O Trampovoj erupciji besa prema Angeli Merkel tokom NATO samita potrebno je reći sledeće: bilo je krajnje vreme da dignemo glas. Amerika plaća više ze NATO – savezništvo stvoreno pre 69 godina u cilju odbrane Evrope – nego Evropljani. I dok se Evropa besplatno koristi našim odbrambenim kapacitetima, EU na našu štetu ostvaruje trgovinski suficit od preko stotinu milijardi dolara godišnje. U Trampovim, pa i tuđim očima, nas iskorišćavaju, nas magarče bogate države koje branimo, dok škrtare na sopstvenoj odbrani.
U Briselu je Tramp imao novu svađu sa Nemcima, mada slični problemi datiraju još do vremena Regana. Sada vidimo Nemce, besneo je Tramp, koje štitimo od Rusa, kako sarađuju sa Rusima i produbljuju svoju zavisnost od ruskog prirodnog gasa zajedničkom izgradnjom gasovoda Severni tok 2 ispod Baltičkog mora. Kada bude završen, ovaj gasovod će ostaviti Nemačku, pa i čitavu Evropu, još čvršće zavisnu od Rusije u pogledu zadovoljenja energetskih potreba. Za Trampa ovo nema smisla. Dok mi plaćamo lavovski deo troškova za nemačku odbranu, Nemačka, kako je rekao u Briselu, postaje ,,zarobljenik Rusije“.
GRANICE AMERIČKOG STRPLjENjA
Da li je ovo bilo nediplomatski? Možda. Ali da li je Tramp pogrešio? Iako dosta onoga što on govori vređa zapadne elite, treba li uopšte mnogo objašnjavati bilo šta od toga? Nemačka troši 1,2 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, dok SAD troše 3,5 odsto. Zašto?
Zašto – nakon gotovo tri decenije od okončanja Hladnog rata, raspada Varšavskog pakta, kolapsa Sovjetskog Saveza i rušenja komunističke diktature u Moskvi – još uvek branimo evropske države koje zajedno imaju desetostruko veći BDP nego Putinova Rusija?
Pre nego što je napustio Brisel, Tramp je pritisnuo saveznike, insistirajući da sve NATO članice podignu udeo svog BDP-a u odbrani na četiri odsto. Brisel bi ovo mogao da odbaci kao tipični trampovski hir, ali slutim da Tramp ne blefira. On očigledno gubi strpljenje.
Iako američki lideri još od Džona Fostera Dalsa pedesetih godina prošlog veka pozivaju na veći angažman naših saveznika, ukoliko se Evropljani ne uozbilje ovog puta, to bi mogao da bude početak kraja za NATO. I ne samo za NATO. Južna Koreja, sa 40 puta većom ekonomijom od Severne Koreje, troši 2,6 odsto svog BDP-a na odbranu, dok, prema jednoj proceni, Severna Koreja izdvaja 22 odsto – što je najviše na svetu. Japan, kao treća ekonomija sveta, troši još manji udeo BDP-a na odbranu nego Nemačka – svega 0,9 odsto.
Iako su Seul i Tokio daleko više ugroženi nuklearno naoružanom Severnom Korejom i rastućom Kinom, i oni kao i Evropljani nastavljaju da se oslanjaju na nas dok zgrću ogromne profite od trgovinskih suficita sa nama. Gubimo dvostruko. Šaljemo trupe i plaćamo milijarde za njihovu odbranu, dok oni ograničavaju naš pristup njihovim tržištima i fokusiraju se na otimanje američkog tržišta od američkih proizvođača. Celom svetu dajemo lekciju o tome kako velike sile propadaju.
NEODRŽIVO STANjE
Američka situacija je neodrživa ekonomski i politički, a naročito je nepodnošljiva Trampu koji izgleda da nije jedan od onih koji ,,okreću drugi obraz“. Frustrirani Tramp je već nagovestio da bi mogao da prihvati rusku aneksiju Krima isto onako kako je prihvatio izraelsku aneksiju Jerusalima. Takođe deluje iskren u nameri da smanji naše masivne trgovinske deficite zbog kojih poslovi, fabrike, oprema, kapital i tehnologija cure u inostranstvo.
Poslednje tarife koje je Tramp predložio, usmerene na kinesku robu u vrednosti od 200 milijardi dolara, bi podigle cene za 40 odsto kineskog izvoza u Ameriku čime bi otpočelo sužavanje 375 milijardi dolara vrednog suficita koji je Peking ostvario 2017. godine.
Tramp je prilikom odlaska iz Brisela rekao da se izborio za nove obaveze kojim bi se podigao evropski doprinos NATO-u. Ali ono što je rekao francuski predsednik Emanuel Makron je u kontradikciji sa time. Obaveze načinjene pre samita – da sve NATO članice dostignu 2 odsto BDP-a u izdacima za odbranu do 2024. – stoje, rekao je Markon, a nikakvih novih obaveza nema.
Trampov poziv svima da dostignu 4 odsto BDP-a u izdacima za odbranu je po svemu sudeći ignorisan. Otuda se nameće pitanje: Ukoliko Tramp ne dobije šta želi, a saveznici nastave da se drže svog prethodnog plana odbrambenih obaveza, šta će se desiti? Jedna od ideja koju je Tramp spomenuo prošle nedelje je pretnja o povlačenju 35.000 američkih vojnika iz Nemačke. Ali da li bi ovo zaista uzrujalo Nemce? Nova istraživanja pokazuju da bi većina Nemaca pozdravila povlačenje američkih snaga, a da svega 15 odsto njih veruje da bi Nemačka trebalo da podigne odbrambene izdatke na dva odsto BDP-a. Dok je Trampov pritisak na NATO da učini više popularan u SAD, očigledno je da otpor Merkelove odgovara raspoloženju Nemaca.
Od kako je napustio Iranski nuklearni sporazum, predsednik Tramp je zahtevao da se naši evropski saveznici pridruže Americi u nametanju sankcija. Sada zahteva da Evropljani izdvoje više za odbranu. Šta će učiniti ako nam budu prkosili? Nema sumnje da ćemo to uskoro saznati.
Preveo VOJISLAV GAVRILOVIĆ
