Kako u Iranu gledaju na američke pretnje

Kako jedan od ključnih ljudi u kabinetu iranskog vrhovnog vođe vidi Trampove poteze, reakciju EU, situaciju na Bliskom istoku…

Povlačenje Trampove administracije iz iranskog nuklearnog sporazuma, poznatog kao Združeni sveobuhvatni akcioni plan (JCPOA), ujedinilo je najviše nivoe vlasti u Teheranu od kako je ta odluka saopštena devetog maja. Premijer Mohamed Džavad Zarif, koji se juče sastao sa evropskim komesarem za energetiku Migelom Ariasom Kanjeteom, ponovio je da puke reči podrške od Evropljana nisu dovoljne. Zajednička komisija za JCPOA se ovog petka sastaje u Beču kako bi analizirala sve moguće opcije.

Diplomate EU u Briselu rekle su Ejža tajmsu da, protivno glasinama, EU ne razmišlja o ponudi finansijske pomoći Teheranu u zamenu za koncesije povodom mogućeg novog nuklearnog sporazuma. Ono što Brisel očajnički želi da postigne pre nego što američke sankcije zakucaju na vrata u avgustu jeste da razvije mehanizam kojim bi parirao dominaciji eksteritorijalnog američkog zakona o sankcijama – i tako dobije poverenje predsednika Hasana Rohanija koji navodno nije optimista da će Francuska, Britanija i Nemačka uspeti da vode nezavisnu spoljnu politiku.

Teheran, za to vreme, razmatra da celokupnu svoju trgovinu i finansijske transakcije vrši u evrima i juanima.

Ahmad Bahmani je savetnik za Evropu i Ameriku Aliju Akbaru Valajatiju, glavnom savetniku za spoljnu politiku vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija. Stoga ono što on kaže potiče od najvišeg nivoa iranske vlasti. Bahmani je pristao na ekskluzivni intervju sa Ejža tajmsom u kancelariji u Teheranu. Nije želeo da se fotografiše, ukazujući na to da je glavni čovek za slikanje Valajati.

Vašingtonskoj eliti bi bilo bolje da posluša Bahmanija. Evo glavnih teza našeg razgovora:

O Novom svetskom poretku – Posmatrajući šahovsku tablu „otkad je u Moskvi otvoren prvi Mekdonalds“ i imajući u vidu vreme kada je svet bio bipolaran (,,sada postoji najmanje šest polova“), Bahmani postavlja pitanje da li se, tri decenije potom, Rumunija i Poljska mogu kvalifikovati kao ,,primeri pravog progresa“, s obzirom na to da su ,,socijalističke partije one koje postepeno napreduju u Istočnoj Evropi“. Za to vreme, širom Zapadne Evrope, ,,ljudi žele promene“. On spominje Bregzit, Kataloniju, Sirizu (radikalno levu partiju iz Grčke), Nacionalni front u Francuskoj – svuda postoji ,,promena u klasičnim političkim podelama“.

O Bardžamu (iranski naziv za nuklearni sporazum) – Bahmanija raduje što je sporazum pogažen jer je to potvrdilo stavove ajatolaha Hamneija, koji je uvek insistirao da se Amerikancima ne može verovati. Međutim, nije siguran da li će ,,Evropljani stati na našu stranu. Oni možda nemaju potrebnu nezavisnost za to. Evropa sa Amerikom posluje u godišnjem iznosu od 450 milijardi dolara, a svega 30 milijardi sa Iranom. Ali ako popuste pokazaće svojim narodima da evropske vlade nemaju nezavisnost“.

O iranskoj psihologiji – ,,Kod nas, kada postignemo nešto velikim trudom, držimo ga se svom snagom. Zbog toga trenutno postoji osećanje nepoverenja prema Zapadu. Šest godina se suština iranske diplomatije vrtela oko Bardžama. Uskoro će EU morati da se bavi drugim problemima. Nemamo iluzija.“

O iranskoj otpornosti – ,,SAD su potrošile sedam biliona dolara u Avganistanu i Iraku. Komentarišući to, Tramp je rekao – samo smo proširili naša groblja“. Bahmani podseća na ogromnu topografiju Irana – od najtoplije tačke na planeti do minus 35 stepeni Celzijusa – kako bi istakao: ,,umemo da se branimo“. On povezuje iranske ogromne rezerve nafte i gasa sa kapacitetom za blokadu Persijskog zaliva u slučaju rata.

Potom veliča otpornost: ,,Bilo bi bolje da Iran nema nafte. Trpeli smo embargo četiri decenije. Tokom osamdesetih, u iransko-iračkom ratu, svi su bili protiv nas, nismo mogli rakete za ,,kaćuše“ da kupimo ni po deset puta većoj ceni. Svakodnevni život pod sankcijama nas je naterao da budemo kreativniji. Godine 1979. Iran je imao 50 odsto nepismenog stanovništva. Sada imamo pet miliona studenata, u poređenju sa 30.000 onda, 95 odsto naših sela ima pristup svemu što je potrebno, 93 odsto lekova je domaće proizvodnje, a još ih i izvozimo. Uspeli smo da tu opasnost konvertujemo u prednost“. Krajnje hvalospevno govori o ,,Made in Iran“ fenomenu. A onda prelazi pravo na zaključak: ,,Amerikanci nisu sposobni da osvoje Iran“.

O regionalnim savezništvima – Nakon što sam spomenuo da je američki ministar finansija Stiv Mnučin obelodanio da je pravi cilj Trampove administracije da snažnijim sankcijama pritisne Iran kako bi iznudila drugačiji nuklearni sporazum, Bahmani je rekao da je Mnučin ,,već u poziciji slabosti“. On odgovara nabrajanjem iranskih savezništava širom jugozapadne Azije. Irak (,,znamo ko će biti sledeći premijer ali ne želimo da kažemo“). Hezbolah (,,nekada ih je podržavala trećina Libana, a sada su na poslednjim izborima dobili 60-65 odsto glasova“). Damask. Sana. Gaza (,,tamo ima novih polaganja zakletvi ajatolahu Hamneiju“). To je „šest saveznika, plus Iran, plus simaptizeri u Pakistanu, Avganistanu, Indiji i Turskoj“. Što se saudijskog princa prestolonaslednika Muhameda bin Salkmana tiče, ,,on je kupio sve ostale“.

O doglednoj budućnosti – ,,Ne brinemo se. Oba sistema koja su postojala tokom Hladnog rata su propala. Moramo da stvorimo treći sistem“. Nakon 11. septembra, ,,pokažite mi jednu američku pobedu u ovom regionu. Četiri decenije uzaludno pokušavaju da nametnu bezbednosni sistem na Bliskom istoku“.

O Izraelu – Bahmani podvlači da poznaje ,,istoriju Izraela od 1948. do detalja“. On ističe da se ,,poslednja izraelska pobeda“ dogodila 1982. u Libanu. Onda se dogodila 1986. (,,nakon 16 dana su prihvatili sve zahteve Hezbolaha“). Godine 2000. „napustili su Liban u žurbi“. Onda nabraja šablon ratova na svake dve godine: 2006, 2008. (,,bombardovali su Gazu 20 dana“), 2010. (,,rat od 11 dana“), 2012. (,,osam dana“), 2014. (,,51 dan“). Spomenuo je kako iranska obaveštajna služba prati izraelsko ,,finansijsko prebacivanje na evropske račune. To bi mogao biti pokazatelj da se Izraelci spremaju za napuštanje u slučaju kopnenog rata “.

O izraelskom bombardovanju baze T4 u Siriji, prilikom kojeg su sedmorica glavnih vojnih savetnika iranske Revolucionarne garde ubijena, i sirijskom odgovoru u kojem su sa 20 raketa napadnuta četiri osetljiva izraelska položaja na okupiranim Golanskim visoravnima (to je bio sirijski, a ne iranski odgovor, a ovde se na arapskom mogu naći detaljni podaci o metama) – ,,Prema sporazumu koji su Izrael i Hezbolah sklopili nakon rata iz 2006, ukoliko Hezbolah lansira raketu, a Izrael ne odgovori, okršaj – ili veći rat – prestaje. To je bio slučaj sa Izraelom i Sirijom ovde. Rusi su igrali ulogu posrednika.“

Pitam ga da li bi Teheran trebalo da očekuje dalje izraelske napade u Siriji. Bahmani odgovara: ,,Ne, trenutno ne. Ovo je samo jedno poglavlje. Novo bi moglo da bude otvoreno za mesec ili dva“.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u