Stepić: NATO sprečava povratak Evrope stanju evroazijstva (VIDEO)

„Ne živimo u svetu međunarodne pravde, već koliko ste vojno jaki, toliko ste u pravu“

„Geopolitika“ i portal Fakti organizovali su danas razgovor na temu „NATO oko Srbije – bezbednost za Balkan ili za alijansu?“

U Pres centru UNS-a su govorili Milomir Stepić, Dušan Proroković i Miroslav Lazanski, a moderator razgovora u ime organizatora bio je Đuro Bilbija.

Na skupu je konstatovano da se opkoljavanje Srbije zemljama NATO polako ali stabilno dovršava usisavanjem Makedonije, a pre nje i Crne Gore, dok se pitanje ulaska BiH u taj savez može postavljati samo dotle dokle Republikom Srpskom upravlja suverenistička srpska vlast, te da bi rušenjem Milorada Dodika u alijansu odmah ušla i Bosna.

Srbija bi u tom slučaju ostala usamljena ne-NATO teritorija na Balkanu.

NATO, međutim, već preduzima konkretne i direktne korake protiv „neutralnog“ kursa Srbije kroz sve agresivniju kampanju koja prelazi u ofanzivni pritisak da Beograd sa Prištinom potpiše pravnoobavezujući sporazum. To je iz razloga što taj sporazum ne bi bio kraj „priče“ o kosovskom balastu na putu EU-prospriteta Srbije niti bi bio garant bezbednosti i udovoljavanja secesionističkim zahtevima albanske nacionalne manjine na teritoriji Srbije. Na protiv, kako je na skupu ukazano, to bi tek bio početak srpske neizbežne kapitulacije pred NATO paktom.

Taj finalni cilj NATO pakta se jasno definiše u novom strategijskom dokumentu koji je njegov politički vrh preksinoć usvojio na Samitu u Briselu, elaborirajući da je glavni predstojeći zadatak da sve zapadnobalkanske zemlje budu obavezno uključene u alijansu kako bi se osigurala leđa najistočnijim članicama Rumuniji i Bugarskoj.

U tom kontekstu treba posmatrati i najavljene, odnosno usvojene, mere za koordinaciju drumske i železničke infrastrukture NATO u Evropi, koje, prema rečima Dušana Prorokovića, uvode „šengen“ za vojne snage, sa ciljem da se ubrza transport NATO snaga sa zapada Evrope na njen istok.

— Na briselskom samitu smo videli da su sva dokumenta ne samo na engleskom, već i na ruskom i urajinskom jeziku što pokazuje šta su najvažniji geostrategijski ciljevi NATO u narednom periodu. Za Srbiju je važno da poruke sa samita shvati realno: legitimizacija statusa Kosova stolicom u UN, i prijem Kosova u NATO, a paralelno sa tim rovarenje po BiH i smanjivanje nadležnosti RS. Nama se u dokumentu crta da je ulazak Srbije u NATO moguć i bez obzira na to što je to protiv volje naroda, tako što bi Srbija potpisala završni sporazum sa Prištinom, posle čega bi Kosovo postalo članica NATO. Onda sledi instrumentalizacija severa Kosova, ali i Preševske doline, sa tom razlikom da Srbija više ne bi imali posla sa albanskim separatistima, nego sa članicom NATO. U toj situaciji, Srbija ni sama neće imati mnogo izbora nego da i sama iz bezbednosnih razloga uđe u NATO, objasnio je Proroković i dodao da se tu stvar za Srbiju ne bi završila, već bi ona morala da bude „kooperativnija“ i povodom BiH , kao i da „šalje vojsku u Letoniju, Irak ili na Kosovo“, kao NATO članica Crna Gora.

Ukazujući da Srbija zaista može poći putem Crne Gore, odnosno da nije isključeno da jedna zemlja i potiv volje svoga naroda postane NATO-poligon, Milomir Stepić je ukazao da se u Srbiji u poslednje vreme pojavljuje značajno više ispitivanja javnog mnjenja na temu članstva naše zemlje u zapadnom vojnom savezu.

— Institut za političke studije je pre dve nedelje okončao jednomesečno ispitivanje punoletnih građana Srbije na uzorku od gotovo 1400 ispitanika i utvrdili smo da je 87 odsto građana protiv ulaska Srbije u NATO, rekao je Stepić i ukazao da pitnje popularnosti NATO zapravo nije naivno jer ono govori o budućnosti NATO-a.

Jer, kako je podvukao, sad se već spominje ono što je do pre samo koju godinu bila jeres: da NATO može da se „opara kao džemper“. U članicama stare Evrope se javlja skepticizam prema NATO tako da će on tu biti „prisutan u blažoj formi“, ali će se NATO-euforija održavati u svežeprimljenim članicama, odnosno u istočnim zemama tako što će se širiti strah od Rusije i njenog „malignog uticaja“ .

— Konkretno, govorimo o prostoru Intermarijuma: od Baltika do Jadrana. To je Inicijativa tri mora! Od Poljske, preko Rumunije do Hrvatske se pravi rusofobni trougao, a njihova rusofobija se manifestuje na mnoge načine, uključujući antiraketni sistem u Poljskoj ili recimo (fašistički) izliv fudbalera na svetskom prvenstvu, ukazao je Stepić i zaključio da će funkcija NATO i u buduće biti da spreči da se Evropa vrati prirodnom stanju evroazijstva, i ne da ostane u sadašnjem neprirodnom stanju okupacije u kome je drži NATO.

Miroslav Lazanski je takođe ukazao na činjenicu da je javno mnjenje jedno, a da politički kurs može biti sasvim drugačiji.

— Kad bi u nekim od zemalja bio referendum o NATO da se vidi pravo raspoloženje naroda, pitanje je šta bi taj narod rekao, mada živimo u vremenu u kome stranke malo pitaju narod.

On je kao glavni cilj NATO na Balkanu detektovao potrebu ovog vojno-političkog saveza da bude prisutan politički, kako ne bi imao problema prema svojim bugarskim i rumunskim isturenim pozicijama. Lazanski, međutim, nije propustio da ukaže da je NATO na Kosovu već napravio vojsku i da je samo pitanje dana kada će se te snage i formalno zvati vojskom.

— NATO ih je naoružao puškama, opremio lakim oklopnim srdstvima i automobilima obučio ih, a mi protiv vojske Kosova ne možemo ništa sem verbalnih nota. To da bez Srba ovo ne može da se desi je prazna priča, jer Zapadu ništa ne može da se veruje. Ne živimo u svetu međunarodne pravde, već koliko ste vojno jaki, toliko ste u pravu, rekao je Lazanski.

Podvukao je da Srbija od Rusije dobija „Pancir“ do kraja godine, da smo modernizovali „Nevu“ i da imamo 40 „Praga“, dok se paralelno radi na jačanju trupne PVO i aerodromske zaštite protiv dronova (što se pokazalo kao veoma važno u iskustvu Sirije).

Za sistem S 300, Lazanski je ocenio da je skup jer bi nas koštao 800 miliona dolara.

— Mi u ovom času nemamo te pare, ali vraćamo lovačku avijaciju, dobićemo 30 tenkova iz Rusije i na paradi koju ćemo prirediti povodom 100. godišnjice, na kojoj će biti i Vladimir Putin sve ćete to videti, najavio je Lazanski, ocenjujući da se NATO na balkanskom prostoru boji ruskog uticaja, jer shvata da su „to ipak Sloveni“.

Na konferenciji je posebno osvetljena bezbednosna situacija u Sandžaku i u Bosni i Hercegovini, jer je, prema rečima Stepića, muslimanski faktor – bilo kao migrantski ili kao teroristički, udarni kraj NATO batine.

Lazanski je u tom kontekstu upozorio da se sada „ide na udar na Republiku Srpsku, i na pokušaj menjanja izborne volje građana, zbog čega su došli specijalci iz Velike Britanije, ušao veliki novac u medije, sa ciljem da sruše Dodika jer misle da će tako ugurati BiH u NATO“.

I Proroković je ovu pretnju za RS argumentovao pozivajući se na završni dokument NATO iz Brisela u kome se „posebno skreće pažnja i naglašava očekivanje da će izbori u BiH biti po demokratskim standardima, što je neobično i imlicira pitanje – šta će biti ako oni ocene da to nije bilo po njihovim demokratskim standardima“.

U sumiranju interesa globalnih sila – Kine i Rusije na području od NATO -a opkoljenog Balkana i opkoljene Srbije, učesnici su se saglasili da je Balkan blokiran sa svih strana da bi se Rusija sprečila da dođe iza leđa Rumunije i Bugarske, kao i da bi se presekao put Kini i njenim geostrateškim interesima, bez obzira koliko ona zvanično poriče da ih na ovom prostoru realizuje.

Uključenjem Crne Gore je postignut prvi cilj, a drugi predstoji – da se NATO uklini u srce Balkana – upozorio je Stepić.

Takvo zatvaranje je onaj teret na tasu međunarodnih odnosa koji onemogućava ravnotežu koju Rusija i Kina nastoje da zajednički izgrade a kojoj se Srbija – kao deklarisano neutralna – nada.

 

Izvor Fakti, 15. jul 2108.

Preporučujemo
Pratite nas na YouTube-u