE
Amerika iz 2018. uviđa da je NATO evoluirao u njenu beskonačnu posvećenost ratu protiv Rusije u ime bogate Evrope koja rezolutno odbija da ulaže u svoju odbranu. Od kad je Svetska trgovinska organizacija (STO) stvorena sredinom devedesetih, Amerika je zabeležila 12 biliona dolara trgovinskog deficita, a među najvećim dobitašima je EU.
Pod Pariskim klimatskim sporazumom, SAD su podvrgnute ekološkim restrikcijama od kojih je Kina izuzeta. Što se tiče UN, da li je taj slivnik antiamerikanizma, Savet bezbednosti, zaista vredan milijardi dolara koje smo bacili na njega?
,,Agresivni nacionalizam“ je termin koji bi se dobro uklapao sa Napoleonom Bonapartom čija Trijumfalna kapija stoji na sred Šanzelizea. Ali da li se on zaista može pripisati Mađarima, Poljacima, Britancima, Škotima, Kataloncima i drugim nativnim narodima Evrope koji sada koriste demokratske metode i sredstva kako bi sačuvali svoj nacionalni dom za jedinstvene narode kojim pripadaju?
Osim toga, Amerika deluje kao čudna adresa za žalopojke o ,,agresivnom nacionalizmu koji poništava našu istoriju“. Zar Makron nije naučio na Liceju Anrija IV u Parizu ili na Nacionalnoj školi administracije kako su Amerikanci dobili svu ovu zemlju? General Vašington, u čijem je domu u Maunt Vernonu Makron večerao, bio je nacionalista koji se šest godina borio kako bi presekao veze Amerike sa državom pod kojom je rođena.
Šta Makron misli kako je Endrju Džekson dobio Floridu od Španije, Sem Hjuston Teksas od Meksika, a Vajnfild Skot i Zaharija Tejlor stekli Jugozapad? Tako što su se trampili? Agresivni nacionalizam je dobar sinonim za ,,sudbinsku predodređenost“ (manifest destiny, prim. prev.) republike koja je Španiji oduzela Kubu, Portoriko, Guam i Filipine.
Šta misli Makron, kako je ,,Novi svet“ osvojen i kolonizovan nego agresivnim britanskim, francuskim i španskim nacionalistima odlučnim da nametnu svoju vladavinu slabijim domorodačkim plemenima? Nije li nacionalizam rasturio SSSR na 15 država?
SAD KAO „POLIGLOTSKI PANSION ZA SVET“
Nije li Cionistički pokret – koji je 1948. vaskrsao Izrael, 1967. osvojio Zapadnu obalu, a potom anektirao Istočni Jerusalim i Golansku visoravan – bio manifestacija agresivnog nacionalizma? Makron je eho Džordža H. V. Buša koji je u Kijevu 1991. upozorio Ukrajince na ,,samoubilački nacionalizam“ proglašavanja nezavisnosti od Ruske Federacije.
,,Agresivni nacionalizmi… dele svet“, upozorava Makron. Da, naravno, i baš zbog toga sada imamo 194 članice UN umesto prvobitnih 50. Je l’ to problem? ,,Zajedno“, reče Makron, ,,izgradićemo novi, snažni multilateralizam koji brani pluralizam i demokratiju pred licem loših vetrova“.
Makron pripada političkoj klasi koja želi da vidi kako se otvorenim granicama i slobodnom trgovinom jačaju i zatežu veze zavisnosti koje bi na kraju stvorile jedinstvenu Evropu, čijom bi sudbinom ta ekipa zauvek vladala. Ali ako je njegova ideja pluralizma ona o multirasnim, multietničkim i multikulturalnim nacijama pod multilateralnim EU gospodarom, to je opis budućnosti koju desetine miliona Evropljana smatraju smrću nacija koje daju smisao njihovim životima. I oni neće ,,otići tiho u tu dobru noć“ (citat iz čuvene pesme Dilana Tomasa, prim. prev.).
I u Americi su milioni došli do zaključka da postoji plan iza naizgled bezumne politike otvorenih granica. To je da se ,,bednicima“ (eng. ,,deplorables“ – pogrdni termin kojim je Hilari Klinton nazvala Trampove pristalice tokom predizborne kampanje, prim. prev.) uskrati zemlja koju vole.
Sa otvorenim granicama i masovnom imigracijom preko milion ljudi godišnje u SAD, pri čemu skoro svi oni pripadaju obojenim narodima iz Trećeg sveta koji u 70-90 odsto slučajeva glasaju za Demokrate, levica preotima budućnost. Levica konvertuje najveću zemlju Zapada u ono što je Tedi Ruzvelt nazvao ,,poliglotskim pansionom za svet“. A u tom pansionu levica će imati katanac na predsedničkoj funkciji.
Uz kolaboraciju sa zaverenicima iz medija, progresivci stavljaju plašt altruizma preko ciničnog preuzimanja trajne vlasti. Jer kako se milioni imigranata ovde legalno i ilegalno budu registrovali, a pravo glasa proširivalo na zatvorenike, bivše robijaše i šesnaestogodišnjake, tako i političi reljef Amerike počinje da liči na onaj u San Francisku.
Konačni cilj: Obezbediti se da se ono što se dogodilo 2016, kada je nacija ustala i zbacila omraženi establišment, više nikada ne ponovi.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
