Mogućnost da lobira među članicama Interpola kako bi glasale za njihov prijem u međunarodnu policijsku organizaciju, samoproglašena država Kosovo je pronašla u finansijskim problemima koje ova instituicija ima.
Priština pokušava da bude jedan od „sponzora“ Interpola, a pozivajući se na praksu koja je, kako bi se napunila kasa, započeta pre nekoliko godina, i gde je dozvoljena mogućnost sklapanja ugovora o javno-privatnom finansiranju. To znači da multinacionalne kompanije, ali i države, priznate, a što ne i nepriznate, mogu na posredan način da zauzmu što bolju poziciju.
Osim ovih pokušaja, Kosovo želi da plati članarinu siromašnim muslimanskim zemljama, a zauzvrat traže glas za svoj prijem.
Kako je „Novostima“ rečeno u pres-službi Interpola, zemlje koje ne plaćaju članarinu nemaju pravo glasa, a na pitanje koliko je takvih država, odgovor nismo dobili, uz obrazloženje da one svakog dana mogu da regulišu svoj dug.
Priština je, takođe, voljna da snosi i sve troškove smeštaja delegacija koje bi stale uz njih tokom Generalne skupštine Interpola, a koja će u novembru biti održana u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Zbog deficita koji im značajno ograničava rad, u međunarodnoj policijskoj organizaciji su krenuli da prikupljaju sredstva i to tako što su države članice u poslednjih petnaest godina povećale doprinose za 6,5 odsto, dok su privatni partneri uneli čak 750 odsto više novca. U te privatne partnere računaju se i države koje žele da dodatno podstaknu rad Interpola, van svojih obaveza o redovnoj kotizaciji, kao što su Katar ili Singapur. To želi i tzv. Kosovo. U takvim uslovima, postavlja se pitanje sukoba interesa, o čemu je raspravljao i Evropski parlament.
Celokupan budžet Interpola iznosi oko 100 miliona dolara, zajedno sa kotizacijama država i donacijama, što je kap u moru u odnosu na, recimo, sedam milijardi sa koliko raspolaže američki FBI. Jedan od razloga što države članice ne žele da izdvoje veće sume jeste da ne bi dalje razvijale moć ove organizacije, zadržavajući bezbednost i poverljive podatke u svom domenu.
OBAVEZNE ČLANARINE
Prema podacima sa internet stranice Interpola, države su u 2017. godini bile dužne da plate 54.367.955 dolara za članarine. Najviše novca, gotovo petinu, daje SAD – 10.569.139 miliona dolara. Najniža članarina koju plaćaju male zemlje je 16.310 dolara. A, Srbija je među pet članica kojima je razrezano – 19.029 dolara.
Izvor Večernje novosti, 19. jun 2018.
