Institut Istok-Zapad: Ne dozvoliti zamrzavanje kosovskog problema

Članstvo Srbije u EU će iziskivati strogo pridržavanje politici Brisela prema Rusiji, uključujući sankcije

SAD bi trebalo i dalje da podržavaju članstvo Srbije u Evropskoj uniji, ali i stav EU da se nove članice moraju prilagoditi politici Unije prema Rusiji, kao i da se Beograd neće pridružiti EU dok ne prizna Kosovo, navodi se u izveštaju američkog Instituta Istok-Zapad i Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku.

U izveštaju pod naslovom „Vreme je za akciju na Zapadnom Balkanu“, analizira se, kako je objašnjeno, potreba za hitnom i prelomnom akcijom SAD i EU kako bi se rešila goruća pitanja i sprečio potencijalni sukob na Zapadnom Balkanu.

U ključnim preporukama za američku diplomatiju kad je o Srbiji reč, u izveštaju se ukazuje da „SAD treba da obnove i ojačaju odnose sa Srbijom, najvećom i najmoćnijom državom u regionu“.

„Članstvo u NATO bi trebalo da ostane opcija za Srbiju, ali očekivanja SAD se moraju ublažiti istorijskim nasleđem vojnih operacija Alijanse u regionu, kao i mogućnošću glasnog protivljenja Rusije. Saradnja s NATO bi trebalo da se nastavi, pri čemu bi Alijansa trebalo da ohrabri Srbiju da ograniči svoje bezbednosne veze s Rusijom na trgovinu oružjem i obuku“, navodi se u preporukama.

Srbija je u izveštaju opisana kao najuticajnija zemlja u regionu koja „hoda po diplomatskoj žici istovremeno se ulagujući Rusiji i EU“.

„Osciliranje politike EU u pogledu regiona je, međutim, dalo srpskim liderima mogućnost da nastave sa uslišavanjem ruskih molbi, kao što je uspostavljanje ‘kvazivojnog ruskog humanitarnog centra u Nišu‘“, piše u izveštaju, čiji je jedan od autora predsednik Instituta Istok-Zapad i bivši ambasador SAD u Srbiji, Kameron Manter.

Ukazuje se, međutim, i da evropski lideri ne mogu da očekuju od Srbije da se odlučno posveti Uniji ukoliko se članstvo u tom bloku i dalje bude činilo dalekim.

„NI BRISEL NE MOŽE DA SEDI NA DVE STOLICE“
„Jednom rečju, ako Srbija ne može da sedi na dve stolice, ne može ni EU“, ističe se u izveštaju.

Napominje se i da će članstvo u EU iziskivati od Srbije da se strogo pridržava politike EU prema Rusiji, uključujući sankcije.

U preporukama upućenim diplomatiji SAD kad je reč o Kosovu, koje je u izveštaju predstavljeno odvojeno od Srbije, navodi se da bi trebalo zaustaviti „proces sporog klizanja u zamrznuti sukob“.

„SAD bi trebalo da podstaknu EU da daju novi podstrek dijalogu Srbije i Kosova. Taj dijalog mora da dovede do toga da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. SAD bi trebalo da budu spremne da prihvate mere koje usaglase strane kao deo normalizacije svojih odnosa“, stoji u preporukama.

NATO bi, ukazuje se, trebalo da sa Kosovom radi na razvoju malih, lako naoružanih, odbrambenih vojnih kapaciteta, a proces lansiranja ovih snaga mora da obuhvati dijalog Beograda i Prištine, ali da ni pod kakvim okolnostima Beograd ne bi trebalo da uživa pravo veta u tom procesu.

Kako se napominje, Kfor bi trebalo da ostane na Kosovu, uz ocenu da bi trajna NATO i američka baza u regionu bespotrebno isprovocirala Srbiju i Rusiju i da je nepotrebna.

Takođe, navodi se da „ni Srbija ni Kosovo ne mogu da očekuju da će postati članice EU ako se ne usaglase u vezi s normalizacijom svojih odnosa. Ta normalizacija bi donela materijalnu korist regionu. Srbiju bi približila EU, a Kosovu omogućila da ide ka punopravnom članstvu u UN i drugim međunarodnim organizacijama“.

„Članstvo u Interpolu bi, na primer omogućilo veću saradnju u suzbijanju korupcije i terorizma. Normalizacija bi omogućila i da Kfor, koji uključuje značajan broj američkih vojnika, smanji svoje fizičko prisustvo i angažovanje. Uz to, trajanje sukoba predstavlja i trajnu mogućnost za ruski uticaj na Srbiju“, dodaje se u izveštaju.

SAD bi, stoji u izveštaju, trebalo da ohrabre EU da potvrdi da Priština ostaje na verodostojnom putu ka članstvu, iako još mnogo toga treba da uradi.

„SAD moraju da jasno stave do znanja Srbiji da njen put ka članstvu zahteva priznavanje Kosova i razumevanje da, kad se Beograd pridruži tom bloku, ne može da opstruiše eventualno članstvo Kosova u EU“, navodi se u izveštaju.

„ZAPADNI BALKAN – PODRUČJE KOJE ZABRINjAVA“
U izveštaju se predočava da je Zapadni Balkan – Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo, Albanija i Srbija – „ponovo područje koje zabrinjava zbog manjkave unutrašnje uprave, ekonomskih izazova, međuregionalnih etničkih trvenja i spoljnih uticaja“.

Pred ranim znacima upozorenja, ovaj izveštaj, kako se navodi, pruža novi pogled na situaciju i zalaže se za koordinisani odgovor, uvodeći ostvarive političke korake, praktične pod trenutnim socio-ekonomskim uslovima.

Pod podnaslovom „Partnerstva“, u izveštaju se navodi da SAD ne bi trebalo da ignoriše istinsku vrednost bilateralnih ili multilateralnih partnerstava s manjom grupom evropskih država, a partnerstvo sa Francuskom i Nemačkom, ocenjuje se, moglo bi biti naročito korisno.

SAD i EU bi, preporučuje se u izveštaju, trebalo da se suprotstave ruskom uplitanju reafirmišući kontinuiranu mogućnost da se zemlje Zapadnog Balkana pridruže EU, NATO ili i jednoj i drugoj organizaciji, ali i suprotstavljajući se manipulisanju ruskih medija objektivnim alternativnim izvorima informisanja i podrškom nezavisnim medijima.

Mešanju Rusije bi SAD i EU trebalo da se suprotstave i unapređujući saradnju regiona s naporima NATO i EU u promovisanju sajber bezbednosti kao i analizirajući razmere u kojima drugi energetski izvori – uključujući američki tečni gas (LNG) mogu da posluže kao izuzetne alternative ruskim energentima.

Takođe, preporučuje se da SAD ohrabre i učestvuju u dijalogu sa EU i Rusijom, kao deo šireg napora kako bi se Rusiji signaliziralo da evropske bezbednosne granice uključujući Balkan i aktivnosti NATO na Balkanu nisu usmerene na zadiranje u ruske bezbednosne interese.

U zaključku stoji da Zapadni Balkan ima realan i merljiv uticaj na evropsku stabilnost i bezbednost.

„Nebrojeni politički, ekonomski i bezbednosni izazovi na čijem je udaru ovaj region danas prete da raspire nestabinost koja bi mogla da ugrozi ostatak Erope“, upozorava se u izveštaju.

Problemi Balkana, ocenjuje se, nisu nepremostivi i ne iziskuju nove institucije, niti značajnu finansijsku ili vojnu posvećenost SAD.

Umesto toga, ističe se u izveštaju, rešenja zahtevaju rad kroz dva tela koja su već prisutna u regionu – EU i NATO. Obuhvatno rešavanje čitavog niza političkih, ekonomskih i bezbednosnih izazova na Balkanu iziskuje od oba entiteta da blisko sarađuju jedan s drugim i sa SAD.

„Za prvi korak ka stabilnom Zapadnom Balkanu potrebna je politička odluka u evropskim prestonicama, i u Vašingtonu, da se prizna značaj regiona, a potrebno je i da se shvati da strategije koje ne koštaju mnogo mogu da donesu značajne rezultate“, zaključuje se u izveštaju.

 

Izvor Tanjug/RTS, 06. maj 2018.

Pratite nas na YouTube-u