Pol Krejg Roberts: Rusija se nikad neće integrisati u Zapad

Kad rusko rukovodstvo ne bi verovalo da mu je Zapad neophodan, bilo bi u stanju da čvrsto odgovara na provokacije

Nisam nikakav proruski antiamerikanac. Naprosto sam protiv rata, pogotovo nuklearnog.

Brine me to što rusko rukovodstvo živi i deluje u zabludi da razvoj Rusije zavisi od integracije sa Zapadom, a ovamo priča o Evroazijskom partnerstvu i Putu svile. Takvo, potpuno pogrešno uverenje sprečava ruske vlasti da odlučno raskinu sa Zapadom, pa Putin, stoga, i dalje trpi provokacije koje odatle stižu, da kakav odlučan odgovor ne bi doveo do definitivnog razlaza, na šta se u Vašingtonu i Britaniji gleda kao na Putinovu neodlučnost, pa još više provociraju, sve dok Rusiju ne doteraju dotle da mora da se suoči s jednim izborom – predaja ili rat.

Kad rusko rukovodstvo ne bi verovalo da mu je Zapad neophodan, bilo bi u stanju da čvrsto odgovara na provokacije, čime bi pokazalo da i Rusija ima svoje „crvene linije“. Ruska čvrstina bi opametila i Evropu, naterala bi je da shvati da joj opstanak zavisi od ravnoteže.

Kombinacija Trampovog šikaniranja i uviđanja Evrope da joj savezništvo s agresivnim Vašingtonom preti opstanku mogla bi dovesti do raspada „savezništva“ Zapada i NATO-a. Ali Putin ne može da deluje u tom pravcu jer živi u zabludi da je Zapad Rusiji neophodan.

Da neokonzervativci znaju šta je samouzdržavanje, sklonili bi se malo u stranu i pustili proameričku petu kolonu – ruske neoliberalne ekonomiste – da im svrši posao.

Rusija se „usrećila“ komunističkom privredom i, kad je propala, stanovništvo se našlo u nebranom grožđu, cvatuća Amerika je pružila ruku spasa… Bilo je lako.

Međutim, ispade da je ruka spasa bila ruka grabežljivca. Grabežljivac je počeo da otima ruske resurse putem „privatizacije“, a upravu nad reformisanom svojinom poverio proameričkim oligarsima.

Ruskim ekonomistima bilo je, po svoj prilici, potpuno nepoznato kako finansijski kapitalizam neoliberalnog obličja privredu lišava njene osnove a uvaljuje je u dugove…

Na primer, ruski neoliberalni ekonomisti valutu svoje države izlažu špekulisanju, manipulisanju i destabilizovanju. Priliv kapitala se upotrebi za povećavanje vrednosti rublje, a onda se kapital izvuče, čime se vrednost rublje smanji i izazove porast inflacije, uz povećanje cena uvozne robe, što dovodi do pada životnog standarda.

Vašington u destabilizovanju vlada uvek koristi ovakav, manipulativni, metod.

Ima još. Pošast neoliberalne ekonomije zahvatila je i rusku centralnu banku. I tamo su uvereni da ruski ekonomski razvoj zavisi od stranih ulaganja. Ovo pogrešno uverenje ugrožava suverenitet Rusije. Ruska centralna banka bi mogla da bez problema, povećavajući novčanu masu u opticaju, finansira sve domaće razvojne ekonomske delatnosti, ali eto, ispran mozak to ne može da shvati. U ruskoj centralnoj banci veruju da će, ako finansiraju unutrašnji razvoj, rezultat biti inflacija i depresijacija rublje.

Dakle, rusku centralnu banku za ručicu vodi američka liberalna ekonomija, nalažući joj da „višak“ novca pozajmljuje u inostranstvu, e da bi se Rusija opteretila stranim dugom koji zahteva preusmeravanje ruskih resursa u kamate Zapadu.

Majkl Hadson i ja smo Rusima pre dve godine objasnili šta biva kada Rusija pozajmljuje od Zapada, od SAD na primer, gde ti dolari završavaju.

Pozajmljeni dolari odlaze u ruske devizne fondove i zajmodavcu donose kamatu. Ruska centralna banka onda stvara rubaljski ekvivalent pozajmljenim i „dokonim“ dolarima i tako finansira projekat. I čemu zajmiti dolare? Jedini mogući razlog je da se SAD omogući da putem dolarskog duga kontrolišu donošenje odluka u Rusiji. Drugim rečima, Rusija se sama stavlja na milost i nemilost neprijatelja.

Eto zašto – zato što ruski establišment pogrešno veruje da razvoj Rusije zavisi od „inkluzije“ u Zapad – Putin trpi poniženja i provokacije Zapada. Potpuni izostanak odlučnih odgovora će na kraju dovesti do toga da ruske vlasti izgube podršku ruskih rodoljuba.

Putin ulaže napore u integrisanje Rusije u ekonomski sistem Zapada očekujući (neosnovano) da će istovremeno zadržati suverenitet Rusije. A zašto? Zato što su ga neki elementi domaće elite, više zapadnjačke nego ruske, ubedili da ekonomski razvoj Rusije zavisi od njenog integrisanja u zapadnu ekonomiju.

Drugim rečima, pošto neoliberalna ekonomska elita kontroliše rusku ekonomsku i finansijsku politiku, Putin smatra da mora da trpi provokacije Zapada, jer će, ako se drzne da odgovori, morati da digne ruke od ruskog ekonomskog razvoja.

Ruski ekonomisti su do te mere indoktrisani neoliberalnom ekonomijom da nisu u stanju da vide da je neoliberalština uništila i samu američku, nekada visokorazvijenu, privredu.

SAD imaju najveći javni dug, veći nego što ga je ijedna zemlja ikada imala. SAD imaju veći budžetski i trgovinski deficit od ijedne zemlje ikada. SAD imaju stopu nezaposlenosti od 22%, što se sakriva tako što se u nezaposlene ne ubraja milionsko radno sposobno stanovništvo koje je, obeshrabreno bezuspešnom potragom za poslom, na kraju prestalo da ga traži, pa se zvanično ne ubraja u nezaposlene.

SAD imaju milionski penzionerski sloj kojem su ukinute kamate na decenijska ulaganja, jer je Federalnim rezervama važnije bilo da spasu „banke suviše velike da bi se dopustilo da propadnu“, koje su takve postale zbog deregulacije koju je nametnula neoliberalna ekonomija.

Pogrešno tumačeći „slobodnu trgovinu“ i „globalizam“, neoliberalna ekonomija je američku proizvodnju i poslove koji zahtevaju stručnost izmestila u strane zemlje, gde su plate niže, što uvećava profite vlasnika, ali na račun posla i zarada radnog sloja Amerikanaca, kojima su ostavljeni poslovi u uslužnim delatnostima sa nadnicama kao u zemljama Trećeg sveta.

Stvarni prosečni prihod Amerikanaca stagnira decenijama. Federalne rezerve su nedavno objavile izveštaj po kome je američki narod tako siromašan da ih 41 odsto ne može da prikupi 400 dolara a da ne proda neku imovinu.

Mladi Amerikanci, kad steknu univerzitetsko obrazovanje, postaju dužnički robovi. Trenutno, 44.200.000 Amerikanaca sa studentskim kreditom duguje 1.048.000.000.000 dolara – 1,48 biliona!

U Americi, automobili, terenska vozila i kamioni se prodaju bez centa učešća, na sedmogodišnji kredit – novim zaduživanjem – pri čemu, već u trenutku kupovine, kreditne obaveze premašuju vrednost vozila…

Prema tome, ako se neoliberalna ekonomija nije pokazala uspešnom u samoj Americi, zašto se očekuje da će doneti dobro Rusiji?

Neoliberaloidni ekonomisti naprosto rade za oligarhe i njihove institucije kao što je Goldman-Saks, koje centralna banka finansira kako bi privreda bar malo mogla da funkcioniše.

Vašington će pristati na inkluziju Rusije u zapadni sistem kada Putin pristane da je vrati u Jeljcinovo doba, kada je zapadnim finansijskim institucijama bilo omogućeno da imovinu grabe, istovremeno uterujući Rusiju u dugove.

Mogao bih do sutra da vam pričam o „džank ekonomiji“, kako je nazva Majkl Hadson. Džank neoliberalna ekonomija je razlog zbog koga Sjedinjene Američke Države propadaju, što će se desiti i sa Rusijom…

 

Izvor Fakti, 30. maj 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u