Izborom Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Država, Amerika je dobila i najkonzervativnijeg potpredsednika u svojoj novijoj istoriji. Dugogodišnji radio voditelj, kongresmen i guverner savezne države Indijane, a od nedavno potpredsednik najmoćnije države na svetu, po svemu sudeći ima dugoročne planove i političke ambicije koje vode do Bele kuće, a koje ne isključuju mogućnost konfrotacije sa predsednikom Trampom.
OD INDIJANE DO VAŠINGTONA
Politička karijera Majka Pensa praćena je ranim neuspesima, ali konstantna upornost ga je dovela do političkog cilja. Pre svog meteorskog uspona do Vašingtona, potpredsednik Pens se par puta kandidovao za kongresmena i oba puta izgubio. Posle neuspešnih kampanja za mesto u Predstavničkom domu, posvetio se karijeri radio voditelja, koja će umnogome i biti zaslužna za njegov uspon (iz trećeg pokušaja) do mesta kongresmena iz savezne države Indijane.
Postavši kongresmen, nije odustao od svoje karijere radio voditelja, koju je vešto koristio u svrhu lične promocije među lokalnim glasačima. Godinama kasnije, to će rezultovati izborom Majka Pensa za guvernera Indijane. Tokom svog mandata na poziciji guvernera donosi niz nepopularnih mera koje negativno utiču na mogućnost reizbora.
Sredinom 2016. godine, njegova politička karijera je iznenadno spašena kandidaturom za mesto potpredsednika u budućoj Trampovoj administraciji. Tokom Trampove predsedničke kampanje, prepoznatljivost Pensa među glasačima je vrtoglavo rasla. Mnogi republikanski politički analitičari i stratezi su ga videli kao potencijalnog kandidata Republikanske stranke na sledećim predsedničkim izborima 2020. godine (što je sam Pens verovatno i priželjkivao), uzimajući u obzir opšte prihvaćeno mišljenje republikanske stranačke elite da je Trampova kandidatura osuđena na propast. Međutim, nemoguće se desilo: nepopularni guverner umesto u političku penziju, biva izabran na mesto drugog najmoćnijeg čoveka Sjedinjenih Država, na kojem njegovi politički apetiti postaju nesagledivo veliki.
ČOVEK MORALA I PRINCIPA
Tokom svoje višegodišnje političke karijere i javnog angažmana potpredsednik Pens se profilisao kao konzervativan političar koji baštini judeo-hrišćanske tradicionalne vrednosti. Svojim pogledom na svet bliži je prosečnom građaninu Srbije, nego stanovniku San Franciska ili Njujork Sitija. Tradicionalne vrednosti i njegovo zalaganje za iste, kao i ugled koji ima među evangelistima, preporučile su ga za Trampovog potpredsedničkog kandidata. Širom Amerike poznat je i priznat kao borac za život, odnosno borac protiv prava na abortus koje često naziva čedomorstvom. Veliki je protivnik istopolnih brakova i javni zagovornik ideje o tradicionalnoj bračnoj zajednici između muškarca i žene.
Otišao je toliko daleko da je na mestu guvernera Indijane doneo zakon po kome vlasnici zanatsko-uslužnih radnji mogu da odbiju usluge pripadnicima LGBT zajednice (zbog svojih verskih uverenja). Pens je i anti-evolucionista, smatra da se Darvinova teorija o evoluciji ne sme izučavati u američkim školama kao naučna činjenica, već kao jedna od ponuđenih teorija o mogućem nastanku planete Zemlje. Vrednosni sistem Majka Pensa je zapravo proizvod njegove hrišćanske vere, koja je jako bitna u životu ovog političara, a koja može biti značajan faktor (pored materijalnog) u odbrani srpskih nacionalnih interesa u Vašingtonu.
VELIKE POLITIČKE AMBICIJE
Potpredsednik Pens je prevalio ogroman put od ruralnih predela Indijane do sjaja hodnika Bele kuće i čini se da nema nameru da tu stane. Izborna kampanja 2016. godine mu je donela nacionalnu prepoznatljivost, koju bi u slučaju Trampovog gubitka pokušao da kapitalizuje u predsedničkoj trci 2020. godine. Trampova pobeda nije totalno uništila njegove predsedničke ambicije, već su one znatno usporene i odložene najverovatnije za 2024. godinu.
No, šta ako se Pens kandiduje za predsednika Amerike 2020. godine? Postoje dva scenarija koja bi dovela do toga da Pens uđe u trku za Belu kuću ranije. Prvi scenario uključuje pokretanje procesa impičmenta predsednika Trampa, koji bi u tom slučaju verovatno podneo ostavku, čime bi Majk Pens preuzeo funkciju predsednika. Po tom scenariju on bi doživeo sudbinu predsednika Džeralda Forda koji je nasledio Niksona (posle čega je izdao akt o pomilovanju svog prethodnika). Osim toga, možda nepredvidivi predsednik Tramp odluči da mu je jedan mandat dosta, da je ispunio svoju političku agendu i da mu je vreme za penziju.
Drugi scenario je manje verovatan, ali ne i nemoguć. Postoje spekulacije da potpredsednik aktivno razmišlja da nastupi kao protivkandidat predsedniku Trampu na sledećim unutarstranačkim izborima Republikanske stranke. Pens je oštro odbacio takve tvrdnje, međutim situacija na terenu govori suprotno. Preuzeo je na sebe veliki udeo u kadriranju i kreiranju politika sadašnje administracije. To je urađeno uz blagoslov predsednika Trampa i on se bavi isključivo pitanjima za koje Tramp nije zainteresovan – obrazovanjem , zdravstvom , odnosom crkve i države itd. Pens je na sebe preuzeo bavljenje unutarstranačkom politikom Republikanske stranke, za koju predsednik Tramp nema vremena, a ni interesovanja.
Prema pisanju određenih medija, cilj potpredsednika je jasan – preuzeti kontrolu nad Republikanskom strankom i biti spreman za predsedničke izbore 2020. godine. Pored unutarstranačke politike, Pens se aktivno uključio i u izbornu kampanju (koja je u jeku) za novembarske kongresne izbore. Koristeći izboru kampanju kao izgovor, Pens je obišao Ameriku uzduž i popreko, pojavljivajući se na svim značajnim političkim okupljanjima Republikanske stranke, gradeći polako, ali sigurno svoju biračku bazu.
Nikad popularniji među republikanskim glasačima, postao je popularan i među donatorima Republikanske stranke, koji izgleda da vide predsednički potencijal sadašnjeg potpredsednika. Iako pokušava da ostavi utisak čoveka lojalnog predsedniku Trampu, količina novca koju je dobio od donatora je ogromna i bez presedana za čoveka koji je na poziciji potpredsednika. Sama činjenica da je osnovao svoj lični politički odbor za prikupljanje sredstava za reizbor (prvi potpredsednik u novijoj istoriji koji je to uradio) je više nego čudna. To je jasan indikator da Pens ne želi sudbinu Buša starijeg i da planira da posle dva mandata potpredsednikovanja postane predsednik Amerike. Pensu je 2024. godina daleka i svoje pripreme za 2020. godinu, krunisao je angažovanjem kontroverznog Trampovog političkog savetnika , Korija Levandovskog, čiji je cilj da razvije Pensovu političku strategiju, a možda ga i pripremi za predsedničku trku.
Pored svojih predsedničkih aspiracija i političkih ambicija, izgleda da Majk Pens radi i na stvaranju nove američke političke dinastije poput Bušovih, Kenedijevih, Paulovih, Gorovih… U maju ove godine Pensov stariji brat, Greg Pens je pobedio na republikanskim unutarstranačkim izborima za novembarske kongresne izbore. Greg Pens je već uveliko u kampanji za izbore za kongresmena iz 6. dikstrikta (Majk Pens je predstavljao taj distrikt u Vašingtonu desetak godina). Čini se da su ovi izbori već dobijeni, uzimajući u obzir da je Šesti distrikt tradicionalno „crven“, a i kandidat Greg Pens uživa direktnu podršku predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Država. Kako trenutno stvari stoje, izvesno je da će od novembra Vašington biti “bogatiji “ za još jednog Pensa. Pitanje je da li je tu kraj i ko je sledeći član porodice Pens koji će uzeti aktivno učešće u političkim procesima.
TRAMP I PENS
Iako u javnosti žele da se prikažu kao harmoničan tandem, postoje jasne indicije da Tramp i Pens nemaju toliko skladan odnos koliko to žele da prikažu američkoj javnosti. Određeni medijski natpisi sa kraja prošle godine su ukazivali na izvesni animozitet koji postoji ne samo između predsednika Trampa i potpredsednika Pensa, već i između njihovih porodica.
U januaru ove godine magazin Atlantik je objavio da je neimenovani, pouzdani Trampov savetnik, izjavio da je predsednik Tramp negodovao zbog toga što je porodica Pens povela svoje kućne ljubimce (uključujući i zeca) sa sobom u Vašington. Isti izvor navodi da je predsednik Tramp jednom prilikom u uskom krugu najbližih saradnika nazvao potpredsednika Pensa “seljačinom“.
Poznavaoci prilika naglašavaju vrednosne i kulturološke razlike između predsednika i potpredsednika, koje su izgleda nepremostive. Klasičan primer za to je vrednosni pristup bračnoj zajednici, u čemu se tradicionalni Pens i plejboj Tramp drastično razlikuju. Po vašingtonskim kuloarima kružile su glasine da je tokom seks afere sa Trampovim audio zapisima Pens planirao da izvrši unutarstranački puč i nametne sebe kao predsedničkog kandidata. Sve ovo dodatno komplikuje već dovoljno složen i težak odnos dvojice vodećih ljudi u SAD.
PENS I SRPSKI NACIONALNI INTERESI
Izbornu pobedu Trampa su srpski političari i nacionalna elita dočekali nespremno, sa neosnovanom euforijom i bez jasnog plana za lobiranje u Vašingtonu i pridobijanje nove administracije za srpske nacionalne interese. Većina političara iz vladajućih struktura se nadala (a i dalje se nada) da će preko predsednika Trampa uspeti da isposluju određene povoljne koncesije za našu zemlju, koje verovatno uključuju i rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
Retko ko se u Beogradu setio da igra na kartu Majka Pensa kao jednog od glavnih igrača na Kapitolu i čoveka pred kojim tek leži politička budućnost. Predsednik Tramp je već u godinama, naizgled nezainteresovan za otvorena pitanja Balkana, a u slučaju da u novembru demokrate preuzmu Kongres njegov uticaj u Vašingtonu će biti značajno limitiran. Na drugoj strani, potpredsednik Pens je sve uticajniji kako u administraciji, tako i u unutarstranačkim kretanjima Republikanske stranke. Za američke političke prilike sa svojih 59 godina još uvek je relativno mlad i vreme radi za njega. Potpredsednik Pens je i predsednik Senata Sjedinjenih Država i ima izvanrednu komunikaciju i saradnju sa republikancima iz oba doma američkog Kongresa koji imaju određeni uticaj na dugoročno kreiranje spoljne politike SAD.
Potpredsednik Pens je jedinstvena ulaznica za srpske nacionalne interese u Belu kuću, odnosno u zvaničnu politiku Amerike. Pored materijalnog faktora, kao dela strategije lobiranja prema potpredsedniku SAD, država Srbija može da se pozove i na hrišćanstvo kao integralni deo našeg identiteta i na tradicionalne hrišćanske vrednosti; kao i na našu borbu protiv radikalno-militantnog islamskog terorizma, što bi moglo da izazove Pensove simpatije. Liberalniji mediji idu toliko daleko da su do sada bezbroj puta Majka Pensa etiketirali kao islamofoba, što i nije isključeno. Tokom svoje prošlogodišnje istočnoevropske turneje, tokom koje je posetio Crnu Goru, nije posetio samoproglašenu državu Kosovo (koja je jedan od najvećih saveznika Amerike u ovom delu sveta).
Sada je idealna prilika da srpska dijaspora u Americi (u koordinaciji sa maticom) pokuša da privoli potpredsednika Pensa za “našu stvar“. Najjednostavniji i najočigledniji put je preko Pensovog brata Grega koji je u trci za kongresmena, što ga čini otvorenim za finansijske donacije, uz koje po pravilu dolazi i određeni uticaj. Ova vrsta lobiranja bila bi najisplativija iz razloga što bi potencijalno mala finansijka ulaganja ostvarila enorman uticaj na potpredsednika Pensa. Naravno, ne treba biti sklon preterivanju i očekivati da će se politika Sjedinjenih Država promeniti preko noći. Srpske političke elite moraju da naprave plan za dugoročno lobiranje kod američkih političara, postavljajući realistične ciljeve.
