Iza kulisa propasti Nobelove nagrade za književnost

O tome ko dobija glavnu svetsku literarnu nagradu odlučuje grupa kvazikritičara i drugorazrednih pisaca

„Seks-bombu” u kraljevskoj akademiji, aktivirala je 30-godišnja plavuša sa likom valkire. Njeno ime je Matilda Gustafson, zaposlena u najvećim švedskim dnevnim novinama Dagens Nyheter (Današnje vesti). Ujesen prošle godine, novinarka je sakupila i objavila svedočanstva nekoliko desetina žena, koje su optužile najuticajnijeg člana kulturne scene Švedske za seksualno uznemiravanje.

Na taj način „slučaj Gustafson“ počeo je da se raspetljava još u novembru 2017, ali tada ime skandaloznog „kulturnog radnika” još nije bilo pomenuto, već je vešto skrivano. Vlast, kao i švedski mediji, shvatili su da je u igri reputacija celog Nobelovog komiteta, koji je vizit-karta te severnoevropske države. Neko vreme Švedska se iz petnih žila trudila da zataška skandal, čini se uzalud.

Posle objavljivanja prvog članka, svi koji su na bilo koji način bili povezani sa kulturnom elitom Stokholma, znali su o kome je reč. Seksualno predatorstvo unutar zidina Kraljevske akademije, na mestu gde se svake godine dodeljuje Nobelova nagrada za književnost, sve je to bila javna tajna.

Ispostavilo se da je švedski Vajstin 71-godišnji francuz Žan-Klod Arno (na slici ispod, sa suprugom). Čovek koji se našao u centru skandala rođen je u Marselju, ali se pre 40-tak godina preselio u Stokholm, gde se oženio lokalnom pesnikinjom Katarinom Frostenson. Mlađana pesnikinja bila je ćerka poznatog švedskog pisca. Po pravu rođenja, pripala je kulturnoj eliti pišući stihove, poeme i pesme bez rime. Iskreni ljubitelj švedske poezije Josif Brodski se sa skepsom odnosio prema slobodnom stihu: „Da budem iskren, na mene ta poezija nije ostavila nikakav utisak”.

SLADAK ŽIVOT ŽAN-KLOD ARNOA
Pesnikinja Frostenson je 1992. godine postala član Kraljevske akademije. U paketu s njom išao je i njen muž. Formalno, Žan-Klod Arno je fotograf i režiser, pa ipak njegova uloga u kulturnom životu Švedske značajno nadmašuje njegove kvalifikacije. Poslednjih 30 godina postao je prava siva eminencija Nobelove nagrade za književnost. Ukupno je u Kraljevskoj akademiji 18 akademika. Zli jezici nazivali su Arnoa „devetnaestim članom”.

Boraveći u Parizu, Arno je odsedao u luksuznim apartmanima koji pripadaju Kraljevskoj Akademiji, i baš je na tom mestu, prema rečima novinarke Matilde Gustafson, bio domaćin mnogobrojnom ženskom društvu. U samom Stokholmu Kraljevska akademija je budžetskim novcem decenijama finansirala delatnosti Arnovog studija Forum. To neveliko zdanje u centru prestonice Švedske postalo je poznato po svojoj intelektualnosti i elitizmu. Pod dirigentskom palicom Arnoa, organizovani su spektakli i performansi, na taj način Žan-Klod je pažljivo sakupljao oko sebe kulturnu elitu.

Goste Foruma služile su volonterke koje su bile lepe i inteligentne devojke. Po pravilu, volonterke su bile regrutovane iz redova studentkinja, spisateljica i pesnikinja na početku karijere, koje su bile spremne na sve, samo da uđu u krug kulturne elite. Arno ih je lično odabirao. „Sve u svemu, te devojke liče na one iz Plejboja, samo što nisu gole i nemaju nakačene zečije uši i repiće” komentarisali su francuski novinari koji su prisustvovali performansima u galeriji Forum.

Sudeći po istraživanju Gustafsonove, za poslednjih četvrt veka „devetnaesti akademik” uznemiravao je članove akademije, laureate Nobelove nagrade te njihove žene, ćerke i rođake. Na njegovom računu nalazi se nekoliko desetina žrtava, uz dodatak da nisu sve žrtve spremne da izađu u javnost. Danas Arnoa optužuju za 18 slučajeva, u rasponu od seksualnog uznemiravanja do silovanja.

Mnogo žena je i ranije pokušalo da optuži Arnoa za nedostojno ponašanje, ali moral Akademije nije dozvoljavao objavljivanje kompromitujućeg materijala. Tako je, na primer, 1996. godine slikarka Ana-Karin Bjulund napisala izjavu protiv „sive eminencije” koju je adresirala stalnom sekretaru Akademije Sture Alenu. Profesor Alen je potpuno ignorisao njenu izjavu. „Sadržaj njenog pisma učinio mi se potpuno nevažnim”, objašnjavao je kasnije novinarima.

Istraživanje Gustafsonove umalo se nije neslavno završilo. Dnevne novine za koje je radila nastavile su da objavljuju materijale o skandalu, ali bez pominjanja samog Arnoa: vlast i mediji su čekali da se problem reši sam od sebe, da se zaboravi. Ipak, slučaj je preuzela u svoje ruke prva žena sekretar Kraljevske akademije, književni kritičar Sara Danius (na slici ispod). Baš je ona pozvala advokatsku firmu da sprovede punu istragu, i ona je ta koja je švedskoj javnosti prva rekla šta se događa iza kulisa glavne svetske književne nagrade.

ODLUČNA BORBA SARE DANIUS
Kao rezultat, istražitelji su Akademiji preporučili da se na odgovornost pozovu i sam Arno (za uznemiravanje i proneveru), kao i njegova žena Frostensonova. Poetesa je godinama uspevala da sređuje da Akademija sponzoriše klub njenoga muža i druge privatne poslove.

Arnoa su takođe optužili da je trgovao imenima dobitnika nobelove nagrade, koja se inače drže u strogoj tajnosti do objave, i to imenima poput Harolda Pintera, Elfride Elinek, Svetlane Aleksijevič i mnogih drugih. Arno je prodavao insajderske informacije zainteresovanim izdavačima, uzimajući u obzir da posle objave tiraži laureata dostižu zvezdane visine.

Odlučna borba Sare Danius protiv „devetnaestog člana” i njegove svemoguće supruge dovela je do stanja besa mnoge akademike. Na specijalnom zasedanju Akademije tek je šest članova podržalo njene zahteve i zatražilo ostavku Frostensonove, dok je osam članova bilo na strani poetese i njenog muža. Pritom su svi zamerili Daniusovoj što je prljavi veš Akademije iznela na svetlost dana i na taj način nanela štetu reputaciji uvaženog kluba. Predlog pravnika istražitelja da se slučaj prebaci na policiju i sudske organe akademici su odbacili velikom većinom glasova.

Bivši sekretar akademije Horas Engdal takođe je istupio u odbranu svog druga Žan-Klod Arnoa. Napisao je nekoliko članaka za tabloide, u kojima je nazvao Daniusovu „najgorim sekretarom u istoriji”, a one koji kritikuju „sivu eminenciju” nazvao je „šakom jada”. Na Arnovu stranu stao je i 89-godišnji Sture Alen, što je razumljivo jer mu se smešila perspektiva suočavanja sa prikrivanjem krivičnih dela u decenijskom trajanju.

Na vrhuncu skandala dvojac Frostensen–Arno otišao je u Pariz i tamo proveo celu zimu, ignorišući sve javne skupove. Međutim, do pravnog razrešenja cele situacije nije došlo. Švedske vlasti odlično shvataju, da sud može totalno da kompromituje nagradu, koju već duže vreme kritikuju da je politizovana i angažovana.

Neke akademike je nedodirljivost supružničkog para jednostavno porazila. Početkom aprila o svojoj ostavci Akademiju su obavestili stalni sekretar Peter Englund, pisac Klas Estergren i pesnik Čel Espmark. Nedelju dana posle toga održana je još jedna burna sednica Akademije, posle koje su ostavke podneli glavni protagonisti Sara Danius i Katarina Frostensen. Na taj način je u švedskoj kraljevskoj akademiji ostalo svega 12 članova, što je samo po sebi izavalo kriznu situaciju.

Slučaj je takav da Akademija koja uručuje Nobelovu nagradu za književnost funkcioniše po arhaičnim pravilima, koja se nisu menjala još od 1786. godine. Nikakve ostavke nisu moguće u principu. Status akademika je doživotan, čak i ako on ne dolazi na zasedanja i ne učestvuje u radu. Kada član Akademije umre, na njegovo mesto se bira drugi kandidat, koji mora da dobije najmanje 12 glasova. Iz toga sledi da, ako Akademiju napusti još jedan član, akademici više neće moći da popune svoje redove.

ŠVEDSKI KRALj SPASAVA „NOBELA“
Postojeću proceduru odredio je švedski kralj, i zbog toga tu nema mesta demokratskim procedurama: svoj ustav akademici ne mogu da promene sve i da hoće. Zato se u skandal nevoljno umešalo i Njegovo Veličanstvo. Nazvavši ceo slučaj „nesrećnim incidentom”, Karl Gustav XIV obećao je da će izmeniti ustav Akademije i da će smisliti nešto u cilju da akademika bude ponovo 18.

Nobelova nagrada za književnost odavno izaziva mnoga pitanja. Književnici iz Evrope iznervirani su time što nagrada često odlazi u ruke totalno nepoznatim autorima iz Afrike. Sa druge strane, autori iz zemalja Trećeg sveta razdraženi su činjenicom da Nobelova nagrada najčešće ide u ruke autorima koji pišu na engleskom jeziku. Poslednje odluke Akademije totalno su šokirale javnost. Nobelovu nagradu za književnost za 2015. godinu dobila je Svetlana Aleksijevič za dokumentarne zapise u tipu intervjua, koji u suštini nije umetničko delo. U 2016. nagrada je dodeljena Bobu Dilanu za tekstove pesama. Izlišno je govoriti o političkoj angažovanosti same nagrade.

Ipak, seksualni skandal je kudikamo opasniji za Nobelu nagradu. On je obelodanio kompletan proces, koji je vekovima držan u strogoj tajnosti daleko od očiju javnosti. Odjednom se pokazalo da najvažniju književnu nagradu na svetu uručuje grupa drugorazrednih kritičara i neostvarenih pisaca, među kojima postoji dogovor da ”ruka ruku mije”. Nekima od njih smeši se robija. A „siva eminencija” cele te grupe je muž akademika, optužen za seksualno uznemiravanje, silovanje i proneveru novca iz budžeta.

Na kraju, glavna svetska nagrada za književnost još će neko vreme donositi dobit i velike tiraže svojim laureatima. Ipak, prestiž Nobela topi se bukvalno pred našim očima, a sa njim u istoriju odlazi i politička težina koju je nagrada sa sobom nosila. Nemoguće je prihvatiti kao svetionik zapadne kulture mesto koje okuplja intrigante, razvratnike i lopove, čak i ako se zovu švedska Kraljevska akademija.

 

Preveo ZORAN DRAGANOVIĆ

 

Vzglяd

Kultura
Pratite nas na YouTube-u