Odluka austrijske vlade uvodi TTIP u Evropu

CETA služi da se na mala vrata nametne TTIP, što će imati dramatične posledice po evropske poljoprivrednike i kvalitet hrane

Američki predsednik Tramp je rekao svetu da njegova vlada napušta pregovore o visoko kontroverznom TTIP (Trans-Atlantic Trade and Investment Partnership). Građanska udruženja i evropski protivnici Obaminog sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma su mogli da odahnu. Ali premalo je pažnje posvećeno sporazumu između Kanade i EU poznatom kao CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement / Umfassendes Wirtschafts – und Handelsabkommen / Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum), ponekad nazivanim i trgovinskim sporazumom Kanada-EU. Tajno i mimo bilo kakve otvorene javne diskusije, najveće svetske multinacionalne korporacije guraju svet još bliže korporativnoj diktaturi – varijanti Musolinijevog korporativizma za 21. vek. Velika potencijalna prepreka usvajanju CETA-e je sada oborena u Austriji zahvaljujući novoj populističkoj koalicionoj vladi Sebastijana Kurca.

Prema pravnoj proceduri, nacionalni parlamenti moraju da odobre CETA u većini od 28 članica EU pre nego što on postane operativan. Sada se ispostavilo da je populistička austrijska koalicija Sebastijana Kurca, nakon predizborne kampanje u kojoj se zalagala za odbijanje CETA i TTIP, tajno pristala krajem 2017. da izneveri predizborno obećanje suprostavljanja CETA-i kako bi antiimigrantska konzervativna Austrijska narodna partija (OVP) Sebastjana Kurca mogla da formira koaliciju sa desničarskom populisitčkom FPO, a Kurc postane kancelar. Ovo predstavlja veliku izdaju austrijskih birača, kao i budućnosti suverenih zakona EU o ekologiji, zdravlju i sigurnosti. I to nije sve.

Što se tiče legitimiteta austrijskih izbora iz oktobra 2017, valjalo bi podsetiti se da je koaliciona stranka FPO bila snažan protivnik bilo kakvog prihvatanja multinacionalnog trgovinskog sporazuma CETA. Obećavala je referendusmki proces ,,direktne demokratije“ u švajcarskom stilu za sva pitanja o kojim postoji značajan broj građanskih peticija. FPO je u svojoj predizbornoj kampanji uzastopno ponavljao slogane poput ,,sa nama nema CETA“ i ,,CETA samo na narodnom referendumu“.

Predizborne ankete su pokazale da se 72 odsto Austrijanaca protivi TTIP i sa njim tesno povezanim CETA sporazumom iz uverenja da bi naneli štetu austrijskim malim i srednjim preduzećima, a koristili svetskim multinacionalnim kompanijama. Građanske grupe su pre izbora sakupile impresivnih 562.000 potpisa protiv CETA i TTIP.

Svega nekoliko dana pred izbore, 21. novembra 2017, FPO je počeo da pokazuje znake popuštanja kada su njegovi poslanici iznenadili birače i u parlamentu glasali za najkontroverzniji uslov CETA, tzv. mehanizam poravnanja sporova između investitora i države (Investitionsschiedsgerichten – ISDS). Taj mehanizam dozvoljava kanadskim korporacijama da tuže bilo koju vladu unutar EU povodom bilo kog novog zakona koji bi mogao da umanji njihove profite u budućnosti, poput npr. novog nemačkog zakona o minimalcu ili strožih zakona kojim se zabranjuje emisija toksičnih gasova kao što su glifosat ili neonikotinoid. Međutim, kanadska kompanija ili investitor u, recimo, Nemačkoj, neće tužiti pred nemačkim sudom. Umesto toga, obratiće se specijalnom tajnom arbitražnom tribunalu nad kojim EU članica nema nikakvu kontrolu. Suprotstavljanje ISDS je bila centralna platforma kampanje austrijskog FPO pre izbora 15. oktobra. Većina američkih velikih korporacija ima filijale i ćerke firme u Kanadi, što znači da CETA služi tome da se na mala vrata nametne TTIP sa SAD.

PRIMORAVANjE EU ČLANICA DA UBLAŽE ZAKONE
Između ostalog, CETA, kao i TTIP, predviđa da ukoliko postoji razlika u rigoroznosti između npr. zakona o zaštiti životne sredine ili u standardima zaštite zdravlja između EU i Kanade, primenjivaće se najniži standard (što je onaj severnoamerički). Kanadska vlada je u proteklim godinama tesno pratila labavo uređenu američku korporativnu regulativu, što bi sada pod CETA pretilo da derogira striktne odredbe EU.

Prema studiji Instituta za poljoprivredu i trgovinsku politiku i holandskog Grinpisa, ,,Kanada ima slabije standarde u sigurnosti hrane i etiketiranju zemlje porekla nego EU, a njena poljoprivreda se više oslanja na pesticide i GMO useve. CETA, između ostalog, daje kanadskim i američkim multinacionalnim kompanijama alate za podrivanje pravila koja se tiču kloniranja, GMO, hormona rasta i etiketiranja zemlje porekla“.

Prema združenoj studiji iz septembra 2017, CETA će ,,promovisati harmonizaciju standarda sigurnosti hrane prema najnižem zajedničkom imeniocu, kao i slabljenje standarda procene rizika EU povodom prehrambenih proizvoda“. Užasavajući primer toga šta ovo znači je odluka iz marta 2016. koju su donele kanadske vlasti, a kojom se odobrava ,,AquAdvantage“ losos – prva genetski modifikovana životinja odobrena za ljudsku konzumaciju. Kanada nije zahtevala ni etiketiranje porekla. Pod CETA će sada neetiketirani GMO losos biti prodavan širom EU. To važi i za druge kanadske neobeležene GMO prehrambene proizvode, kao i za proizvode industrijskog agrobiznisa kao što je govedina.

GIGANTSKI AGROBIZNIS PRETI PORODIČNIM FARMAMA EU
Sa CETA bi npr. trenutni EU zakoni kojim se zahteva oznaka zemlje porekla za meso i ribu mogli da dođu u konflikt sa kanadskim agrobiznisom čiji će se izvoz mesa sada vršiti praktično bez ikakvih carina kako bi mogao da konkuriše pažljivo kontrolisanim mesnim proizvodima EU.

Jedna druga odredba CETA se tiče smanjenja troškova poslovanja i ograničavanja regulacije. U realnosti to će značiti da će snažnije prehrambene i poljoprivredne regulative EU biti oslabljene pod pritiskom velikih kanadsko-američkih agrobiznis kompanija poput IBP ili ,,Kardžil fudsa“. Do danas su poljoprivredne asocijacije iz EU u najvećoj meri obuzdale ekonomski pritisak smanjenja troškova koji je uništavao male porodične farme u Severnoj Americi od osamdesetih i zamenio ih kartel formacijama džinovske prehrambene industirje.

Zahvaljujući lobiranju američkog agrobiznisa pri američkom i kanadskom ministarstvu poljoprivrede, primena ekonomije obima (termin koji označava sposobnost preduzeća da kroz velike proizvodne mogućnosti umanji troškove proizvodnje – prim.prev.) u obradi mesa je stvorila zastrašujuće sanitarne uslove u velikim klanicama koje obrađuju i po milion komada stoke godišnje po postrojenju. Sada će sa CETA mali farmeri iz EU biti jednostavno oterani u bankrot na isti način kao što je učinjeno u Severnoj Americi osamdesetih. Tamo su džinovske kompanije za obradu mesa imale po 25-30 odsto niže cene nego njihovi mali konkurenti koji su ubrzo oterani sa tržišta.

Stvaranje severnoameričkog agrobiznisa, što je u glavnom fokusu TTIP i CETA, podrazumeva dramatično smanjenje troškova rada i ubrzanje segmenata obrade mesa koji nisu automatizovani. Rad nije zaštićen sindikalnim ugovorima, nego uglavnom dolazi od imigranata, pri čemu je u velikoj meri ilegalan, što znači da su radnici ranjivi na pretnje poslodavaca koji zahtevaju više sati rada i niže standarde zaštite.

Severnoamerički radnici u klanicama se suočavaju sa toliko intenzivnim ubrzanjem kretanja mesa ,,na traci“ koje moraju da iseku i obrade da imaju abnormalno visoke stope povreda na radu i nervnih oštećenja. Međutim, nadležni organi žmure na to, a radnici su uglavnom ilegalci iz Meksika i Centralne Amerike plaćeni ispod nivoa minimalca i samim tim bez mogućnosti da nešto promene.

Kako sam istakao u svojoj knjizi ,,Seme uništenja“ (Seeds of Desctruction), kartelizacija i vertikalna integracija poljoprivrede u Severnoj Americi nakon Drugog svetskog rata je bila čedo Rokfeler – Standard Oil porodice, pre svih Nelsona Rokfelera i projekta koji su finansirali pri Poslovnoj školi Harvarda iz čega je iznikao pojam ,,agrobiznis“. Države Evropske unije su do danas branile proizvodnju mesa i hrane baziranu na malim preduzećima, i to zahvaljujući zakonima o bezbednosti, zdravlju, životnoj sredini i radu. Sa poplavom daleko jeftinije kanadske (a zapravo severnoameričke) govedine i drugih prehrambenih proizvoda u EU pod CETA, mali evropski proizvođači visoko kvalitetnih proizvoda biće doslovno poklani za dobit masivnih agrobiznis kartela koji sada mogu da globalizuju i važno tržište EU.

AUSTRIJA JE ALARM UPOZORENjA
Dana 16. maja vladajuće austrijske koalicione stranke FPO i OVP Sebastijana Kurca okrenule su se protiv birača i glasale su pri Savetu ministara u korist usvajanja CETA-e, uključujući i kontroverzni mehanizam za poravnanja sporova između investitora i država. Ostaje još glasanje u parlamentu pre početka leta, a deluje izvesno da će CETA i tu proći.

Evropska komisija se ponudila da potpiše Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum EU-Kanada (CETA) uprkos potrebi da ga ratifikuju nacionalni parlamenti. CETA je uslovno stupila na snagu 21. septembra 2017. Nacionalni parlamenti u članicama EU još moraju da ga odobre pre nego što bude u potpunosti stupio na snagu.

Nakon ove izdaje austrijske koalicione vlade – koja svoje postojanje duguje snažnom protivljenju CETA i odbrani prava građana na referendum o ovom i drugim pitanjima – implikacije će biti dramatične ne samo za Austrijance – farmere i potrošače – nego i za kvalitet izvoznih prehrambenih proizvoda širom sveta, kao i zdravlje svetskih potrošača hrane, odnosno svih nas.

Pod CETA će se svetski prehrambeni lanac u narednoj deceniji suočiti sa velikom koncentracijom kontrole korporativnog agrobiznisa, koji će spojiti dva velika poljoprivredna regiona – Severnu Ameriku i EU. To će, ukoliko bude dopušteno, imati razorne posledice.

F. Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike, predavač, diplomirani politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

New Eastern Outlook

Svet
Pratite nas na YouTube-u