Međunarodna naučna konferencija „Kultura, nacija, država – problem identiteta u kontekstu savremene politike“ , održana je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, u Centru za ruske studije. Tom prilikom je promovisan Zbornik naučno-istraživačkih studija o problemu identiteta – ruskih i srpskih autora, koji su, tokom dvodnevne konferencije, predstavili i svoje radove.
Skup su otvorili predstavnici suorganizatora – Siniša Atlagić, rukovodilac Centra za ruske studije FPN, Vladislav Anatoljevič Kučmistij, prorektor NIU „BelGU“ (Rusija) i Živojin Đurić, direktor beogradskog Instituta za političke studije.
Oni su ukazali da saradnja njihove tri kuće treba da postane – tradicionalna.
Prorektor Kučmistij pročitao je pozdravnu poruku rektora NIU „BelGU“ Olega Boluhina u kojoj se kaže da je značaj ovakvih konferencija u tome što se na njima dolazi do zajedničkog razumevanja, ali i u tome što se na njima rešavaju konkretni profesionalni zadaci.
— Većina učesnika konferencije je iz Evroazije ili sa Balkana i već tri decenije živi sa razarajućim posledicama pokušaja da se reši nacionalno pitanje: danas se veštački stvaraju nove nacije i novi identiteti po raznim osnovama. Zadatak nauke je da nađe ,,zdrav način“ za život različitih nacija – naglasio je, u uvodnoj reči, Živojin Đurić i ocenio da je problem identiteta toliko složen i bitan da je ,,rešenje tog pitanja dovelo svet do procesa koji su – nepredvidivi“.
U eri globalizacije, migracija, integrativnog trenda potrebno je naći nove formule za očuvanje identiteta i samoidentifikaciju, kao i očuvanje stabilnost države. Jedan od mogućih odgovora predstavila je dekan Fakulteta političkih nauka Belgorodskog univerziteta, Ala Krivec, koja je ukazala na novi ruski koncept: regionalnu solidarnu zajednicu, na osnovu koje se stvara – regionalni identitet.
— U proteklih deset godina se u ruskom društvu javila potreba za novom integrišućom idejom, koja je baza i za nacionalnu ideju i za specifični ruski identitet. Vlasti su zatražile ideju koja reflektuje socijalnu pravdu, kompromis većinskih grupa ali i uključuje moralnu i etičku tradiciju većine pripadnika ruskog društva. Država želi da ojača uticaj u spoljnopolitičkoj areni i zato mora da iznutra bude jako integrisana. Zaključeno je da se stabilnost Rusije temelji na regionalnoj stabilnosti (društvenoj i političkoj). Politička aktivnost mora da izoluje stare i da uvede nove regionalne simbole i predstave, da uvede onakve moralne i etičke norme kojima će se postići konsolidacija društva i stvoriti jedinstven regionalni identitet – rekla je Krivec i ukazala da je deo tog narastajućeg regionalnog identiteta i društvena solidarnost, a ona se temelji na «duhovnom zdravlju i zakonodavstvu koje poštuje tradicionalne moralne norme».
Ona je predstavila rezultate istraživanja u okviru koga je jedno od pitanja bilo: na šta ste ponosni. U godinama 2013. i 2016, građani Rusije su se izjasnili da su ponosni na istoriju (85, odnosno 90 odsto), armiju (63, 90 odsto), kulturu (75, 88 odsto), nauku (60, 82 odsto) i sport (77, 75 odsto). A 2017. godine je čak 43 odsto građana reklo da ponos u njima izaziva činjenica da je Krim vraćen u sastav Rusije.
Reč je potom uzeo Milomir Stepić koji je ukazao na problem proliferacije nacionalnih identiteta na Balkanu i upozorio da je balkanski prostor – laboratorija etnoinženjeringa velikih sila i njihovih balkanskih saveznika.
— Balkan se zauzimao vojno i ekonomski, a pošto to nije bilo trajno, prešlo se na progone i genocid, što su Srbi naročito iskusili u poslednjih 100 godina. Nad preostalim stanovništvom se prosto izvede etnička konverzija, odnosno promena identiteta. Ili nastaju nove nacije kao Albanci, ili se postojeće razgrađuju – kao Srbi. Proces počinje promenom religije – a znamo da su muslimani nastali od – Srba. Onda se, što nema nigde u svetu, a kod nas je bilo u titoizmu, po religiji nazvala novoformirana nacija – nacija muslimana. Proces se završava formiranjem političko-teritorijalnih jedinica za tu instant-naciju stvaranjem BiH. Nad Srbima je sprovedeno obratno – rasparčani su tako što je deo njih proizveden u Crnogorce i napravljena im je Crna Gora, deo u Makedonce u stvorenoj Makedoniji, a promenjena im je i religija stvaranjem nekanonskih i nepriznatih pravoslavnih crkava. Sve ove nacije su proizvedene sa geopolitičkim ciljem da se smanji uticaj srpskog odnosno ruskog uticaja na Balkanu, ukazao je prof. Stepić i podsetio da se Srbi na Zapadu uvek doživljavaju kao ,,mali Rusi“.
On je dodatno objasnio da je suština stvaranja Makedonije bila da se Srbija odseče od Grčke, dok smo Crnom Gorom odsečeni od mora, a muslimanska nacija je poslužila da se zauzme geopolitički prostor ,,dinarske tvrđave“ koji je centar Balkana.
Proces i njegov današnji ishod, Stepić je rezimirao ovako: da bi se stvorila prva zajednička jugoslovenska država bilo je potrebno da se kaže kako smo jedan narod sa tri imena; posle rata je korpus srpskog naroda smanjivan stvaranjem novih nacija, ili tako što je srpski narod u Hrvatskoj pretakan u Hrvate, dok se hrvatski korpus povećavao i na taj način i tako što su komunističke vlasti dekretom proglasile Bunjevce i Šokce za Hrvate; posle raspada Jugoslavije i poslednjeg rata proces je ušao u finalnu fazu u kojoj su nove nacije i Slovenci i Hrvati pokazali ekstremno prozapadnu odnosno NATO orijentaciju uz ekstremno antisrpsku orijentaciju.
— A kako je rekao istoričar Milorad Ekmečić, srbofobija je rukavac rusofobije. Kao i neonacizam, revizionizam i neoustaštvo, i srbofobija je postnatalni problem novih nacija, stvorenih da bi se postigla nova balkanizacija odnosno održavali antagonizmi, ukazao je Stepić.
On je osvetlio još jedan problem, a to je problem BiH, u okviru koga su prvo od Srba stvoreni muslimani, koji su potom proglašeni za naciju, da bi se ti proizvedeni Bošnjaci, kojima je na popisu iz 2013. pripadala jedna trećina BiH, sada proglašavali za Bosance kojima pripada cela BiH.
— Dakle, pitanje granica na Balkanu nije zatvoreno. Sve dok se ne stvore nacionalne države sa novim granicama, Balkan neće biti stabilan, zaključio je u izlaganju Stepić.
Posle njega, reč je uzeo filozof Andrej Patkulj koji je govorio o konceptu sveta, naslanjajući se na nemačkog filozofa Martina Hejdegera.
— Svet možemo da shvatimo na dva načina: to je ono što nas okružuje i to je ono što je transcedentalno. Ovaj drugi se temelji na prvom. I zato svaki čovek mora da razume stvari koje ga okružuju i da bude svestan da je čovek ono što stvara ovaj svet. A svet je uslov identiteta . Treba da pogledamo u sebe i da stvorimo svet prema tome, zaključio je Patkulj.
Na konferenciji je nastupila i gošća iz Krakova, prof. Eva Bujvid-Kurek, koja je na srpskom jeziku govorila o Srpskoj pravoslavnoj crkvi kao činiocu srpske kulture u procesu političkih transformacija i ukazala da crkva «jeste element politike, a ne samo element kulture».
— Demokratizacija je u Srbiji otvorila novo poglavlje o ulozi crkve. Pravno gledano, SPC je posebna institucija, a prema istraživanjima iz 2000. godine, poverenje u crkvu ima čak 71 odsto građana, dok se negativno izjasnilo samo 11 odsto. To znači da crkva zaista ima uticaj na politički život u Srbiji. Danas se često govori da se crkva meša u politiku iako to nije deo njene nadležnosti. Međutim, crkva i treba da se meša u politiku, jer mnogo građana ima poverenje u crkvu, rekla je Kurekova i podsetila da mnoge političke partije upravo iz tog razloga ističu pred biračima svoju povezanost i dobre odnose sa SPC.
Drugi deo konferencije obeležilo je detaljno izlaganje Sanje Šuljagić koja je obradila razloge i posledice pisanja lažne istorije i menjanja identiteta slovenskih naroda u savremenim slovenskim državama. Ona je otkrila niz istorijskih falsifikata i ponudila javnosti drugačiji uvid u germanski ,,Prodor na Istok“, koji je ,,bio u skladu sa Robertom Setonom,Votsonom, Marksom, Engelsom i Vudro Vilsonom“.
— Jasno je zašto je Žorž Klemenso na Versajskoj mirovnoj konferenciji rekao da mu je žao što je Srbija nestala sa karte Evrope. Sloveni su pretvoreni u Sovjete, Jugoslovene, istočno-evropljane i balkance… Od njih je stvoren ,,trojanski konj“ u pohodu na Rusiju. Tamo se silom i socijalno-filozofskim i istorijskim inženjeringom ostvarila ideja Bizmarka i Napoleona o proširenju starog-novog Rima do Crnog mora i Rusije, rekla je Šuljagićeva i zaključila da je potreban oprez u imenovanju evroazijskog prostora, jer nam se može desiti da, ako u tom nazivu ne preciziramo da je ono naseljeno slovenskim stanovništvom, «jednog dana demografski trendovi izbrišu sećanje da nas je na ovim prostorima ikada bilo».
Konačni cilj sadašnjeg pohoda na Srbiju, bombardovanje i okupacija KiM, vidi se, prema njenim rečima, u zaključcima Konferencije iz Bratislave 2000. godine da Srbiju treba trajno isključiti iz evropskog razvoja, da se Rusiji spreči prilaz Balkanu i da se prizna Kosovo.
— NATO bi se tako proširio na one granice na kojima je, u svom zenitu, bilo i Rimsko carstvo, ukazala je Šuljagićeva.
Sledeći govornik iz Rusije je bio prof. Aleksandar Koročenskij koji je predstavio ulogu građanske kritike medija i političke procese u medijatizovanom društvu.
— U savremenom društvu institucije sa građanima umnogome komuniciraju putem medijskih kanala, čime se povećava mogućnost da se javnim mnjenjem manipuliše u političke i komercijalne svrhe. To urušava demokratiju do granice kad više nemamo informisanog građanina slobodne volje. Zato nam je potreban medijski kriticizam, odnosno d razvijamo racionalan i kritički stav građana prema političkom diskursu koji nameću mediji, ukazao je Koročenskij i dodao da to može rezultirati jednim sasvim novim građanstvom primerenom za medijalizovano društvo 21.veka.
Takav novi građanin bi, prema njegovim rečima, bio ne samo osoba koja će neku informaciju da primi sa kritičkim stavom, nego čovek treba da postane autonoman subjekt koji stvara i širi informacije, i to onako kako će one odražavati njegov lični politički , ekonomski, socijalni i drugi interes i viđenje. Umesto da ostanemo objekti gutanja tuđih informacija, treba da postanemo subjekt koji pravi informacije i njima utiče i oblikuje svet oko sebe, ukazao je Koročenskij.
Glavni urednik časopisa ,,Nacionalni interes“ i saradnik Instituta za političke studije, Miloš Knežević, govorio je o metamorfozama kulturnog političkog identiteta i političkim formama kulturnog sučeljavanja.
— Globalzacija je u prvi plan stavila da se nacija tretira u svom relativizovanom aspektu, kao kosmopolitizam, mondijalizam, ekumenizam, transnacionalnost, migrantizam, apatridstvo, internacionalnost. Fragmentiranje nacija je praćeno disolucijom država, a to razbijanje i raspadanje država nije donelo samo državnu, već i nacionalnu katastrofu. Nasilna deoba nacija donela je promenu ljuhovih identiteta, a nacije razorenog identiteta – gube sposobnost opstanka, upozorio je Knežević.
O stepenu ugroženosti slovenskih naroda i njihovom realnom nestajnju je posebno govorio Zoran Milošević. On je rekao da su Sloveni mnogo postradali vodeći odbrambene ratove, ali je glavni razlog njihovog iščezavanja nasilna asimilacija kojom im je promenjen identitet. U nekim slučajevima bi, pod uticajem zapadnih centara moći, nastajali i novi slovenski narodi, ali sa novom ideologijom latinskog sistema vrednosti i sa, kako je upozorio Milošević, potpuno novom kulturom i – političkim težnjama.
— Po pravilu, novi identitet je sadržao mržnju prema matičnom narodu, pravoslavlju i ćirilici. Pravoslavlje je moglo da ostane samo ako bi prihvatilo latinicu i papski kalendar, rekao je Milošević i ukazao da je Zapad tako i smanjio broj Srba i Rusa i oduzimao im značajnu teritoriju tako da ih razdvoji, vojno opkoli i razmrvi.
On je izneo i podatak, koji je objavila «Analitičeskaja gazeta», da slovenski svet danas ima između 300 i 350 miliona ljudi, a u druge narode je asimilovano isto toliko! Sloveni su, kako je naveo, pretvarani u Nemce, Mađare, Rumune, Turke, Albance, Šveđane, Fince, Litvance.
U Rumuniji se, kako kaže, desio pravi etnocid. Socijalnim inženjeringom jezuitske škole Ardeljana osmišljen je rumunizam koji je tvrdio da su stanovnici Transilvanije, Vlaške i Moldavije, koje su bile deo samostalne države Dunavske kneževine, zapravo potomci stanovnika Rimske imperije. Za potrebe promene slovenskog identiteta stvorili su im romanski jezik koji je imao 50 odsto srpsko-slovenskih reči posle prve ,,popravke“, a posle druge više od 25 odsto, kazao je Milošević i podvukao da i samo ime Rumunija znači – država rimskih vojnika, što mnogo govori!
On je kao primer antislovenskog inženjeringa naveo i Mađare koji su ,,pola Srbi, a pola Slovaci“, pa je tako čak i njihov najslavniji književnik Šandor Petefi – Srbin Aleksandar Petrović.
Momčilo Subotić je predstavio svoj rad na temu: kako se gubi i kako se čuva identitet , sa posebnim fokusom na Kosovo i Metohiju:
-— Cilj je, po jedan, ukazati na značaj Kosova i Metohije za srpski duhovni, verski, istorijski, kulturni i državotvorni identitet, što treba da odlučujuće utiče na stavove srpskih državnih predstavnika povodom očuvanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Kosovo je pod međunarodnim protektoratom, a mnogi s pravom smatraju i pod okupacijom. To je posledica rada i prethodnih vlasti i aktuelnih Briselskih sporazuma koji izvlače KiM iz sastava Srbije. Nikakva EU ili međunarodna integracija ne može nadomestiti gubitak KiM. Kosovo je ključno mesto srpske geografije i istorije.
Subotić smatra i da je crnogorsko identitetsko odmetanje od Srba deo projekta evroatlantskog rasrbljavanja Balkana i u tom pogledu apostrofira reči Mila Đukanovića da će „pomoći Vučiću da Srbija postane član NATO“.
— Crna Gora je instrument NATO i Zapada da se geopolitički opkoli Srbija i da se njoj, a time i Rusiji, spreči izlazak na Jadran, zaključio je Subotić.
On je stavio akcenat i na srpsko pitanje u Albaniji, u kojoj je na prostoru ništa manjem od Kosova, srpsko stanovništvo starosedelačko, i tu naseljeno mnogo pre dolaska Arbanasa, ali, „Srbima u Albaniji do 2008. godine nije bilo dozvoljeno da imaju srpsko ime i prezime, već nametnuta imena koja označavaju mulj, blato i slično“.
O Kosovu i Metohiji je govorila i Milena Pešić. Njen rad, koji je odgovor na pitanje – Kome treba kosovski mit, ukazuje da je Kosovska bitka imala ključnu važnost za istorijsku sudbnu, život i duh srpskog naroda:
„Kosovska bitka je Kosovu dodelila ozračje svetog mesta, a pokoljenjima ostavila etičko-golgotska načela žrtvovanja života za zajednicu i potomstvo… iz kosovske etike proishodi zavet, odnosno vera u povratak izgubljene slobode i državne teritorije. Srpska nacija je bogata etnoistorijom, a u njenom središtu je kosovski mit koji je nastao i iz istorijske traume i jednako iz straha srpskog naroda da u ropstvu ne zaboravi samog sebe. Kosovski mit nije izgubio svoju misiju ni u savremenosti.”
Nada Raduški je ukazala na značaj maternjeg jezika kao komponente identiteta, ali i istakla koliko višejezičnost u Srbiji svedoči o uspešnom multikulturalizmu.
— Jezik je najvidljivije spoljašnje obeležje etničke pripadnosti i sastavni je deo pojma naroda. Ako manjinske zajednice u potpunosti zamene svoj jezik drugim, biće asimilovane, a isto tako, ako ne poznaju jezik države u kojoj žive, biće isključene iz društvenih tokova, što vodi getoizaciji. Država treba da uspostavi ravnotežu između ta dva aspekta, zaključila je Raduški.
Konferencija je okončana nešto „lakšom“ temom o modi.
Istoričarka Zinara Muhina govorila je o rezultatima studije koja je pokazala kako su se upravo kroz modne ambicije ruskih seljanki mogle pratiti promene u tradicionalnim vrednostima ruskoga sela u postreformskom periodu.
— Do 18. veka Rusija nije znala za modu, ona nam je došla iz Francuske. Narod se ponosio lepotom i bogatstvom narodne odeće. U 19. i 20. veku, odeća je postala pokazatelj gde ste na društvenoj lestvici. Etnokulturni identitet se promenio, promenio se sistem vrednosti, stereotipi o polovima, religijske i etičke norme, i uopšteno govoreći: ženski mentalitet u celosti, zaključila je Muhina, koja je okupljenima u punoj sali Centra za ruske studije prikazala bogatu kolekciju fotografija narodnih nošnji koje su žene iz svih delova Rusije odevale svakodnevno, a ili i u posebnim prilikama, kao što su svadbe i svetkovine.
Za kraj, ona je domaćinima poklonila figurinu u raskošnoj ruskoj nošnji.
Autor Diana Milošević
Izvor Fakti, 27. maj 2018.
