Evropska asistencija Americi u Južnom kineskom moru

Nakon godina izbegavanja odgovornosti, američki saveznici iz Evrope počinju da dele rastuće breme sprečavanja kineske dominacije

Evropa je ušla u eskalirajuće nadmetanje za dominaciju u Južnom kineskom moru.

U onome što bi moglo da se pokaže kao seizmički potres, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) su istakli svoju posvećenost sprečavanju bilo koje pojedinačne nacije, konkretno Kine, da dominira vitalnom pomorskom komunikacionom linijom kroz koju svake godine prođe roba u vrednosti od preko pet biliona dolara.

Kao stalne članice Saveta bezbednosti UN i kao nuklearne sile, ove dve evropske zemlje dodaju značajnu geopolitičku težinu tekućim nastojanjima za obuzdavanje kineske pomorske samouverenosti u regiji.

Očekuje se da će obe evropske sile preduzimati regularne patrole u regiji kako bi očuvale slobodu plovidbe i preleta. Francuska i Britanija takođe imaju velike trgovinske interese u ovom delu sveta, i to zahvaljujući eksplozivnom rastu trgovinske razmene sa bivšim kolonijama u Aziji. Francuska i dalje ima nekoliko pacifičkih poseda sa značajnim brojem svojih državljana.

Dok se Amerika muči da obuzda kineske pomorske ambicije, druge velike savezničke sile stupaju na scenu. Protekle četiri godine, američka ratna mornarica je izvodila tzv. ,,operacije slobode plovidbe“ (Freedom of Navigation Operations – FONOPS) kako bi obuzdala rastuće kineske teritorijalne pretenzije i uvećano vojno prisustvo u regiji.

Pomorske patrole i operacije, međutim, očigledno nisu bile dovoljno robusne da odvrate Kinu od brze militarizacije njenih poseda. Štaviše, Peking je ocenio američke FONOPS kao provokacije koje potrđuju ispravnost njenih skorašnjih poteza za utvrđivanje svojih pozicija u pomorskoj regiji.

„SVA OSTRVA SU DEO KINESKE TERITORIJE“
Godine 2015, kineski predsednik Si Đinping je navodno svom američkom kolegi  (Baraku Obami) obećao da Kina neće militarizovati sporna ostrva u Južnom kineskom moru.

To obećanje je, međutim, grubo prekršeno, a Kina je nedavno razmestila bombardere sposobne za dopremanje nuklearnog oružja, raketnu PVO, presretače krstarećih raketa i opremu za elektronsko ometanje na ostrvima koja je prigrabila.

Peking je svoje aktivnosti militarizacije i pravljenja ostrva u regiji opisao kao ,,odbrambene“ mere protiv navodne američke agresije.

Tokom nedavno okončanog Šangri-La dijaloga, bezbednosne konferencije održane u Singapuru, general-pukovnik Hi Lej, potpredsednik Akademije vojnih nauka Kineske narodne oslobodilačke armije, je rekao: ,,Sva ta ostrva su deo kineske teritorije i imamo istorijska dokumenta koja prepoznaje i međunarodno pravo… Oružje je razmešteno za nacionalnu odbranu“.

Amerika je uzastopno kritikovala kineske akcije, ali tek treba da obelodani novu i efektivniju ,,FONOP plus“ strategiju. Priupitan da li bi Vašington priskočio u pomoć manjim državama koje su u sporu, poput Filipina koji su ugovorni saveznik, američki ministar odbrane Džejms Matis je oklevao.

,,Stojimo uz naše ugovorne saveznike, ali ovo je za diskusiju između trenutne administracije u Manili i one u Vašingtonu. Ne može se odgovoriti tako jednostavno kako vaše pitanje nameće“, rekao je Matis pred publikom nakon svog dugo iščekivanog obraćanja na bezbednosnoj konferenciji.

Sa Amerikom koja ne uspeva da pruži kategoričku podršku svojim ugovornim saveznicima, mnogi se pitaju da li manje države koje se spore sa Kinom – pre svega Malezija, Tajvan, Bruneji i Vijetnam – uopšte imaju dovoljno podsticaja i sposobnosti da se odupru neumoljivoj kineskoj militarizaciji regije.

Filipinski predsednik Rodrigo Duterte je nedavno proklamovao tri ,,crvene linije“ u regiji čije bi prelaženje od strane Kine ili bilo koje druge zemlje izazvalo rat. Međutim, njegov ministar odbrane, Delfin Lorencana, sa žaljenjem je konstatovao da njegovoj zemlji nedostaju pomorski kapaciteti za suprotstavljanje Kini.

,,Trenutno nemamo nikakva sredstva čak ni da demonstriramo drugima da smo sposobni. Nismo sposobni. Nemamo ratne brodove. Nemamo oružje“, rekao je Lorencana prošlog meseca dok je preklinjao filipinski kongres da dodeli finansijska sredstva za pomorsku bezbednost. ,,Ukoliko blokiraju naš narod u snabdevanju naših ispostava tamo na Spratliju, šta ćemo da radimo?“

FAIT ACCOMPLI?
Da li će evropske sile Britanija i Francuska pomoći u snažnijem odvraćanju Kine još uvek nije jasno. Francuska ministarka odbrane Florens Parli je u svom govoru na samitu nastojala da ocrta konture francuske posvećenosti bezbednosti Južnog kineskog mora.

,,Francuska nije deo teritorijalnih sporova u regiji, niti će biti, ali insistiramo na dva principa međunarodnog prava: sporove treba rešavati legalnim sredstvima i pregovorima, a ne kao fait accompli (svršen čin), a sloboda plovidbe se mora očuvati“, rekla je francuska vojna ministarka.

,,Verujemo u to da su pregovori put kojim treba ići. Pritom moramo da razjasnimo da fait accompli nije prihvatljiv“, dodala je povodom skorašnjih kineskih poteza u regiji. Francuska ministarka odbrane je takođe razjasnila da iako njena zemlja pozdravlja utvrđivanje pravilnika ponašanja u spornoj regiji, bilo kakav finalni sporazum bi ,,trebalo da bude pravno obavezujuć, sveobuhvatan, efikasan i saglasan sa međunarodnim pravom“.

Kina i Asocijacija zemalja Jugoistočne Azije su se gotovo dve decenije nerešeno rvale povodom formulisanja uzajamno prihvatljivog pravno obavezujućeg pravilnika za Južno kinesko more.

Parli je takođe rekla da ,,Francuska nije deo nikakvih teritorijalnih sporova (u Južnom kineskom moru) i da… Francuska nipošto nije u ratu sa Kinom“, ali da će njena zemlja intenzivirati sopstvene FONOPS u spornoj oblasti. ,,Evropljani su počeli da se više mobilišu u cilju podrške ovom poduhvatu… Verujem da bi trebalo dodatno proširiti ovaj napor“, dodala je.

Tokom svog govora, britanski državni sekretar za odbranu Gevin Vilijamson je indirektno prozvao Kinu kada je rekao da su ,,države koje se ponašaju sve agresivnije“ i ,,remete regionalni pristup, slobode i bezbednost kroz prisilu“ pretnja poretku baziranom na pravilima u Indo-pacifičkoj regiji.

,,Verujemo da bi države trebalo da se drže dogovorenih pravila, ali neki ovo ignorišu i tako podrivaju mir i prosperitet svih zemalja“, rekao je Vilijamson na Šangri-La samitu. ,,Moramo da pojasnimo to da sve zemlje moraju da igraju po pravilima i da će biti posledica ukoliko to ne čine“, dodao je.

Kao i Francuska, i Ujedinjeno Kraljevstvo je učestvovalo u FONOP operacijama u Južnom kineskom moru. Nedavno su razmeštena i dva velika ratna broda, HMS ,,Albion“ i HMS ,,Saterland“, kako bi se suprotstavili rastućim kineskim zahtevima u regionu. 

Nakon godina izbegavanja odgovornosti, američki saveznici iz Evrope počinju da dele rastuće breme sprečavanja kineske dominacije u međunarodnim vodama. Ali pomorski sporovi su njihovim ulaskom postali još kompleksnija arena nadmetanja globalnih sila.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u