Kada je daleke 1252. godine na platou iznad reke Morače, u kraju koji nosi isto ime, veliki knez ili kralj Stefan Nemanjić, sin Vukanov, unuk Nemanjin, sinovac Svetoga Save, podigao zdanje u kom bi se narod verom krepio, spremao za bojeve junačke i slovo učio, ni sam nije mogao zamisliti da će ga njegovo delo ne samo nadživeti, već i imati toliko burnu istoriju.
Hram Uspenja Presvete Bogorodice, koji ovih dana pohode reke vernika i turista, za više od sedam vekova postojanja odoleo je pogromima i razaranjima, okupacijama i teroru naroda i sveštenstva. Bogatu istoriju ispisivali su i njegovi igumani i arhimandriti, čiji broj i imena nisu potpuno poznati, ali se pod njegovim svodovima, i na groblju u porti, kriju manje poznati detalji iz njihovih biografija.
— Istoričari među sveštenicima pominju ličnosti iz novijeg doba. Božo Mihajlović (monah Simeon), najviše pominje ličnost igumana Dimitrija Radojevića, koji je upravljao manastirom više od 35 godina – priča nam iguman manastira Morače arhimandrit Rafailo Kalik, koji nad čuvenim zdanjem bdi duže od 37 godina. – On se smatra jednim od glavnih organizatora smaknuća Smail-age Čengića. To je planirano baš ovde, zajedno sa Novicom Cerovićem, koji je iz Tušinje došao i živeo u manastiru.
Dodaje da je ovde grupu koja je pošla sa Cerovićem zakleo, pričestio i blagoslovio iguman Radojević, „dobri pastir“ iz Mažuranićevog speva „Smrt Smail-age Čengića“.
— Tada su pošli prema Mljetičku gde su pogubili Smail- agu Čengića – priča iguman Rafailo.
Kazuje da su prema predanju ratnici u manastir Moraču posle toga doneli glavu i sat Čengića i dojahali njegovog ata, a prema tadašnjem običaju, morali su sat i glavu poneti na Cetinje, da ih vidi vladika Njegoš.
— U narodu je ostala priča da je Njegoš bio zadovoljan ratnim trofejima, ali je zahtevao i aginog konja. Radojević to nije poslušao, kao ni drugo naređenje. Živa je priča da je posle poručio vladici Njegošu: „nećeta ga vi, a ni ja jahati, nego ću ga baciti u Svetigoru“ (vodopad ispod manastira Morače)… Da li je to istina ili nije, ne zna se, ali je to ušlo u legendu koja živi u narodu – priča iguman Kalik.
Iguman priča da je u monografiji manastira Božo Mihajlović (monah Simeon) napisao da je Dimitrije bio ekonomski jak, pomagao sirotinji, i da su kod njega mnogi radili i da je ovo bio jedini manastir gde se moglo zaraditi parče hleba i prehraniti.
— Nismo mogli pronaći nigde njegovu fotografiju – zbori Kalik, dok stojimo pred spomenikom još jednog arhimandrita-ratnika, Mihaila Dožića, koji mu je podigao njegov stric srpski patrijarh Gavrilo Dožić, rođen u ovom kraju i đak moračkog manastira.
— Bio je starešina manastira Dobrilovina. Oslobodio taj teren oko manastira. Imao velike zasluge u nacionalnom smislu, možda i veće od strica mu Gavrila. Posle smrti Dimitrija Radojevića, on postaje iguman manastira. Njih dvojica su, pored igumana Tome, najistaknutije ličnosti u istoriji manastira – kaže iguman Kalik.
Iguman Toma je prilično nepoznata ličnost. Istoričari pišu da je Toma došao ovde sa bratijom i obnovio manastir 1576. godine. Pre toga manastir je bio 70 godina bez krova, jer su Turci skinuli i odneli olovni krov. Niko ne zna odakle je došao, kako se zvao, ali, postoji freska u centralnom delu crkve. Formirao je slikarsko-prepisivačku školu, što je bio značajan događaj.
Iguman Rafailo iz burne istorije manastira izdvaja i arhimandrite poput Đorđa Kotromanovića, Rafaila Rafailovića, popa Strahinje iz Budimlja… Prema njegovim rečima, kasnije se ističe Mitrofan Ban, „koji je dao mnogo od sebe“. Posle smrti Visariona Ljubiše, Mitrofan Ban je postao mitropolit naše crkve u Crnoj Gori, a manastirom je upravljao Miron Medenica.
MEDALjA MITROFANU BANU
Mitrofan Ban je bio starešina deset godina, učitelj, ali i organizator borbe za oslobođenje Kolašina od Turaka. Postoje podaci da je komandovao Kolašinskim bataljonom. U manastir ga je poslao kralj Nikola, da bude učitelj i da čuva narod od Turaka, i tako je i bilo. Zapisana su svedočenja da je bio glavni u oslobađanju Kolašina zbog čega ga je kralj Nikola odlikovao najvećim vojnim priznanjem – Zlatnom medaljom Obilića – priča iguman manastira Morača.
SARKOFAG
U manastiru Uspenja Presvete Bogorodice po običaju sa desne strane nalazi se sarkofag sa ostacima ktitora. – Verujem da se tu nalaze i mošti igumana Tome – kaže iguman Rafailo.
