Orao protiv medveda: Sirijsko potezanje konopca

CIA i Pentagon, najblaže rečeno, nisu naročito oduševljeni Trampovim planiranim sirijskim gambitom

Uoči sastanka Orla i Medveda, odnosno Trampa i Putina 16. jula u Helsinkiju, spin oko Sirije je došao do tačke usijanja. Nepoznati izvori su pustili u javnost nešto što je etiketirano kao navodni Trampov dogovor za Siriju sa jordanskim kraljem Abdulahom. Prema tom sporazumu, Tramp bi Damasku ,,dozvolio“ da, uz pomoć ruske avijacije ponovo uspostavi kontrolu duž granica Jordana, Izraela i Iraka. Zauzvrat, predsednici Putin i Asad bi prihvatili uspostavljanje uvećane demilitarizovane zone (DMZ) duž istih tih granica, efektivno uskraćujući pristup iranskim snagama.

To bi postavilo scenu za ostvarenje već objavljene Trampove želje o povlačenju američkih snaga iz Sirije pre oktobra i američkih srednjeročnih izbora (midterm elections). Predsednik bi mogao da objavi poslovično ,,misija ispunjena“ u pobeđivanju Daeša, tj. Islamske države. CIA i Pentagon, najblaže rečeno,  nisu naročito oduševljeni ovim Trampovim gambitom. Za postrojene neokone i moćne frakcije vojno-industrijsko-obaveštajnog kompleksa, model ,,Asad mora da ode“ ne može biti predmet trgovine. Međutim, nema se čime trgovati. Sirija se ne može ,,ponuditi“ Rusiji jer je Rusija već među glavnim akterima u odlučivanju o tome šta se događa u Siriji, i to ne samo u vojnom smislu, nego i preko Astanskog procesa, rame uz rame sa Iranom i Turskom. Ne čudi što je navodni Trampov ,,dogovor“ propisno odbačen od strane Kremlja.

Ono o čemu će se pregovarati na Tramp-Putin samitu je, kako je Ejža tajms saznao, nešto potpuno drugo. Ovi pregovori će se slučajno dogoditi nakon NATO samita u Briselu, a pre sledećeg sastanka Astanskog formata zakazanog za 30. jul u Sočiju, što je potvrdio zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin. U srži problema ostaju pitanja sirijskog teritorijalnog integriteta i legitimiteta vlade u Damasku. Rusija, Iran, a nakon nebrojenih vijuganja čak i Turska imaju pozitivan odnos o oba pitanja. Vatreno im se protivi osovina NATO-Savet za zalivsku saradnju, naročito nakon što su, tokom proteklih godina, finansirali i naoružavali zloglasne ,,umerene pobunjenike“ od kojih većina nisu ništa drugo nego takfiristi-džihadisti.

NAZAD DO DARE
Poput turobne zmije koja grize sopstveni rep, tragični rat u Siriji se vratio tamo gde je počeo pre sedam i po godina – u prašnjavu, katastrofalno siromašnu, verski netolerantnu Daru, Bogu iza tregera. Nalazeći se odmah do jordanske granice, predstavlja zgodnu raskrsnicu za krijumčare oružja koji posluju sa džihadističkim hordama.

Kako sada stvari stoje, glavni narativ zapadnih medija je taj da ,,režimske snage“ zasipaju bombama ,,pobunjeničke“ delove južne Sirije. Mohamed Havari, predstavnik UNHCR iz Amana, možda je u pravu kada kaže: ,,Suočavamo se sa pravom humanitarnom krizom u južnoj Siriji“. Ono što je međutim propustio da kaže jeste da je podosta „opozicionih tela“ – što je eufemizam za džihadiste-takfiriste – odbilo predloge Damaska za vraćanje pod vladinu kontrolu, čime su izazvali humanitarnu krizu.

Analitičar Elajdža Magner je ispravno identifikovao stanje stvari na bojištu, a o nekim glavnim pitanjima koja štrče su se Moskva i Vašington već dogovorili. Sirijska arapska armija (SAA) je u punoj ofanzivi za obnavljanje državnih granica. Ono o čemu nije pregovarano je šta će se desiti sa problematičnim delom zemlje koji se delimično proteže duž jordanske granice, a delimično kroz pokrajinu Kunejtra – blizu Golanskih visoravni koje su pod okupacijom Izraela.

Damask želi da obnovi punu trgovinsku povezanost između Libana, Sirije i Jordana, što je ruta koja ide skroz do Zaliva preko Masne između Libana i Sirije i Nasiba između Sirije i Jordana. To je esencijalno za bilo kakvo poslovanje. Međutim, ponovo se glavno pitanje tiče Al Kaide. Tačnije, Džabahat al Nusra (što je sirijski ogranak Al Kaide) sada nastupa pod novom etiketom kao Hajat Tahrir al Šam, uz još 54 džihadističke oružane grupe koje su CIA i britanske specijalne jedinice godinama obučavale i naoružavale u bazi u Jordanu.

Nije tajna kako se u Siriji i Libanu ova rebrendirana Al Kaida izmešala sa paravojnom močvarom poznatom kao Južni front. Njihova obaveštajna vrhovna komanda je u stvari američka ratna soba locirana u Amanu, poznata kao Centar vojnih operacija (Military Operations Center – MOC), što je Ejža tajms potvrdio pre više od dve godine. MOC, u kojem su Amerikanci, Britanci, Francuzi, Jordanci, Izraelci i nekolicina zalivskih operativaca, odgovoran je za finansiranje, naoružavanje, plate i obaveštajno delovanje za potrebe džihadističke galaksije.

Ova mapa, čak i bez ulaženja u detalje, pokazuje kako se rebrendirana Al Kaida u Siriji čvrsto ugradila u zone pod kontrolom ,,pobunjenika koje podržavaju SAD“.

VELIKI PROBLEM SA GRANICAMA
Trenutna ofanziva Damaska u Dari biće neizbežno propraćena daljom ofanzivom ka američkoj bazi u Al Tanfu, na sirijsko-iračkoj granici. Al Tanf je apsolutno ključan za čitav zaplet, jer upravo tu su američki savetnici praktično presvlačili džihadiste u nešto što se naziva Magavir al Tavra (Komandosi revolucije). Ove džihadističke komandose podržava američko ratno vazduhoplovstvo i oni su napadali sirijsku vojsku izvan ,,bezkonfliktne zone“ koju su SAD unilateralno postavile u radijusu od 50 kilometara oko Al Tanfa.

Narativ Pentagona je da SAD moraju da ostanu u Siriji kako bi se borile protiv Islamske države. To nema mnogo smisla kad se ima u vidu džihadističko rebrendiranje zvano Komandosi revolucije, kao i činjenica da su SAA, iranski savetnici, Hezbolah i ruska vazduhoplovna moć odradili najveći deo posla protiv svih džihadista, uključujući i ID. Nekoliko savetnika iz Hezbolaha učestvuje u ofanzivi na Daru. Nema Iranaca. Specijalne jedinice Hezbolaha su prisutne u oblastima blizu granice sa Libanom. Ali najvažnije je što – nakon što pretrpe poraz – džihadisti neće morati da ostanu u Kunejtri ili blizu okupiranih Golanskih visoravni.

Ono što je, kako ističe Magnijer, stvarno značajno na ovoj šahovskoj tabli, jeste to kako ,,prisustvo takfirističko-vahabijskih džihadista na izraelsko-sirijskoj granici predstavlja – u očima Tel Aviva – bezbednosni faktor za izraelsku vojsku. A Izrael radije ne bi da vidi obnovu sirijske države i eliminisanje svih terorista i džihadista“. Izraelska vojska zapravo tvrdi da ,,prihvata“ operacije SAA u Dari i Kunejtri. Reklo bi se da Izrael dopušta Siriji da deluje unutar… Sirije.

Analitičarka Šarmina Narvani, koja se nedavno vratila iz Dare, nesalomiva je u uverenju da ,,SAD, Izrael i njihovi saveznici ne mogu da pobede u ovoj južnoj borbi. Jedino mogu da na određeno vreme prolongiraju nesigurnost pre nego što SAA odluči da pokrene vojnu kampanju protiv 54+ oružanih grupa koje Nusra okuplja na jugu Sirije“. Tako da mora biti dogovora. To je ono što bi Putin i Tramp mogli da postignu u Helsinkiju.

NEĆEMO OSTAVITI NIJEDNOG DžIHADISTU NA CEDILU
Ključni problem je kako naterati Trampa da shvati o čemu se zapravo radi u pogledu povlačenja američkih snaga iz Al Tanfa. Pentagon i CIA apsolutno obožavaju ideju korišćenja Magavir džihadista za konstantno napadanje SAA na jedinom mogućem prelazu između Sirije i Iraka kod Al Kaim Abu Kamala (sirijski grad na granici sa Irakom – prim.prev.).

Međutim, brzo će se pokazati kako stvarno stoje stvari. Rusija šalje dodatne specijalne jedinice. SAA se već priprema za ofanzivu. A pridružiće se i iračke jedinice tzv. „Narodne mobilizacije“ (People Mobilization Units – PMU), i to u koordinaciji sa operativnom komandom iz Bagdada. Sve to je dokaz da SAD „nemaju“ južnu Siriju. Ono što SAD imaju je blizu 2000 specijalaca ugrađenih u kurdsku YPG u kontinentalnom severoistočnom delu Sirije blizu turske i iračke granice. Apsolutno nikome tamo ne trebaju, osim YPG-u.

Nije tajna da uobičajeni kadrovi Ratne partije žele balkanizovanu Siriju koja ne bi bila sposobna da se koncentriše na ekonomsku obnovu i tako uz pomoć Rusije, Kine i Irana postane ključno čvorište evroazijske integracije. Što se tiče Putinovih prioriteta, oni su kristalno jasni: teritorijalni integritet Sirije, stabilnost vlade u Damasku i vrata pakla za sve džihadiste, bez obzira na njihovu denominaciju, kako bi bilo sigurno da daljih trzavica na Kavkazu neće biti.

Ostaje na Trampu, ili CIA, ili Pentagonu da odluče da li „nećemo ostaviti nijednog džihadistu na cedilu“ zvuči kao razumna geopolitička strategija.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Asia Times

Svet
Pratite nas na YouTube-u