Jastrebovska Republikanska partija je zauvek nestala

Republikanska stranka Buša Prvog i Drugog, Boba Dola i Džona Mekejna je istorija. Ona se nikada neće vratiti. Gotovo je

Dok ,,nikad Tramp“ konzervativci iskaču iz ,,Velike stare partije“ (misli se na Republikansku stranku, poznatu kao Grand Old Party ili GOP – prim.prev.) i dozivaju u pomoć stranku Pelosijeve( misli se na Nensi Pelosi iz Demokratske stranke koja ima funkciju ,,liderke manjina“ u Predstavničkom domu Kongresa – prim.prev.), potrebno je obnoviti neke bolne istine.

Republikanska stranka Buša Prvog i Drugog, Boba Dola i Džona Mekejna je istorija. Ona se nikada neće vratiti. Za razliku od Burbona nakon Revolucije i Terora, nakon Napoleona i Imperije, ovde restauracija nije u špilu mogućnosti. Gotovo je. Politika GOP iz proteklih decenija – Novi svetski poredak Džordža H.V. Buša, krstaški pohodi za demokratiju Buša Drugog – je propala i birači je tako i percipiraju. Trampovim osvajanjem stranke ona je definitivno odbačena. Neće biti povratka.

ISTORIJSKE GREŠKE
Koje su te istorijske greške? To nisu podrška smanjenju poreza, deregulacija, konzervativne sudije i pravosuđe ili finansiranje odbrane više od bilo čega drugog. Donald Tramp se drži svega ovoga kao i bilo koji drugi predsednik od Regana naovamo. Neuspesi koji su ubili Bušovu stranku i koji su predstavljali odvajanje od reganističkog tradicionalizma i konzervativizma su sledeći.

Prvo, tu je oholi refleks, protivan upozorenjima državnika kao što je bio Džordž Kenan, da se beskrupulozno eksploatiše naša pobeda u Hladnom ratu i da se nastavi sa politikom trajne izolacije Rusije koja je izgubila trećinu svoje teritorije i polovinu stanovništva. Pomerili smo NATO u Istočnu Evropu i na Baltik, na prag Rusije. Napustili smo ABM sporazum koji je ispregovarao Nikson i postavili odbrambene rakete u Poljsku. Džon Mekejn se zalagao za prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, čak i za slanje američkih snaga u okršaj sa ruskim trupama.

Zbog toga imamo Drugi hladni rat koji nikada nije morao da počne i čije vođenje nam naši saveznici rado prepuštaju da se sami s njim nosimo. Današnja Evropa se ne plaši da će Vladimir Putin stići do Rajne. Evropa se plaši da će Afrika i Bliski istok stići do Dunava. Neka Amerikanci, koji uživaju u tome da se igraju imperije, plaćaju za NATO.

Drugo, u impulsivnom odgovoru na 11. septembar, uleteli smo u Avganistan i Irak, srušili režim u Libiji, naoružali pobunjenike da zbace Bašara al Asada u Siriji i podržali saudijsku intervenciju u jemenskom građanskom ratu, što je u najsiromašnijoj arapskoj zemlji stvorilo humanitarnu krizu koju po užasima prevazilazi jedno građanski rat u Siriji. Od 2000. godine stotine hiljada ljudi je stradalo na Bliskom istoku, drevna hrišćanska zajednica je zbrisana, a izbeglice se broje u milionima.

Koje su koristi za demokratiju od ovih ratova koje je entuzijastično podržavao republikanski establišment? Zašto da se i dalje slušaju ljudi koji su odgovorni za ove ratove, umesto da ispovedaju svoje grehe na pokajničkim konferencijama? Republikanska elita je takođe igrala ključnu ulogu u otvaranju američkog tržišta ka Kini i ustupanju transnacionalnim korporacijama pune slobode za premeštanje fabrika i poslova u nju (Kinu), da bi tako proizvedenu kinesku robu potom prodavali u Americi, i to oslobođenu carina.

HRANjENjE PACIFIČKOG MAMUTA
Rezultat: Za tri decenije SAD su nagomilale 12 biliona dolara trgovinskog deficita, od toga 4 biliona sa Kinom, a prihodi iz Amerike su Pekingu bili i više nego dovoljni da svih tih godina pokriva vojne budžete. Peking je prešišao Italiju, Francusku, Britaniju, Nemačku i Japan i postao je prva proizvođačka sila na svetu, kao i geostrateški rival Americi. Sada, od istočne Afrike do Šri Lanke u Indijskom okeanu i od Južnog i Istočnog kineskog mora do Tajvana, ekspanzionističke ambicije Pekinga postale su jasne.

A gde su republikanci odgovorni za izgradnju ove potencijalno zlonamerne sile koja krade naše tehnologije? Govore o izgradnji ratne mornarice reganovskog tipa kako bi obuzdali mamuta kog su sami hranili. Od Hladnog rata, američke elite pate od simptoma urođenog slepila karakterističnog za sva opadajuća i propadajuća carstva još od Rima.

Dok je republikanska baza preklinjala da se uradi nešto povodom naše bušne južne granice, redovno je osuđivana kao primitivna od strane partijskih elita čiji mnogi elementi sada podržavaju Trampov zid. Decenijama američke elite nisu uspevale da uvide da tranzicioni period nakon Hladnog rata prolazi, a da epoha rastućeg nacionalizma i tribalizma stiže.

„Živimo u vremenu u kojem su institucije pod napadom institucije koje su vitalne za napredak čovečanstva, poput Ujedinjenih“, rekao je Bono iz grupe U2 ove nedelje. Sve institucije na koje Bono misli – UN, EU, NATO – imaju korene u četrdesetim i pedesetim godinama prošlog veka, u vremenu koje ima malo dodirnih tački sa erom u koju smo ušli, obeleženom rastućom, očajničkom željom svih naroda da očuvaju svoju autentičnost.

Ne, Tramp nije započeo požar. Svet je već bio zapaljen tribalizmom (misli se na etničke, verske i druge razlike među narodima; prim. NS) i veličao autoritarne tipove koji su hteli da ostvare nacionalističke ciljeve – Sija Đinpinga, Putina, Narendru Modija u Indiji, Erdogana u Turskoj, generala El Sisija u Egiptu – pre nego što je red došao na Trampa.

Zato je malo verovatno da će elite koje su imale kontrolu kad je požar izbio, koje nisu uspele da na njega odgovore i čak odbile da ga prepoznaju– a sada kritikuju Trampa zbog toga kako se s njim nosi – ikada biti ponovo pozvane da vode ovu republiku.

 

Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ

 

Buchanan.org

 

 

Svet
Pratite nas na YouTube-u