Karaskova: Šta planira Kina u Evropi i na Balkanu?

Kina pokušava da „pritisne EU“, smatra Ivana Karaskova

Ivana Karaskova, stručnjak za Kinu iz praške Asocijacije za međunarodne odnose, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega se u Sofiji ove sedmice održava sedmi samit Kine i 11 članica Evropske unije iz centralne i istočne Evrope kao i pet balkanskih država koje se žele priključiti bloku, samo sedam meseci nakon prethodnog sastanka u Budimpešti.

Ukupna vrednost planiranih i tekućih kineskih investicija u okviru inicijative 16+1 u poslednje dve godine iznosi oko 9,5 milijardi dolara, a od toga na Balkan otpada više od polovine, pokazuju podaci iz istraživanja vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), koje prenosi londonski Fajnenšel tajms.

MEHANIZAM
Pre samo nekoliko meseci, Kina je rekla da bi želela da promeni format 16+1 i da se sreće sa šefovima država i vlada svake druge godine, ali ono što sada rade je u stvari suprotno.

Povećali su broj sastanaka, i samo sedam meseci posle onog u Budimpešti sada planiraju novi.

​Mislim da pokušavaju da još jače pritisnu Evropsku uniju, a to može imati veze i sa mehanizmom procene o kojem se sada diskutuje Evropskoj uniji, i čini se da će on biti usvojen u januaru naredne godine jer je manjina koje mu se do sada protivila i blokirala njegovo usvajanje sada razjedinjena.

Tako da mislim da bi samit mogao imati neke veze sa ovom debatom oko mehanizma procene Evropske unije.

POZICIJA
Mislim da mehanizam ne može ugroziti investicije. Mehanizam ili nacrt mehanizma je stvar konsenzusa među različitim državama, i malo je ublažen rečnik tog akta.

Ne mislim da će na neki način ugroziti kineske ili ruske investicije u regionu jer je jedina stvar koju zemlja članica mora da uradi to da prijavi broj investicija koje dolaze iz trećih zemalja, jer ako druge zemlje članice osećaju da to može ugroziti njihovu bezbednost mogu zatražiti više informacija. I to je to.

On nema nikakvu snagu da blokira bilo kakve investicije.

Mislim da se ovde radi o pregovaračkoj poziciji koju bi želeli da imaju, zauzimanje boljeg stava u odnosu na EU.

BROJEVI
Sve investicije su obično najavljivane uz veliki elan ali u stvarnosti polovina toga se nikada ne ostvari.

To je broj koji oni promovišu, koji koriste da bi pokazali da investicije pristižu, ali u mom regionu, u centralnoj Evropi, polovina toga se nikada ne ostvari.

Ja sam malo skeptična oko brojeva, naročito ako dolaze od kineske strane.

HLADNI RAT
Druga stvar je raznolikost onoga što Kina sponzoriše ili obećava da će sponzorisati unutar različitih regiona u okviru 16+1.

U slučaju centralne Evrope to su uglavnom akvizicije, a slučaju drugih zemalja, koje su obično izvan Evropske unije, to su uglavnom krediti ili projekti u infrastrukturi.

Problematičan deo su pravni problemi koji su ukorenjeni u regionu.

Infrastruktura je vrlo iscepkana i to je tako bilo namerno napravljeno tokom Hladnog rata.

TANGO
One zemlje koje su izvan Evropske unije, koje ne mogu pristupiti strukturalnim fondovima Evropske unije, ne bih rekla da nisu imale drugu opciju, ali za njih je veoma interesantno ono šta Kina nudi i ne bih krivila te zemlje zato što to uzimaju onakvo kakvo jeste.

Iskreno govoreći, neke od zapadnih sila su napustile region, a Kinezi i Rusi dolaze i te zemlje pokušavaju da to iskoriste na najbolji mogući način.

One se obraćaju Evropskoj uniji, ali takođe i silama sa istoka, kao što su Rusija ili Kina, a i Kina takođe ima koristi od toga, to je deo strategije ‘Put i pojas’.

Za tango je potrebno dvoje.

STRATEGIJA
Ovim zemlja to će barem dati opciju diversifikacije.

Do sada, druge opcije ili nije bilo ili nije bila veoma interesantna za te zemlje, a u nekim slučajevima nije im bila dostupna.

Stoga je dobro da Evropska unija obraća pažnju na region i pokušava osmisliti strategiju kako da poboljša stanje, posebno oko infrastrukture koja je veliko i teško pitanje ovde u regionu.

POSMATRAČI
Znamo da je grčki premijer najavio da bi Grčka želela da se priključi 16+1 u svojstvu posmatrača i videćemo da li to zaista mogu uraditi, tj. da li se grupa bazira na geografiji ili na činjenici da su druge zemlje post-komunističke, da li će se grupa širiti prema Zapadu s pristupom Grčke.

Druga stvar koja se može desiti nakon toga, ako se Grčka prijavi i ako postane članica, je šta će biti sa drugim posmatračima, kao što su Austrija ili Švajcarska ili Belorusija ili Ukrajina, koje bi, rekla bih, takođe mogle tražiti da pristupe 16+1.

U slučaju Austrije i Švajcarske to bi moglo biti problematično za Evropsku uniju.

U slučaju Ukrajine i Bjelorusije, to bi moglo biti problematično za Rusiju.

 

Izvor RSE, 03. jul 2018.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u