Sveštenik Nenad Ilić o značaju Sv. Georgija

Georgije Pobedonosac je pokazao kako se sa Hristom pobeđuje, po cenu lične žrtve. I zbog toga ga slavimo

Slavimo Svetog Đorđa, Svetog Georgija.

Nema koga da ne zna da je Sveti Georgije onaj vitez na belom konju koji ubija aždaju.

Slave ga svi. Ne samo pravoslavni. Slavi se u Engleskoj, Etiopiji, Gruziji, Grčkoj, Kanadi, Kataloniji, Portugalu, Rusiji, Srbiji. Slave ga gradovi, esnafi, viteški redovi, udruženja, organizacije, slave ga mnogi Srbi kao porodičnu Krsnu Slavu.

Zašto je Sveti Georgije toliko važan?

Iz dobre porodice, pošto mu je otac hrišćanin stradao, preselio se s majkom iz Male Azije gde je rođen između 275. i 280, u Palestinu – gde se proslavio.

Prvo se proslavio kao vojnik. U dvadesetoj godini već je kao gardista stigao do jednog od tadašnjih najviših vojnih činova.

Isti car koji mu je doneo ispunjenje sna svakog mladog vojnika, Dioklecijan, pokrenuo je sa svojim savladarima veliki progon hrišćana.

Paradoksalno, hrišćani su bili proglašeni ateistima pošto nisu poštovali rimske bogove i državnu religiju. Mladi, ali umni hrišćanin Georgije se pripremio. Da ne bi njegovo imanje bilo zaplenjeno posle njegovog sigurnog stradanja, kog je bio svestan s obzirom na šta se odlučio, razdelio ga je sirotinji.

I izašao pred najviše vlasti da protestuje protiv besmislenog surovog progona hrišćana.

Uhapšen je zbog pobune i nepoštovanja cara i bačen kao izdajnik na muke. Sa mogućnošću da se pokaje i da kao rimski građanin bude pogubljen bez mučenja.

Georgije ne samo da nije izabrao da se odrekne hrišćanstva, nego nije pristao ni da umre dok ne proslavi Hrista i Božiju moć.

Izdržao je mučenje na točku sa ekserima, oštricama, udicama. Kad su svi mislili da je mrtav – Georgije se uspravio.
Zakopali su ga u živi kreč, trovali ga – Georgije je svedočio Hristovu moć. Najzad su ga, nemoćni da ga slome, pogubili odsecanjem glave.

Mnogi koji su bili svedoci Georgijevih muka i njegove vere i sami su poverovali u Onoga koji mu daje snagu.
Na njegovom grobu u Lidi u Palestini, su se od početka dešavala čuda.

Georgija ne slavimo zato što je bio veliki vojnik, a bio je. Prizivamo ga u trenucima velikih nesreća pa i rata, ali nije on onaj koji seče naše neprijatelje. On je Hristov vojnik protiv zla. Otuda ona aždaja – personifikacija zla.
Naš Sveti Nikolaj naučio nas je da treba da volimo svoje neprijatelje kao i svoje prijatelje, jer malo njih zna da čovek i nema neprijatelja van sebe. Neprijatelji su samo surovi prijatelji koji nam pomažu da postanemo jači i bolji. Naravno, ako naučimo da pobeđujemo. Kao Sveti Georgije.

Georgije nije okupio grupu istomišljenika i organizovao atentat na paganskog cara. A kao gardista mogao je i tako da razmišlja. Georgije se ustremio na zlo. A đavola đavolom nećemo isterati, niti vatru vatrom ugasiti.
Georgije Pobedonosac je pokazao kako se sa Hristom pobeđuje, po cenu lične žrtve. I zbog toga ga slavimo.
Bilo je mnogo svetlih Hristovih mučenika. Zbog čega toliko baš Georgija tako posebno poštujemo? Zbog toga što su nam njegov život i njegova smrt i njegov večni život ostavili važnu pouku.

Svakome od nas je dat izbor.

Oni koji su imali mogućnost da lako izaberu udobniji i jednostavniji put a izabrali su da svedoče Ludu Ljubav Božiju ludom ljubavlju prema Bogu – oni su nam veliki putokazi. A mladić sjajne karijere, Georgije, imao je izbor. I te kako. Ima ga i svako od nas. I oni među nama koji misle da je njihova mogućnost izbora bedna, imaju izbor. Da li ćemo biti gubitnici ili pobedonosci sa darovima koje ima svako od nas a koji ne moraju biti kao Georgijevi? Da li ću biti kiseli gubitnik, ili vedri prijatelj? Da li ću biti zlobno osvetoljubiv ili ću pokušati da razumem da su neprijatelji samo surovi prijatelji? Hrabar ili kukavica?

Hrabrost, braćo i sestre, hrabrost i naš slobodan izbor – to je moguće svakom od nas. Kad god osetimo da nismo hrabri, nego Crkvu koristimo samo kao skrovište i zaklon, kad god osetimo da moramo da bismo preživeli u ovom svetu da budemo blizu Hrista, a ne da Ga volimo slobodno, svim srcem – daleko smo i od Hrista i od Svetog Georgija. Ma koliko to surovo zvučalo, tako je.

Nije loše ovoga da se svi ovoga podsetimo, a pogotovo oni koji su preko svoje Krsne Slave duhovni naslednici Svetog Velikomučenika Georgija Pobedonosca.

Srećan praznik, srećna Slava.

 

Izvor Stanje stvari, 06. maj 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u