Bibijev trenutak snage

Retko ko se može prisetiti vremena u kome je Izrael bio u tako povoljnoj poziciji, ali sadašnja sitaucija je dugoročno neodrživa

Za Bibija Netanjahua, izraelskog premijera sa najdužim stažom pored oca nacije Davida Ben Huriona, bila je ovo nedelja trijumfa. Prošlog utorka, predsednik Donald Tramp je povukao SAD iz iranskog nuklearnog sporazuma, baš kako je Bibi zahtevao. U četvrtak, nakon što je Iran lansirao 20 raketa na Golansku visoravan, Bibi je odgovorio napadom u kojem je su iranski položaji u Siriji gađani sa 70 raketa.

,,Ako na nas padne kiša, na njih će se sručiti oluja. Nadam se da smo završili ovu epizodu“, rekao je ministar odbrane Avigdor Liberman, hvaleći se kako su izraelski vazdušni napadi pogodili ,,skoro celu iransku infrastrukturu u Siriji“.

DRUGA STRANA MEDALjE
Dan pre toga, Bibi je bio u Moskvi, ubeđujući Vladimira Putina da poništi prodaju ruskog sistema PVO S-300 Damasku. Juče, u događaju koje je prenosila televizija širom sveta, američka ambasada se preselila u Jerusalim, uz počasno prisustvo Trampove ćerke Ivanke i zeta Džareda Kušnera onome što je Bibi nazvao ,,slavnim danom“. Retko ko se može prisetiti vremena u kojem je delovalo da je Izrael u tako povoljnoj poziciji.

Bela kuća i Republikanska stranka koja kontroliše Kongres su čvrsto iza Izraela. Egipat sarađuje kako bi se izborio sa teroristima na Sinaju. Izrael ima de facto savezništvo sa Saudijskom Arabijom i zalivskim monarhijama. A Palestinci nikada nisu bili zavađeniji, izolovaniji i usamljeniji.

Međutim, postoji i druga strana ove priče, takođe vidljiva ove nedelje.

Dok se odvijala ceremonija preseljenja ambasade u Jerusalim, TV ekrani su prikazivali slike palestinskih demonstracija u kojim je u ponedeljak smrtno upucano 52 Palestinaca, a hiljade njih su ranili snajperisti. Blizu 40.000 Palestinaca se okupilo protiv preseljenja američke ambasade.

Još pre crnog bilansa napravljenog u ponedeljak, ministarstvo zdravlja Gaze je reklo da je tokom protesta ,,Marš povratka“, održavanih petkom već šest puta zaredom, ubijeno 49 Palestinaca, a 2.240 ranjeno vatrenim oružjem izraelskih snaga.

Ti mrtvi i ranjeni Palestinci neće biti olako zaboravljeni u Gazi. Osim toga, iako Izrael nikada pre nije imao toliko arapskih režima voljnih za saradnju protiv Irana, predsedavajući Arapske lige Ahmed Abul Gajt je nazvao preseljenje američke ambasade u Jerusalim ,,jasnim kršenjem međunarodnog prava“.

Gajt je dodao: ,,Stradanje palestinskih mučenika od metaka izraelskih okupatora mora da aktivira zvona za uzbunu… da prodrma svaku državu koja ne vidi ništa pogrešno i nemoralno u ilegalnom ponašanju koje posmatramo“.

Prošle nedelje je Hezbolah, koji je nastao kao pokret otpora izraelskoj okupaciji Libana 1982 i proterao izraelsku vojsku 18 godina kasnije, pobedio na libanskim izborima. Koalicija oko Hezbolaha će verovatno formirati novu vladu u Bejrutu.

IZRAEL JE MOĆAN, ALI…
Mišel Oren, bivši izraelski ambasador u SAD i Bibijev saveznik je rekao da bi bilo koji napad Hezbolaha, koji se sa Izraelom borio do pat pozicije 2006, trebalo da rezultuje izraelskom objavom rata Libanu. Iako je Izrael izveo stotinak vazdušnih napada na Siriju u proteklim godinama, sirijski predsednik Bašar al Asad je preživeo i, uz pomoć Hezbolaha, Irana i Rusije, pobedio u građanskom ratu.

Asad i njegova vojska i saveznici su sada daleko jači, dok predsedik Tramp, izraelski bezrezervni saveznik, govori o vraćanju američke vojske kući iz Sirije. U anketama se većina Amerikanaca svrstava na stranu Izraela u njegovim sukobima, ali isto tako većina ne želi više američkih ratova na Bliskom istoku.

U nedelju su SAD pretrpele još jedan veliki politički poraz. Irački premijer Hajdar al Abadi nije uspeo da ostvari svoj reizbor. Sudeći po preliminarnim rezultatima, pobednička koalicija je ona oko šiitskog propovednika Moktada al Sadra, protiv kog su se američke trupe borile pre deset godina.

Odmah za njim je lista predvođena generalom šiitske paravojske bliske Iranu. Kada nova vlada bude formirana u Bagdadu, orijentacija Iraka će se sasvim izvesno okrenuti od Amerike.

Iako su Izraelci najmoćnija nacija u regionu, koliko dugo će moći da drže dva miliona palestinskih Arapa saterano u kaznenu koloniju kakva je Pojas Gaze? Koliko dugo će moći da drže dva miliona Palestinaca Zapadne obale u uslovima koje čak i izraelski lideri počinju da opisuju kao aparthejd?

Širom Zapada, a naročito na univerzitetima, BDS pokret, koji se zalaže za to da studenti, kompanije i potrošači bojkotuju, investiciono diskriminišu i sankcionišu izraelsku robu, stiče sve više pristalica.

Palestince su možda izneverili arapski vladari i šira svetska javnost. Međutim, istorija nas uči da ljudi koji su naterani da žive u takvim uslovima na kraju dižu bune i revolucije, svete se i vrše retribuciju za ono što je činjeno njima i njihovim bližnjima.

Republikanski lideri često kažu da ne možemo dozvoliti bilo kakvu nesaglasnost između američkih i izraelskih pozicija. Ali može li zemlja koja decenijama diže galamu povodom panične reakcije Nacionalne garde Ohaja u kojoj je ubijeno četvoro studenata na Univerzitetu Kent Stejt ćutke gledati kako izraelske trupe pucaju na nenaoružane demonstrante u Gazi, ubijajući ih na desetine i ranjavajući hiljade njih?

Izgleda da su Bibi i Izrael usred pobedničkog niza. Ali teško je videti kako bi on mogao biti nastavljen na duže staze.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u