Izbori u Sloveniji: Janšinom SDS-u najviše glasova

Slovenačka demokratska stranka osvojila preko 25 odsto glasova na vanrednim parlamentarnim izborima

Ni zatvor, ni afere, ni izborni porazi nisu mu stali na kraj- u svojoj 59 godini konzervativac Janez Janša stigao je u nedelju kao prvi na poslaničkim izborima.

Po oceni agencije AFP, Janša je prvak nezavisnosti Slovenije i kao veteran politike, nadaren da opstaje u svim okolnostima. S poverenjem više od 25 odsto glasača njegova Slovenačka demokratska stranka (SDS), prema gotovo konačnom rezultatu, stala je na vrh liste.

Ali, Janša će morati da mobiliše svo svoje iskustvo da bi se ponadao da će okupiti većinu da formira svoju treću vladu za manje od petnaest godina, jer je njegova ličnost postala tačka raskioda na domaćoj političkoj sceni, komentariše AFP.

Diplomirao je vojne studije Univerziteta u Ljubljani, poznat po oštrosti, dolazi izdaleka: na prethodnim izborima 2014. godine, borio se iz zatvorske ćeliju gde je izdržavao kaznu od dve godine zatvora zbog korupcije.

Janša, osuđen zbog primanja mita po vojnom ugovoru sa finskom kompanijom „Patria“ tokom prvog mandata (2004-2008), uspeo je da Ustavni sud poništi tu kaznu krajem 2014. godine.

Uvek tvrdeći da su „farsa“ optužbe protiv njega, pribegao je novom suđenju i tražio 900.000 evra naknade države, o čemu je postupak u toku.

Čitava karijera tog čoveka sumračnog karaktera, više je usredsređena na sukob nego na pomirenje, ali on ima jedinstvenu izbornu bazu svojoj maloj zemlji od dva miliona ljudi koja voli nova lica u politici.

Janez Janša nije imao ni 30 godina kada je postao ime u toj bivšoj jugoslovenskoj republici: sa još tri mlada disdenta, on je 1988. godine bio predmet spektakularnog suđenja zbog kritike vojske u kojoj dominiraju Srbi, beleži AFP. „Četvorka“ je na kraju oslobođena pod pritiskom masovnih demonstracija.

Imenovan je 1990. godine za ministra odbrane prve demokratski izabrane slovenačke vlade, angažovao je gerilsku taktiku, što je dovelo do povlačenja jugoslovenskih trupa posle kratkog rata po proglašenju nezavisnosti 1991. godine, piše AFP.

Prisiljen da podnese ostavku 1994. godine, pažljivo je pripremio svoj povratak i pobedio na izborima 2004. godine, kada se Slovenija pridružila Evropskoj uniji. Uveo je svoju zemlju u zonu evra 2007. godine.

Poražen 2008. godine zbog „afere Patria“ i početka ekonomske krize, vratio se 2012. godine, uspevši da formira koaliciju iako je zaostao na parlamentarnim izborima. Međutim, nakon godinu dana, pod pritiskom ulice, morao je da „baci peškir“.

Tokom svog novog „prolaska kroz pustinju“, piše AFP, Janez Janša se približio mađarskom nacional-konzervativnom lideru Viktoru Orbanu, takođe bivšem disidentu.

Po njegovom modelu, odlučno je zaoštrio diskurs svoje partije, nekada svrstane na desni centar, i mahao duhom „invazije“ migranata u zemlji kojom je skoro 500.000 izbeglica prošlo tokom krize 2015-16, ali gde ih danas živi samo hiljadu.

Orban mu je pružio snažnu, ali kontroverznu podršku tokom kampanje, prisustvujući jednom od njegovih mitinga, i ne oklevajući da ga nazove „garantom opstanka slovenačkog naroda“.

Po politikolozima, Janšin zaokret ka nacionalističkom tonu, i to već ionako kontroverznog lidera – a jedan bivši predsednik nije oklevao da ga nazove „Princom tame“ – ne olakšava mu formiranje koalicione vlade, jer su gotovo sve druge partije isključile mogućnost saranje s njim.

Janša, koji je tokom kampanje netaktično napadao sve svoje protivnike, u nedelju uveče je pozvao sve stranke da započnu razgovore s njim, uključujući i one iz odlazeće koalicije levice, za koje je rekao da mu je žao što to može da im poruči.

Međutim, nezavisni kandidat Marjan Šarec, koji je na izborima drugi, u nedelju nije skrivao spekulaciju da on, zbog neuspeha Janše koji ne može da okupi većinu, preuzme komande. Upravo isto što je taj konzervativni lider uradio 2012. godine, zaključuje AFP.

 

Izvor Beta/AFP/B92, 04. jun 2018.

Dnevne vesti
Pratite nas na YouTube-u