Taman što je medije i društvene mreže zapalila vest da je u Kijevu ubijen novinar Arkadij Babčenko, iz bespogovornu presudu da je za ubistvo kriv Putin lično, a u svakom slučaju „Mordor“, kako u ukrajinsko-banderovskim i rusko-„liberalnim“ krugovima vole da tepaju Rusiji, stigla je vest da je Babčenko ipak živ.
Nesuđena žrtva se pojavila ni manje ni više nego u društvu najviših predstavnika ukrajinske službe bezbednosti, kada je otkriveno kako se sve vreme radilo o „specijalnoj operaciji“ da se sačuva Babčenkov život od planiranog atentata.
Da se radilo o „specijalnoj operaciji“ u to svakako ne može biti sumnje, a jedino dobro u ovom slučaju je što je njen (ovaj put izgleda voljni) protagonista ostao živ, što se nije uvek događalo u spec-operacijama sa sličnim potpisom.
S obzirom na njihovu providnost, postavlja se pitanje kome su ove operacije još uvek uopšte namenjene: da li više javnosti na „Zapadu“, kako bi se opravdao pljačkaški pohod na ostatak planete, da li javnosti kolonijalnih klijenata, u ovom slučaju banderovskih Ukrajinaca, kako bi se utvrdio njihov dominantni rasistički narativ, ili takozvanoj „liberalnoj“ javnosti u samoj Rusiji, koja je i ovaj put pokazala izuzetnu spremnost da širi neproverene vesti, dobrovoljno učestvuje u medijskim manipulacijama od strane spoljašnjih centara moći i presuđuje bez ikakvih dokaza i bez trunke sumnje u to da „Putinovog kritičara“ može ugroziti iko drugi do „Putin lično“.
Kombinacija političkog debilizma, moralne pokvarenosti, materijalne korumpiranosti i samomržnje, setimo se, i ovde je između ostalog bila na delu kada su neki ovdašnji mediji i pojedinci svesrdno i bez zadrške prihvatili si-en-enovski narativ o krvoločnim srpskim psima i sirotoj albanskoj deci koji je uzrokovao pogrom od 17. marta.
To je isti onaj stepen nedostatke elementarne političke i društvene svesti kada se kao normalne uzimaju reči novinara koji se hvali kako radeći za lokalnu ispostavu Bi-Bi-Sija stupa „u službu Njenog Veličanstva“. Zamislite kako bi se od „nezavisne“ javnosti proveo novinar koji bi rekao da radeći za RTS stupa u „službu srpske države“? U najmanju ruku bi počeli da mu drže lekcije o slobodi izražavanja i novinarskoj etici. Ovakva politički idiotska, bedno provincijalna i psihološki i intelektualno nezrela izjava odlično ocrtava profil tipičnog službenika kolonijalnog poretka, posebno u domenu inteligencije i medija.
Specijalne operacije ove vrste, kakva je „slučaj Babčenko“, koje direktno ukrštaju bezbednosti i informacioni aspekt, predstavljaju veliki izazov pred ugrožene države, pod uslovom da je njihov bezbednosni aparat, pa i državni aparat u celini, još u stanju da deluje sa makar minimalnim stepenom samostalnosti. Same te države ne treba da se pravdaju pred onima koji ih nazivaju (fikcionalnim) Mordorima – a sami zagovaraju (realne) Aušvice – nego da svojim građanima omoguće jedan stepen sigurnosti i samopoštovanja, koji će ih sprečiti da u većoj meri podrže autodestruktivne političke izbore. Naravno, i pred društvo i njegovu spremnost da se samoorganizuje u očuvanju slobode, uz neophodni lični aktivizam i odgovornost.
„Slučaj Babčenko“ je svakako bio probni balon za funkcionisanje unutar-ruske informacione bezbednosti, posebno u domenu upotrebe društvenih mreža za subverzivne operacije. Koliko je poslužio svrsi, ostaje da se vidi.
Izvor Stanje stvari, 31. maj 2018.
