Ima li leka američkoj rasnoj segregaciji?

Amerika iz 60-ih bila je mnogo više rasistička od današnje. Ali danas je etiketa „rasiste“ daleko učestalija. Zašto?

Za Rozen Bar (na slici ispod), zvezdu hit programa ,,Rozen“ na televiziji ABC, neće biti druge šanse. Onog trenutka kada je njen tvit objavljen bila je gotova.

,,Tviter izjava Rozen je odvratna, odbojna i nespojiva sa našim vrednostima, pa smo stoga odlučili da otkažemo njen program“, objasnio je Čening Dangi, inače crnac koji predsedava korporacijom ABC Entertainment.

Misleći na Valeri Džaret, prijateljicu i pomoćnicu predsednika Baraka Obame, Rozen je tvitovala: ,,Kad bi Muslimansko bratstvo i planeta majmuna imali dete = VDž“.

Uvredljivo, detinjasto, sirovo, ali nije li to baš ono zbog čega je ABC želeo Rozen u programu? Rozen je takođe tvitovala da je Džordž Soroš, 87-ogodišnji radikalno liberalni milijarder ,,bio nacista koji se okrenuo protiv svojih Jevreja kako bi oni bili ubijeni, a on ukrao njihovo bogatstvo“.

Kleveta protiv Soroša deluje daleko ozbiljnije od glupe rasne šale o Džaret, međutim, upravo je ovo potonje osiguralo ,,šut-kartu“ za Rozen.

STARBAKSOVE ORVELIJANSKE SESIJE
Njeno otpuštanje se dogodilo istog dana u kojem je 175.000 radnika u 8.000 ,,Starbaks“ radnji pohađalo višesatni kurs obuke za podizanje rasne osećajnosti. Ove sesije, kaže Vašington post, ,,su obeležile početak višegodišnje posvećenosti Starbaksa novim programima raznolikosti i osećajnosti, nakon što su dva Afroamerikanaca uhapšena u filadelfijskom Starbaksu 12. aprila“.

Menadžerka jednog filadelfijskog Starbaksa je pozvala policiju kada su dva crnca, za koje je pretpostavljala da su beskućnici, odbila da odu. Rejčel Sigel iz Posta opisuje kako četvorosatno predavanje izgleda:

,,Najpre se od radnika traži da pronađu razlike. Pušten im je video u kojem (direktor Starbaksa) Hauard Šulc govori o svojoj viziji inkluzivnije kompanije i države. Potom razmišljaju o tome šta za njih znači pripadnost i preispituju svoje predrasude.“

,,Svaka grupa je odgledala dokumentarac u produkciji Starbaksa, režiran od strane Stenlija Nelsona. U filmu obojeni ljudi govore o tome kako ih prate u radnjama. Dokumentarne snimke pokreta za građanska prava brzo smenjuju savremeni snimci sa mobilnih telefona koji pokazuju kako ljude izvlače iz aviona, prete im u samoposlugama i dave ih u poslastičarnici u Severnoj Karolini“.

Čitajući ovo na pamet vam padaju termini ,,orvelijansko“ i ,,kampovi za ponovno obrazovanje“. Ranije u maju NFL je uveo pravilo prema kome igrači koji odbijaju da stoje prilikom intoniranja nacionalne himne moraju da ostanu u svlačionici. Ako u predstojećoj sezoni budu čučnuli na travnjak terena, mogli bi da budu kažnjeni i oni i tim.

Ovo pravilo je izazvalo ogromnu bujicu besa. Brutalno su gažena prava crnih igrača zagarantovana Prvim amandmanom. Međutim, NFL je oduvek imao restrikcije ponašanja, od isključivanja igrača iz utakmice zbog nesportskog ponašanja, do ograničavanja pobedničkog plesa pri postizanju gola.

ZAJEDNIČKA NIT
Šta je zajednička nit ovih prošlomesečnih socijalnih sudara?

Rasa. Svaka od ovih epizoda se savršeno uklapa u veliki medjiski narativ o nepopravljivo rasističkoj Americi belih tirana i crnih žrtvi.

Da se radilo o dvojici belaca koji su visili u Starbaksu dok im menadžerka nije rekla da kupe kafu ili se gube odatle, ova čarka nikada ne bi postala događaj od nacionalnog značaja. Ovakvi incidenti, koji se događaju 50 godina nakon istorijskog napretka građanskih prava, uvode duboki pesimizam po pitanju toga da li će ova zemlja ikada pobeći iz beskrajno ključajućeg kotla rasnih konflikata.

Danas, zahvaljujući video snimcima sa mobilnih telefona, društvenim mrežama, neprekidnom kablovskom programu i stalnoj nacionalizaciji čak i najtrivijalnijih incidenata, naš nacionalni diskurs je više nego ikada utopljen u rasno pitanje. Za mnoge je rasa postala konstantna preokupacija.

U svakom od ovih incidenata i sporova, zemlja se deli duž poznatih linija krivice, i tako se optužbe i svađe nastavljaju dok novi incident ne izazove novu svađu.

Amerika 60-ih, sa svojim sukobima za građanska prava i ,,dugim vrelim letima“, bila je daleko segregovanije društvo nego što je to danas. No ipak je toksična etiketa ,,rasiste“ danas daleko rasprostranjenija.

Ali koliko ovi razgovori korespondiraju pravoj krizi crne Amerike? Evo rečenice izvučene iz jednog drugog članka Vašington posta od ove nedelje: ,,Tri smrtonosne pucnjave… tokom vikenda oko Dana sećanja (Memorial Day – američki nacionalni praznik koji se obeležava svakog poslednjeg ponedeljka u maju u znak sećanja na sve koji su poginuli služeći u oružanim snagama SAD – prim.prev.) podigle su broj ubistava na 30 ove godine (samo u vašingtonskom predgrađu broj osam)“.

Jesu li beli policajci stvarno problem za predgrađe osam u kvartu Anakostija kada je 30 ljudi u tamošnjoj crnoj zajednici upucano ili nasmrt izbodeno u prvih pet meseci 2018?

Vašington distrikt troši po glavi đaka više od bilo kog drugog školskog distrikta. Međutim, ocene velikog broja crnačke dece već padaju ispod nivoa ,,spremnosti“ kada stignu do četvrtog ili osmog razreda, a srednjoškolski izostanci su dostigli skandalozne nivoe.

Kako će ABC-jevo otkazivanje ,,Rozen“, ili izvinjenja dvojici tipova u Starbaksu, ili zabrane igračima-milionerima NFL-a da kleče tokom naše himne rešiti pravu krizu?

Da li je bela Amerika zaista najveći problem crne Amerike?

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org

Svet
Pratite nas na YouTube-u