Da li Tramp započinje rat sa Iranom?

Predstojeće nedelje će pokazati da li Tramp namerava da vodi politiku obuzdavanja ili smene režima

Džon Bolton je 2015. predstavio jasan plan za sprečavanje Irana da izgradi nuklearni arsenal. Za Njujork tajmsu je izjavio:

,,Neizbežni zaključak je to da Iran neće pregovorima odustati od svog nuklearnog programa. Niti će sankcije blokirati njegovu izgradnju široke i duboke oružane infrastrukture. Neprijatna istina je da će jedino vojna akcija nalik na onu kada je Izrael 1981. napao Sadamov reaktor u Osiraku ili 2007. sirijski reaktor (koji je dizajnirala i izgradila Severna Koreja) moći da postigne ono što je neophodno. Vremena je užasno malo, ali napad i dalje može uspeti“.

Drugim rečima, dogovor je da ne može biti dogovora.

Sada je Bolton pobedio. Promena režima je u igri. Pregovori nisu. Ukidajući nuklearni sporazum danas u Beloj kući, predsednik Tramp se svrstao uz Boltona, koji je stajao pored potpredsednika Majka Pensa, još jednog starog protivnika sporazuma. Sve što je nedostajalo Trampovom izlaganju bio je poziv da se zlo uništi. (Verovatno se radi o aluziji na Bušov govor o „osovini zla“ pre napada na Irak, prim. NS)

PONIŠTAVANjE OBAMINOG NASLEĐA
Ništa od Trampovih poteza i retorike ne bi trebalo da mnogo iznenađuje. Uprkos njegovim govorancijama o ,,Americi na prvom mestu“, Tramp je oduvek pre svega bio jastreb. Do sada je jasno demonstrirao svoj prezir prema sporazumu i jastrebovski pristup Iranu. ,,Užasan“ i ,,lud“ su neki od termina koje je upotrebio da opiše sporazum. Razlog njegovog gađenja deluje prilično očigledno: sporazum je sklopio Barak Obama. Tramp se takođe gnušao mekane politike koju su bivši državni sekretar Reks Tilerson i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Mekaster pokušavali da vode. Rezultat je to da je Tramp pokrenuo svoju verziju politike promene režima, zamenjujući ih takvim čeličnim jastrebovima kao što su Majk Pompeo i Bolton.

Boltonu, koji je žudeo za iskupljenjem još od administracije Džordža Buša mlađeg – kada je Senat odbio da mu odobri funkciju ambasadora pri UN – je ,,upala sekira u med“ sa Trampom. Mekmaster je bio toliko trapav da za Boltona čak ni njegovi čuveni brkovi više nisu predstavljali prepreku na putu uspona. Kako su do aprila i Tilerson i Mekmaster bili smenjeni, Tramp je uklonio sve unutrašnje prepreke za gaženje iranskog sporazuma.

Međutim, da li će Tramp zapravo preduzeti bilo kakve tvrde mere ostaje otvoreno pitanje. Lakše je govoriti o promeni režima nego je izvesti. Današnje Trampovo izlaganje je dobar primer. ,,Sjedinjene Države više ne prete u prazno“, rekao je Tramp. Ali nije rekao čime u stvari preti. Kopnenom invazijom na Iran? Bombardovanjem? Isključivanjem Irana iz međunarodnog bankarskog sistema SWIFT? Sa svoje strane, Bolton je rekao da će administracija voditi najtvrđu moguću politiku kako bi ugušila ekonomiju Irana: ,,Odluka koju je predsednik danas potpisao momentalno vraća sankcije na snagu… Napustili smo sporazum“.

LIČNI PEČAT
„Tramp je svoj potez pravdao izjavom da će se njome izbeći nuklearizovani Bliski istok: ,,Da sam dopustio opstanak ovog sporazuma, uskoro bi došlo do trke u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku“. Međutim, upravo suprotno deluje izvesnije. Ako Iran duplira svoje napore, Saudijska Arabija i druge zemlje će tražiti svoje sredstvo odvraćanja, i to što pre. Perspektiva toga da će Iran biti voljan da pregovara o novom sporazumu sada kada je Vašington unilateralno ukinuo trenutni deluje nerealno. Tvrdolinijaši će sigurno reći da je stari sporazum predstavljao oblik naivnog udovoljavanja Zapadu. Bolje je izgraditi nuklearni faktor odvraćanja i zagarantovati sigurnost režima.

Možda najznačajniji efekat Trampovog poteza je taj što je stavio lični pečat na bliskoistočnu politiku administracije. On i samo on sada mora da preuzme odgovornost za kurs koji Amerika iscrtava u ovom trubulentnom, nasilnom i neprijateljskom regionu. Politički ulog ne bi mogao biti veći. Tramp će sada biti vrednovan uspehom ili neuspehom njegovih pristupa Iranu i Severnoj Koreji. Nedelje koje dolaze će pokazati da li on teži politici smene režima ili obuzdavanju.

Demokrate su odmah izjavile da je Trampov potez prema Iranu bio, kako je to senator Dik Darbin rekao, ,,greška istorijskih dimenzija“. Senator Mark Vorner je kukao kako je Tramp stvorio ,,jaz između nas i naših saveznika“. U međuvremenu, tenzije sa Evropom će drastično porasti. Trampov novi ambasador u Nemačkoj, Ričard Grenel, danas je preko Tvitera napisao nešto što bi se samo moglo protumačiti kao diktat: ,,Kako je Donald Tramp rekao, američke sankcije će ciljati kritične sektore iranske ekonomije. Nemačke kompanije koje posluju u Iranu bi trebalo da obustave rad momentalno“.

Evropljani će pokušati da održe sporazum, ali njihove šanse za uspeh su zaista mršave. Ništa od Makronovih poljubaca nije bilo dovoljno da odvrati Trampa od toga da se pozdravi sa sporazumom, a britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson, koji je proteklih dana uzaludno zujao po Vašingtonu tražeći audijenciju kod Trampa, je morao da se zadovolji tvitom koji je danas napisao: ,,Duboko žalim zbog američke odluke o povlačenju iz iranskog nuklearnog sporazuma. UK ostaje snažno posvećeno JCPOA i radiće sa partnerima E3 i drugim stranama sporazuma kako bismo ga očuvali. Čekamo još detalja o američkom planu“.

Mogao bi da se načeka.

 

Džejkob Hejlbrun je urednik Nešnel interesta

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

The National Interest

Svet
Pratite nas na YouTube-u