Karganović: Nastavlja se politička agonija RS

Niko u rukovodstvu RS nije pratio prevrat u Jermeniji, koji će uskoro biti doslovce preslikan u Banjaluci

Od našeg zadnjeg teksta na ovu temu (ovde), dogodilo se nekoliko stvari koje ukazuju na sistematsko postavljanje, mise-en-place, političke infrastrukture za nelegalno svrgavanje vlasti u Republici Srpskoj, čemu sledi njena likvidacija i uklapanje u novu šemu odnosa unutar rekonfigurisane Bosne i Hercegovine. Svaki napredak rušioca u tom smeru istovremeno označava neuspeh vlasti da prevratničke procese efikasno onemogući, a njihove protagoniste da raskrinka i prikaže kao ono što jesu, strana agentura.

Pre svega, „anketni odbor“ Skupštine Republike Srpske čiji je navodni zadatak da rasvetli misterioznu smrt Davida Dragičevića otpočeo je sa radom. Sastav Odbora je, u najmanju ruku, čudan ako bi se pošlo od pretpostavke da vladajuća većina — koja je, pored Republike, ujedno i sama meta političkog udara čija će gvozdena pesnica biti Odbor — zaista ima ozbiljnu nameru da sebe i Republiku Srpsku brani. U Anketni odbor su izabrani, za predsednika, Branislav Borenović, narodni poslanik iz opozicionog Poslaničkog kluba PDP-a, za zamenika predsednika Drago Kalabić, narodni poslanik iz Poslaničkog kluba vladajućeg SNSD-a, a za članove Nedeljko Glamočak i Milanko Mihajilica, narodni poslanici iz opozicionog Poslaničkog kluba SDS-SRS Republike Srpske, te nezavisni poslanik Goran Đorđić. Pored navedenih poslanika, u radu Odbora učestvuju, doduše bez prava glasa, i dva predstavnika ad hoc ulične organizacije „Pravda za Davida,“ koji nisu članovi Skupštine, što je bez presedana u analima parlamentarizma.

Šta je ovde već na prvi pogled čudno? Čudno je to da je vladajuća većina u Skupštini pristala da u sastav Odbora uđu tri poslanika iz opozicije i samo jedan iz njenih redova, pored jednog „nezavisnog“. I najglupljem posmatraču je jasno da će izveštaj i zaključci Odbora odigrati ključnu ulogu u smirivanju ili raspirivanju tekuće ozbiljne krize. Pri toj činjenici, vlast, koja je u defanzivi, zadržala je samo jedan glas u Odboru, u licu poslanika Draga Kalabića. Kalabić se do sada (pored toga što je partijski aparatčik) u svom javnom radu ničim posebno nije istakao što bi ga preporučilo za ovako odgovorno zaduženje. Za predsednika Odbora postavljen je prevratnička perjanica, Branislav Borenović, koji u Sarajevu ne izlazi iz ambasade države koja je nedavno inscenirala „slučaj Skripalj“ i čije sofisticirane službe imaju bogato iskustvo u sprovođenju dugačke serije subverzivnih operacija pod lažnom zastavom.

Kao što se od obučenog agitatora moglo i očekivati, Borenović arogantno zloupotrebljava prednosti funkcije predsednika Odbora, na koju nikako ne bi mogao ni doći bez neobjašnjive saglasnosti vladajuće većine. On samovoljno usmerava rad Odbora i suzbija iznošenje činjenica koje nisu u skladu sa narativom protagonista „obojene revolucije,“ u vezi sa sudbinom Davida Dragićevića. Između ostalog, u svojstvu predsedavajućeg Borenović sistematski sputava svedoke koji bi da iznesu različite stavove isledničkim insistiranjem da na pitanja daju „kratke odgovore,“ bez preteranog upuštanja u nepodobne pojedinosti. Rigorozna kontrola nad diskursom je očigledno jedna od lekcija koju je Borenović naučio na kursu u ambasadi.

Zašto je vladajuća većina vođenje Anketnog odbora prepustila osobi mutne političke pozadine, za koga se unapred znalo da će svoje ingerencije bahato zloupotrebiti? Zašto nije insistirala da kopredsedavajući budu predstavnici oba glavna politička bloka, kao što se rutinski radi u Kongresu SAD kada se u javnom interesu formiraju dvostranačke (bipartisan) komisije za istraživanje nekog posebno osetljivog pitanja? Ako to nisu hteli ili mogli da učine, zašto bar nisu izglasali da nezavisni poslanik Goran Đorđić predsedava Anketnim odborom? Kako Odbor može da uspešno obavi svoj zadatak objektivnog rasvetljavanja predmeta Dragičević, ako radi pod rukovodstvom politički ostrašćenog predsedavajućeg, koji je u očiglednom sukobu interesa?

Prepuštamo analizu tog važnog pitanja čitaocima, pozivajući se na neke hipoteze izložene u prethodnom tekstu, i sa punim poverenjem u njihove intelektualne kapacitete.

Drugi značajan događaj vezano za tekuću krizu je zaista znakovit i dramatičan, iako je za sada uglavnom prošao nezapažen i ispod radara. To je ulična proklamacija nesrećne marionete, žrtvinog oca Davora Dragičevića, koju je 22. maja 2018. sa likovanjem prenela BN Televizija: „Mi smo od sad Skupština Srpske“. BN Televizija, da se potsetimo, je kupljeni medijski servis stranog faktora koji stoji iza projektovanog prevrata i rušenja Republike Srpske. BN TV već nekoliko godina u Republici Srpskoj igra istu ulogu koju je krajem devedesetih u SRJ, u koordinaciji sa plaćeničkom družinom „Otpora,“ odigrao B-92, i koju je nešto kasnije u Gruziji odigrala, takođe kupljena, televizijska stanica Rustavi-2, u dovođenju na vlast zapadnog agenta Mihaila Saakašvilija. Za zaboravne, to je isti obrazac, ista meta, isto odstojanje.

Podrazumeva se da beslovesna politička alatka Davor Dragičević nije sam smislio to što je rekao, niti je svesan simboličkog značenja izjave koju je dao. To je aluzija na tiers-état, treći stalež, čije je izdvajanje iz parlamenta 1789. godine nagovestilo otpočinjanje Francuske revolucije i „promenu režima,“ sa svim razornim i smrtonosnim posledicama što su to pratile. Dragičevićeva izjava je probni balon, a oni koji su mu je sugerisali sada će pratiti reakcije. Ako se koncept primi, ako na ulicama Banjaluke uspešno zaživi konkurentska „narodna skupština,“ sastavljena iz već angažovane ulične pešadije „obojene revolucije,“ sledi demonstrativno napuštanje Narodne Skupštine Republike Srpske od strane opozicione pete kolone. Opoziciono jezgro će se zatim konstituisati kao „prava“ Narodna Skupština, što će dovesti do dvovlašća i haosa pred oktobarske izbore, upravo kao što strane obaveštajne službe planiraju. Okidač za taj potez najverovatnije će biti, sa insceniranim uličnim komešanjima tesno usklađeni i toksički sročeni, „izveštaj“ Anketnog odbora, namenski formirane propagandne platforme pod kontrolom prevratnika. Njihov većinski zaključak predvidljivo će glasiti da je vlast kriva za ubistvo Davida Dragičevića i za skrivanje tragova zločina.

Da, to je scenario iz priručnika Džina Šarpa, koji niko iz vlasti u Republici Srpskoj svih ovih godina nije našao vremena da pročita.

Sledeći put kada izmanipulisana rulja bude jurišala na Narodnu Skupštinu RS, ili zgradu Predsedništva i Kabinet Luja XVI koji se u njoj nalazi, nahuškana na osvajanje „stubova režima“ za račun nevidljivih stranih nalogodavaca, ona će to činiti sa daleko više upornosti i prividnog kredibiliteta nego prilikom neuspelog zadnjeg pokušaja, pre dve godine. Troma i obezglavljena vlast, temeljno izbušena iznutra poput švajcarskog sira, neće znati ni šta je snašlo, niti odakle dolazi.

Potencijal za remećenje uslova za redovno održavanje izbora u Republici Srpskoj u oktobru 2018. godine veći je nego ikad do sada, i postojano raste. Svestan slabih izgleda svoje pete kolone da u ravnopravnom takmičenju održi pobedu, strani faktor je uložio ogromne ne samo materijalne nego i ljudske, obaveštajne resurse da se cilj ovoga puta definitivno postigne uspešnim izvođenjem „obojene revolucije.“

Paradoksalno, nesnalažljivost i niz loših procena vlasti glavni su činioci koji im idu naruku. Na polju utisaka vlast je već praktično izgubila bitku. Iluzija da bi kriza mogla biti razrešena demokratskom pobedom na predstojećim izborima upotpunjuje sliku o njenoj nesposobnosti. Cilj prevratnika u ovom trenutku nije održavanje izbora na kojima, prema trenutnom raspoloženju većine građana, oni sigurno gube, nego korišćenje političke diverzije da bi se onemogućio izborni proces i izvelo nasilno, ulično osvajanje vlasti.

Sigurno je da niko na odgovornim funkcijama u rukovodstvu Republike Srpske nije pratio modus operandi nedavnog prevrata u Jermeniji, koji će uskoro biti doslovce preslikan u Banjaluci. Usled za sada nepoznatih ucena i pritisaka, donedavni predsednik vlade Jermenije, naklonjen savezu sa Rusijom, podneo je ostavku. Uprkos tome što su protivnici pro-zapadne „obojene revolucije“ u jermenskom parlamentu imali nadmoćnu većinu, zastrašivanjem poslanika uz pomoć mobilisane rulje njima je bilo onemogućeno da izaberu novog predsednika, koji bi nastavio politiku koju podržava većina jermenskog naroda. Prevratnici su organizovali ulične gomile da blokiraju ključne delove prestonice i grubim pretnjama iznudili su izbor zapadnog agenta Nikole Pašinjana, uprkos tome što je na zadnjim izborima uspeo da prikupi samo 7 odsto glasova.

Naravoučenije je očigledno. Savremena tehnologija „obojene revolucije“ uopšte ne pretpostavlja uspešno sticanje čak ni masovne, a kamo li većinske podrške. Koncentracijom raspoloživih snaga na neuralgičnim tačkama naciljanog režima, stvar se rešava u teritorijalnim okvirima svega nekoliko administrativno ključnih kvartova u prestonici. Tako je bilo na kijevskom Majdanu 2013. i u Jerevanu nedavno. Inertna i „tiha“ većina u unutrašnjosti u potpunosti se zaobilazi i nizašta se ne pita.

Prevratničke frakcije u Jermeniji, da ponovimo, na izborima su dobile svega 7 odsto glasova, ali njihov čovek je sada premijer. To isto se sprema i u Republici Srpskoj.

 

Izvor Analitički forum, 30. maj 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u